Овца (род)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ovis
Ovis canadensis 2.jpg
Амерички муфлон
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Породица: Bovidae
Потпородица: Caprinae
Род: Ovis
Linnaeus, 1758
Врсте

Ovis aries
Ovis orientalis orientalis
Ovis orientalis vignei
Ovis ammon
Ovis nivicola
Ovis dalli
Ovis canadensis

Овца (латински: Ovis) је род из породице шупљорожаца. Поред домаће овце у овај род спадају и дивље овце.

Карактеристике[уреди]

Овце су здепастије од других шупљорожаца, а њихови рогови су обично савијени уназад и спирални. Овце имају мирисне жлезде на глави и на ногама. Овнови (мужјаци) могу да осете да су женке (овце) спремне за парење на основу њиховог мириса, а своју територију обележавају тако што остављају свој мирис трљањем о стење. Као и остали преживари имају желудац који се састоји од четири коморе.

Домаће овце се узгајају због меса, млека и вуне.

Врсте[уреди]

Најзначајније врсте:[1]

Ovis orientalis aries 'Skudde' (aka).jpg Ovis aries[2] Домаћа овца
Mouflon 2.jpg Ovis orientalis orientalis група Муфлон
Ovis ammon vignei arkal Pretoria 3.jpg Ovis orientalis vignei група Уриал
Argali Stuffed specimen.jpg Ovis ammon Аргали
Ovis nivicola (=O. canadensis nivicola) by Joseph Smit.jpg Ovis nivicola Снежна овца
2005 04 27 1582 Dall Sheep.jpg Ovis dalli Долова овца
Ovis canadensis 2.jpg Ovis canadensis Амерички муфлон

Понашање[уреди]

Дивље овце обично насељавају станишта у планинским пределима. У поређењу са другим унгулатним сисарима релативно су мале, код већине врста оваца одрасле јединке теже мање од 100 kg.[3] Биљоједи су и хране се пре свега травом, али и осталим биљкама и лишајевима. Тела дивљих оваца су прекривена густим крзном (руном) које их штити од хладноће. Крзно (руно) садржи дугачке чврсте длаке које прекривају краће вунасте длаке, а које израстају у јесен и затим опадају на пролеће.[4]

Овце су друштвене животиње у живе у групама које се називају стадо. На овај начин се штите од грабљиваца. Када је лоше време оне се збијају једна уз другу и на тај начин успевају да очувају топлоту. Стада оваца су стално у покрету због проналажења нових пашњака и погоднијег станишта с` променом годишњег доба. У сваком стаду постоји ован предводник.[4]

Овнови се боре једни против других због успостављања доминације и због права на парење са женкама. Обично не долази до повреда у току борби, јер рогови преузимају и амортизирају силину удараца. Такође их штити и дебела кожа и лобања.[5]

Дивље овце имају оштра чула вида и слуха. Када примете грабљивце дивље овце обично побегну узбрдо. Могу и да нападну грабљивца роговима, по томе је нарочито позната Долова овца за коју постоје забележени случајеви гурања вукова са литица.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ Grubb, P. (2005), стр. 707–710
  2. ^ ICZN (International Commission on Zoological Nomenclature) Opinion 2027
  3. ^ Nowak, R. M. and J. L. Paradiso. (1983)
  4. 4,0 4,1 Clutton-Brock, J. (1999)
  5. 5,0 5,1 Voelker, W. (1986)

Литература[уреди]

  • Grubb, P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D.A.M., ур. "Order Artiodactyla". "Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference" (3rd ed.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. 
  • Nowak, R. M.; Paradiso, J. L. (1983). Walker's Mammals of the World. Baltimore, Maryland: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-2525-3. 
  • Clutton-Brock, J. (1999). A Natural History of Domesticated Mammals. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-63495-4. 
  • Voelker, W. (1986). The Natural History of Living Mammals. Medford, New Jersey: Plexus Publishing, Inc. ISBN 0-937548-08-1. 

Спољашње везе[уреди]