Област (административна јединица)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Област је врста административне јединице у Белорусији, Бугарској, Казахстану, Киргистану, Русији, Украјини и бившим државама Совјетском Савезу и Краљевини Југославији.

Југославија[уреди | уреди извор]

Подела Народне Републике Србије на области 1949—1951. године.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују бановине. У то време у Југославији је било 33 области.

У ФНРЈ области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана Аутономна Косовско-метохијска област и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У Хрватској су 1945. године формиране области Далмација и Славонија, као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у Црној Гори образују области као административне јединице и било их је 23, и то у Словенији: Горишка (седиште Нова Горица), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште Сплит) Загребачка, Карловачка, Осјечка (Славонска) и Ријечка (Истарска); у Босни и Херцеговини: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у Македонији: Битољска, Скопска и Штипска и у Србији: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште Зајечар) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.

Српске аутономне области[уреди | уреди извор]

Српска аутономна област или скраћено САО је назив за српске аутономне територијалне заједнице у СР Хрватској и СР Босни и Херцеговини, у току процеса распадања Југославије.

Бугарска[уреди | уреди извор]

Република Бугарска је 1999. године административно подељена на 28 области, које су добиле имена по граду односно административном центру те области.

Русија[уреди | уреди извор]

Руска федерација се дели на 85 административних јединица (федералних субјеката), од којих су 47 области.

Украјина[уреди | уреди извор]

Украјина је подељена на 24 административне јединице које се називају областима, једну аутономну републику и два града са посебним статусом.

Белорусија[уреди | уреди извор]

Република Белорусија је подељена на 6 области или региона које су уједно и највише територијалне јединице а имена су добиле на основу административних центара.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд