Огњен Ожеговић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Огњен Ожеговић
Ognjen Ožegović 2018.jpg
Ожеговић у дресу Арсенала из Туле, 2018.
Лични подаци
Пуно име Огњен Ожеговић
Датум рођења (1994-06-09)9. јун 1994.(26 год.)
Место рођења Градишка, Република Српска
Босна и Херцеговина
Висина 1,80 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Аданаспор
Број 9
Јуниорска каријера
Козара Градишка
Борац Бања Лука
0000—2012 Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2012—2013 Црвена звезда 4 (0)
2012 Банат 14 (2)
2013 Вождовац 8 (1)
2014 Рад 10 (3)
2014 Јагодина 4 (0)
2015 Борац Чачак 13 (6)
2015 Војводина 18 (7)
2016 Чангчуен 9 (0)
2016—2017 Чукарички 31 (17)
2017—2019 Партизан 37 (12)
2018—2019 Арсенал Тула 8 (1)
2019—2020 Дармштат 98 5 (0)
2020— Аданаспор 2 (0)
Репрезентативна каријера**
2011 Србија до 17 2 (1)
2013 Србија до 19 6 (0)
2015—2017 Србија до 21 13 (6)
2016— Србија 1 (0)
* Датум актуелизовања: 24. септембар 2020.
** Датум актуелизовања: 29. јануар 2018.
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство до 19. године
Златна медаља — прво место 2013. Литванија Србија

Огњен Ожеговић (Градишка, 6. јун 1994) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача, а тренутно наступа за Аданаспор.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Фудбалом је почео да се бави у Козари из Градишке, годину дана је провео и у бањалучком Борцу а најдужи период у млађим категоријама је провео у Црвеној звезди.[1] Први професионални уговор са Црвеном звездом је потписао 15. децембра 2011. године заједно са Петром Ђуричковићем и Јованом Крнетом.[2] Био је на позајмицама у Банату и Вождовцу, да би се у јануару 2014. вратио у Звезду.[3] Ипак није успео да се наметне на припремама, па је раскинуо уговор са црвено-белима.[4] Након тога је потписао шестомесечни уговор са Радом.[5]

Крајем августа 2014. је потписао трогодишњи уговор са Јагодином.[6] Ни ту се није дуго задржао, па је следећа станица био чачански Борац[7] где је одиграо добру пролећну полусезону што је била добра препорука да у лето 2015. године постане члан Војводине.[8] У дресу Војводине одиграо је укупно 26 утакмица и постигао девет голова. Посебно ће остати упамћена његова два гола у победи над Сампдоријом у квалификацијама за Лигу Европе,[9] али и гол "маказицама" против Јавора на "Карађорђу", који је био један од најлеших у сезони.[10] У фебруару 2016. прелази у кинески Чангчуен.[11] За њих је одиграо 9 утакмица без постигнутог гола. Вратио се у српски фудбал 31. августа 2016. и потписао за Чукарички.[12] У дресу тима са Бановог брда је играо до краја августа 2017. и за то време је на 31 лигашкој утакмици постигао 17 голова.

Последњег дана летњег прелазног рока 2017. године Ожеговић је потписао трогодишњи уговор са Партизаном, а на званичном представљању узео је дрес са бројем 51.[13] За црно-беле је у сезони 2017/18. одиграо 28 првенствених утакмица на којима је постигао девет голова, од чега један и у 157. вечитом дербију. Са клубом је играо и у групној фази Лиге Европе где је Партизан управо голом Ожеговића успео да савлада Јанг Бојс и тако обезбеди европско пролеће након 13 година.[14] И наредну 2018/19. сезону почиње у Партизану, али је последњег дана летњег прелазног рока отишао на једносезонску позајмицу у Арсенал из Туле.[15] Ожеговић је за Арсенал одиграо 11 утакмица: осам у Премијер лиги Русије и три у купу, на терену је провео 412 минута и постигао један гол, у првенственој утакмица против Спартака. Клуб из Туле није искористио опцију да му откупи уговор, па се Ожеговић након завршетка сезоне у Русији вратио у Партизан.[16]

