Обличка Сена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Обличка Сена
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.52
Географске карактеристике
Координате42°37′08″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 42.618833° СГШ; 21.922166° ИГД / 42.618833; 21.922166Координате: 42°37′08″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 42.618833° СГШ; 21.922166° ИГД / 42.618833; 21.922166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина763 м
Обличка Сена на мапи Србије
Обличка Сена
Обличка Сена
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Обличка Сена је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 52 становника (према попису из 1991. било је 126 становника).

Порекло становништва[уреди]

Подаци датирају из 1964. г.[1]

Обличка Сена основана је у другој половини XVIII века. Оснивач је био неки деда Милисав. досељен са Косова. Милисав је био храбар човек и имао је по једног побратима у суседним селима, Бојин Делу (Љуту) и Струганци. Милисав је имао честе сукобе са Арбанасима насељеним у суседној Бељаници сада селиште- Тамо су једном дошли Арбанаси из Бељанице. Они су му убили два брата, украли стоку и понели казан пун млека. Милисав је стигао ове Арбанасе и убио их. После тога он се за неко време са породицом преселио у село Јовац код Владичиног Хана. Касније се Милисав вратио у Обличку Сену где је продужио да се одупире Арбанасима. Једном је ухватио њихову децу којој је отсекао уши. Затим су га потерали бељаначки Арбанаси и он се сакрио у старој цркви села Тесовишта. Веровало се да Милисав "куршуми нису могли да пробију“. На самрти (умро је природном смрћу) Милисав је тражио, због мржње према Арбанасима, да не буде главом сахрањен према Бељаници, већ на север. Његов гроб правца север-југ и сада постоји.

У селу живе два рода:

  • Милисавци (42 к., Св. Никола), деле се на мање групе: Деда Јовановци, Деда Стојковци, Деда Марковци, Деда Маринковци и Деда Миленковци. Оснивач овог рода је напред поменути деда Милисав, досељен око 1770. г. из неког села на Косову. Генеалогија им је: Стојадин 70 година - Манча - Милош - Пеша - Јован - Милисав. Род се намножио од Милисављевих синова: Јована, Стојка, Марка, Маринка и Миленка. Они су били "Карађорђеви вршњаци“.
  • Подгорци (8 к., Св. Никола), род је основао неки деда Станко, који се доселио са три сина око 1830. г. Генеалогија им је: Димитрије 70 година - Милош - Стеван - Станко. Њихово порекло је из села Подгорца у Метохији. Подгорице је у Обличку Сену населио као чифчије неки господар Турчин из Врања. Он је заграбио нешто земље од потомака Милисављевих. Између становника рода Милисавци и Подгорци трајала је велика мржња до 1916. г.; нису се "пријатељили", међусобом нису говорили, чак су се на њивама гађали из пушака. За Подгорце се прича да су до 1878. г. "више држали турску страну“.

Демографија[уреди]

У насељу Обличка Сена живи 52 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,9 година (58,6 код мушкараца и 67,6 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,93.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 355
1953. 350
1961. 330
1971. 302
1981. 216
1991. 126 115
2002. 52 52
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
52 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ "Насеља" (др. Јован. Ф. Трифуноски: Врањска Котлина
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]