Огртач

Вечерњи огртач — слика из листа Costume Parisien из 1823.

Огртач је врста одеће која се носи преко неких других одевних делова и има сличну улогу као капут. Поред естетске улоге, огртач може да заштити од кише, ветра и хладноће или може да буде део униформе. Иако су најпопуларнији били у периоду између 18. и 20. века, прве врсте огртача, тада познате под називом химатион, прављене су још у Античкој Грчкој, у 8. веку п. н. е.^[1] У Античком Риму се након тога по узору на грчки химатион користио сличан одевни предмет који се називао палијум.^[2] Из њега су се развиле популарне римске тоге.^[3]

Причвршћује се у пределу врата или на раменима помоћу броша, који се назива фибула. Дужина огртача варира, краћи су до кука, а дужи се често вуку по земљи. Могу имати капуљачу, а неки чак и предњи део, мада је то веома ретко.

Метафора[уреди | уреди извор]

Метафоричко значење огртача је невидљивост, због чега се често користи у научнофантастичним књигама и филмовима. На пример, у филмском серијалу Звездане стазе постоје огртачки уређаји који омогућују да особе или цели свемирски бродови буду привремено невидљиви. У франшизи књига и филмова о Харију Потеру, огртач невидљивости је једна од три реликвије Смрти. У филмском серијалу Господар прстенова, Лејди Галадријела је направила вилењачке огртаче за свих девет чланова Дружине прстена. Ти огртачи су мењали боје са окружењем и тако помагали да прођу неопажено на путу до Уклете планине. Огртачи се доводе у асоцијацију и са вампирима, вештицама и чаробњацима. Најпознатији по таквој улози је Бела Лугоси, који је тумачио грофа Дракулу у истоименом филму из 1931.