На почетку сезоне 2019/20, Ожеговић је за Партизан наступио на 11 утакмица (шест у квалификацијама за Лигу Европе и пет у Суперлиги) и постигао три гола уз четири асистенције. У завршници прелазног рока, 2. септембра 2019, прелази у немачког друголигаша Дармштат 98, са којим је потписао двогодишњи уговор.[17][18] За немачки клуб је забележио само пет наступа током сезоне 2019/20, провевши на терену укупно 87 минута.[19] У јулу 2020. је раскинуо уговор са Дармштатом.[20]

У септембру 2020. је потписао за турског друголигаша Аданаспор.[21]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Ожеговић је са репрезентацијом Србије до 19 година постао првак Европе 2013. године на Европском првенству до 19 година у Литванији.

У мају 2017. године, селектор репрезентације Србије до 21. године Ненад Лалатовић је уврстио Ожеговића на коначни списак играча за Европско првенство 2017. године у Пољској.[22] Србија је такмичење завршила већ у групној фази након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат. Ожеговић је на прве две утакмице на првенству против Португала и Македоније ушао у игру у другом полувремену,[23][24] док је последњи меч против Шпаније преседео на клупи.[25]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Огњен Ожеговић: „Пријатељи” ми окренули леђа! Звезда ме уназадила!”. Спортски журнал. 7. 1. 2018. Приступљено 3. 9. 2019. 
  2. ^ Ожеговић, Крнета и Ђуричковић потписали за Звезду
  3. ^ „Стојановић прозвао - Ракић чека дозволу, вратили се Ожеговић и Митровић”. Архивирано из оригинала на датум 07. 02. 2014. Приступљено 07. 02. 2014. 
  4. ^ Ожеговић напустио “Маракану“
  5. ^ Ожеговић “Грађевинар“!
  6. ^ Јагодина представила Ожеговића
  7. ^ Ожеговић ново појачање Борца
  8. ^ Ожеговић нови нападач Војводине
  9. ^ „КРАЈ: Сампдорија – Војводина 0:4, опет ОЖЕГОВИЋ! (ВИДЕО)”. Архивирано из оригинала на датум 08. 08. 2016. Приступљено 09. 06. 2016. 
  10. ^ Већ имамо гол сезоне !
  11. ^ Ожеговић у Кини код Славише Стојановића
  12. ^ Ожеговић годину дана у Чукаричком
  13. ^ Огњен Ожеговић девета летња аквизиција црно-белих
  14. ^ „То су те главе - Тавамба и Ожеговић донели пролеће у Хумску”. mozzartsport.com. 23. 11. 2017. Приступљено 31. 5. 2019. 
  15. ^ „Партизан позајмио Ожеговића у Русију, Сума иде на позајмицу”. mozzartsport.com. 31. 8. 2018. Приступљено 31. 5. 2019. 
  16. ^ „Огњен Ожеговић стиже на прозивку Партизана”. zurnal.rs. 28. 5. 2019. Приступљено 31. 5. 2019. 
  17. ^ „Ожеговић званично у Дармаштату 98”. partizan.rs. 2. 9. 2019. Приступљено 2. 9. 2019. 
  18. ^ SV 98 verpflichtet Ognjen Ozegovic Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2019) (језик: немачки)
  19. ^ „Дармштат не рачуна на Ожеговића”. mozzartsport.com. 28. 7. 2020. Приступљено 15. 8. 2020. 
  20. ^ „Ожеговић тражи нови клуб: Желим више да играм”. mozzartsport.com. 30. 7. 2020. Приступљено 15. 8. 2020. 
  21. ^ „Све је готово! Ожеговић има нови клуб”. informer.rs. 22. 9. 2020. Приступљено 24. 9. 2020. 
  22. ^ „Лалатовић тим за ЕП: Радоњић на списку, нема Ристића”. Спортски журнал. 22. 6. 2017. Приступљено 24. 6. 2019. 
  23. ^ „Portugal 2-0 Serbia” (на језику: енглески). FIFA. 17. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2019. 
  24. ^ „Serbia 2:2 FYR Macedonia” (на језику: енглески). FIFA. 20. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2019. 
  25. ^ „Serbia 0:1 Spain” (на језику: енглески). FIFA. 23. 6. 2017. Приступљено 23. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]