Огуски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
огуски језици
југозападнотуркијски језици
Географска распрострањеностјугозападна и средња Азија, југоисточна и источна Европа
Језичка класификацијатуркијски језици
  • огуски језици
Подподела
Глотологoghu1243[1]
{{{mapalt}}}

Огуски или југозападнотуркијски језици, су огранак туркијских језика. Ови језици су у употреби углавном у југозападној и средњој Азији, а у мањој мери и у југоисточној и источној Европи. Укупан број говорника ових језика је око 110 милиони људи.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Језици[уреди | уреди извор]

пратуркијски огуски

саларски
западни огуски
источни огуски
јужни огуски
  • афшарски
  • ирански туркијски језици (кашкајски, сонкорски, ајналски итд)
  • Изумрли печенешки језик је највероватније био огуски језик, али није довољно добро документован, због чега је обично изостављен из класификације.[2]

Битно је поменути и да су два кипчачка језика кримскотатарски и урумски, под великим утицајем огуских језика, пре свих под утицајем турског.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Oghuz”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Баскаков, Н. А. Тюркские языки, Москва 1960, с. 126-131.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Johanson, Lars; Csató, Éva Ágnes (1998). The Turkic Languages. London: Routledge. ISBN 0-415-08200-5. 
  • Menges, Karl H. (1995). The Turkic Languages and Peoples. Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 3-447-03533-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]