Овца (род)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ovis
Ovis canadensis 2.jpg
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Породица: Bovidae
Потпородица: Caprinae
Род: Ovis
Linnaeus, 1758
Врсте

Ovis aries
Ovis orientalis orientalis
Ovis orientalis vignei
Ovis ammon
Ovis nivicola
Ovis dalli
Ovis canadensis

Овца (лат. Ovis) је род из породице шупљорожаца. Поред домаће овце у овај род спадају и дивље овце.

Карактеристике[уреди]

Овце су здепастије од других шупљорожаца, а њихови рогови су обично савијени уназад и спирални. Овце имају мирисне жлезде на глави и на ногама. Овнови (мужјаци) могу да осете да су женке (овце) спремне за парење на основу њиховог мириса, а своју територију обележавају тако што остављају свој мирис трљањем о стење. Као и остали преживари имају желудац који се састоји од четири коморе.

Домаће овце се узгајају због меса, млека и вуне.

Врсте[уреди]

Најзначајније врсте:[1]

Ovis orientalis aries 'Skudde' (aka).jpg Ovis aries[2] Домаћа овца
Mouflon 2.jpg Ovis orientalis orientalis група Муфлон
Ovis ammon vignei arkal Pretoria 3.jpg Ovis orientalis vignei група Уриал
Argali Stuffed specimen.jpg Ovis ammon Аргали
Ovis nivicola (=O. canadensis nivicola) by Joseph Smit.jpg Ovis nivicola Снежна овца
2005 04 27 1582 Dall Sheep.jpg Ovis dalli Долова овца
Ovis canadensis 2.jpg Ovis canadensis Амерички муфлон

Понашање[уреди]

Дивље овце обично насељавају станишта у планинским пределима. У поређењу са другим унгулатним сисарима релативно су мале, код већине врста оваца одрасле јединке теже мање од 100 kg.[3] Биљоједи су и хране се пре свега травом, али и осталим биљкама и лишајевима. Тела дивљих оваца су прекривена густим крзном (руном) које их штити од хладноће. Крзно (руно) садржи дугачке чврсте длаке које прекривају краће вунасте длаке, а које израстају у јесен и затим опадају на пролеће.[4]

Овце су друштвене животиње у живе у групама које се називају стадо. На овај начин се штите од грабљиваца. Када је лоше време оне се збијају једна уз другу и на тај начин успевају да очувају топлоту. Стада оваца су стално у покрету због проналажења нових пашњака и погоднијег станишта с` променом годишњег доба. У сваком стаду постоји ован предводник.[4]

Овнови се боре једни против других због успостављања доминације и због права на парење са женкама. Обично не долази до повреда у току борби, јер рогови преузимају и амортизирају силину удараца. Такође их штити и дебела кожа и лобања.[5]

Дивље овце имају оштра чула вида и слуха. Када примете грабљивце дивље овце обично побегну узбрдо. Могу и да нападну грабљивца роговима, по томе је нарочито позната Долова овца за коју постоје забележени случајеви гурања вукова са литица.[5]

Референце[уреди]

  1. Grubb, P. (2005), стр. 707–710
  2. ICZN (International Commission on Zoological Nomenclature) Opinion 2027
  3. Nowak, R. M. and J. L. Paradiso. (1983)
  4. 4,0 4,1 Clutton-Brock, J. (1999)
  5. 5,0 5,1 Voelker, W. (1986)

Литература[уреди]

  • Grubb, P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D.A.M., ур. "Order Artiodactyla". "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. 
  • Nowak, R. M.; Paradiso, J. L. (1983). Walker's Mammals of the World. Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-2525-3. 
  • Clutton-Brock, J. (1999). A Natural History of Domesticated Mammals. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-63495-4. 
  • Voelker, W. (1986). The Natural History of Living Mammals. Medford, New Jersey: Plexus Publishing, Inc. ISBN 0-937548-08-1. 

Спољашње везе[уреди]