Овчарско-кабларски манастири

С Википедије, слободне енциклопедије

Овчарско-кабларски манастири су манастири који се налазе у овчарско-кабларској клисури.

Једна од најлепших клисура у Србији налази се на Западној Морави, недалеко од Чачка између планина Овчара и Каблара. Она је усечена у планински масив састављен од шкриљаца, али има и благе нагибе са шумовитим заравнима. Њеној лепоти доприносе и два вештачка језера настала после Другог светског рата хидроцентралама Овчар Бања и Међувршје. Под Кабларом уз реку, налази се и лековита бања која од давнина привлачи многе болеснике. Од осталих крајева Србије ову клисуру издвајају и њени многобројни манастири на левој и десној обали Мораве. По њима и по самој природи цео крај добио је у народу име Српска Света гора.

Ретко је где на тако малом простору саграђено толико манастира. Сада их има десет и два света места и то:

На десној страни Мораве су:
На левој обали Мораве су:

и црква посвећена Светом Сави која се зове црква Савиње и црква-пећина Кађеница.


У литератури познат је још један Манастир Св. Георгија, који је вероватно био на југоистоку Овчара. Његов печат чува се у Народном музеју у Београду.

Сматра се да су први манастири изграђени после каталонске најезде 1307—1309. године када су страдали манастири на Светој гори Атонској. Бежећи у дубину Балканског полуострва српски калуђери су у овој клисури основали своје манастире. Следећи велики талас је уследио после Маричке битке, а доласком Турака ови манастири добијају нове улоге, чувара духовности и идентитета Срба, али и голих живота за збегове који су се скривали у клисури, пећинама или около манастира.

Многе светиње су 1930-тих биле у лошем стању, тако да су виђени људи околних пет срезова покренули акцију за обнову, коју је благословио и епископ жички Николај.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]