Огрличасти ћук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Огрличасти ћук
IScopsOwl P1060105.jpg
Otus bakkamoena
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Strigiformes
Род: Otus
Врста:
O. bakkamoena
Биномијално име
Otus bakkamoena
(Pennant, 1769)

Огрличасти ћук или индијски ћук[2] (лат. Otus bakkamoena) врста је птице из рода Otus и породице правих сова (Strigidae) која живи на подручју Јужне Азије.

Систематика[уреди]

Огрличасти ћук раније није сматран засебном врстом, већ је био део кинеског ћука (Otus lettia).

Подврсте[уреди]

До данас су званично признате четири подврсте огрличастог ћука:[3]

  • Otus bakkamoena bakkamoena (Pennant, 1769)
  • Otus bakkamoena deserticolor (Ticehurst, 1922)
  • Otus bakkamoena gangeticus (Ticehurst, 1922)
  • Otus bakkamoena marathae (Ticehurst, 1922)

Етимологија[уреди]

Ова сова има на горњем делу тела специфичан „оковратник” или „огрлицу” боје коже, по чему је и добила назив огрличасти ћук. Што се тиче другог српског имена, оно потиче од ареала распрострањења ове птице, пошто она примарно настањује Јужну Азију и Индију.

Када је реч о латинском имену за ову сову, специјски епитет bakamuna је изведен од синхалских имена за белу кукувију (Tyto alba) и сову рибара (Ketupa zeylonensis).[4]

Опис[уреди]

Огрличасти ћук је, иако један од највећих ћукова, мала сова просечне величине 23—25 центиметара. Горњи делови тела су му сиви или браон, зависно од морфе, са малим, једва приметним, крем тачкицама. Доњи делови тела су му крем или боје коже са танким, тамнијим пругама. Као и остали ћукови, и овај има мале ушне праменове. Фацијални диск је беличасте или боје коже, а очи су наранџасте или браон. Овај ћук има „оковратник” или „огрлицу” боје коже, по чему је и добио назив. Код ове врсте готово да не постоји сексуални диморфизам, тако да су полови прилично слични по изгледу. Лет огрличастог ћука је валовит.

Сличне врсте[уреди]

Индијски ћук је веома сличан незнатно већем и миграторном кинеском ћуку (Otus lettia), као и источном, односно усурском ћуку (Otus sunia), а ове врсте се међусобно могу разликовати по боји очију и оглашавању.

Распрострањеност и станиште[уреди]

Ова сова настањује подручје од источне Арабије, преко Индијског потконтинента, изузев крајњег севера истог, источно кроз већи део Југоисточне Азије све до Индонезије.[5] Станарица је и углавном живи у шумама или другим шумовитим подручјима са великим бројем дрвећа.

Исхрана[уреди]

Храни се углавном зглавкарима, првенствено правокрилцима, од којих најчешће конзумира скакавце и зрикавце, термитима, тврдокрилцима, опнокрилцима и бубашвабама. Поред тога, на менију јој се могу наћи вилински коњици, гуштери[6] и мање птице,[7] а забележено је да се хранила и пужевима, мишевима,[8] лептирима и двокрилцима.[9]

Понашање[уреди]

Индијски ћук је ноћна птица, док дан проводи на свом одмаралишту, где га је тешко уочити због веома добре камуфлаже. Мада, упркос томе, друге мале птице га могу повремено пронаћи и узнемиравати док је на свом одмаралишту, на грани неког дрвета. Оглашава се меким једносложним „хуук”.[10] Гнезди се у шупљинама у дрвећу, где женка полаже 3—5 јаја.

Демографија и популације[уреди]

Премда глобална популација огрличастог ћука није квантификована, врста је широко распрострањена и локално честа,[11] тако да се на -овој листи налази на списку врста обележених као „последња брига”.[1]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 BirdLife International (2016). Otus bakkamoena. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T61855263A95182096. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T61855263A95182096.en. Приступљено 14. 1. 2018. 
  2. ^ „Индијски ћук”. avibase.bsc-eoc.org. Приступљено 18. 9. 2018. 
  3. ^ „Otus bakkamoena (Pennant, 1769)”. itis.gov. Приступљено 18. 9. 2018. 
  4. ^ Pittie, Aasheesh (2004). „A dictionary of scientific bird names originating from the Indian region”. Buceros. 9 (2): 1—30. Приступљено 20. 12. 2014. 
  5. ^ „Indian Scops-Owl”. avibase.bsc-eoc.org. Приступљено 18. 9. 2018. 
  6. ^ Ali, S. (1996). Book of Indian Birds (12 изд.). Oxford University Press. стр. 184. 
  7. ^ Ali, S.; Ripley, S. D. (1969). „Handbook of the Birds of India and Pakistan”. Oxford University Press. 3: 266. 
  8. ^ Ali, S. (1977). Field Guide to the Birds of the Eastern Himalayas. Oxford University Press. стр. 57. 
  9. ^ Verzhutskii, Boris; Ramanujam, Mario Eric (2002). „ON THE PREY OF THE COLLARED SCOPS OWL OTUS BAKKAMOENA (PENNANT) AT AUROVILLE, PONDICHERRY”. ZOOS' PRINT JOURNAL. 17 (11): 939-940. 
  10. ^ „Оглашавање огрличастог ћука”. macaulaylibrary.org. Приступљено 18. 9. 2018. 
  11. ^ „Indian Scops-owl - Otus bakkamoena”. datazone.birdlife.org. Приступљено 18. 9. 2018. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]