Ода Нобунага

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ода Нобунага
Oda Nobunaga-Portrait by Giovanni NIcolao.jpg
Ода Нобунага (織田信長), 1583-1590.
Датум рођења(1534-06-23)23. јун 1534.
Место рођењаНагоја замак, провинција Овари (данашња префектура Аичи)
 Јапан
Датум смрти21. јун 1582.(1582-06-21) (47 год.)
Место смртиХонноџи манастир (本能寺), Кјото
 Јапан

Ода Нобунага (јап. 織田信長; 23. јун 153421. јун 1582.), који се на изразито суров начин обрачунавао са противницима, своју репутацију градио је као брутални господар рата. Међутим, истовремено је био и велики патрон културе, и један од најбитнијих особа које су утицале на развој фантастичне културе у Азучи-Момојама периоду.

Потпомогнут од стране свог ујака Ода Нобумицуа (који је убијен 1566. године), Нобунага је 1555. године заузео Кијосу, убио шугодај-а Ода Хикорого-а, и своју престоницу преселио из Нагоје у ово место. Сазнавши 1557. године да његов млађи брат Ода Нобујуки кује заверу против њега, Нобунага је исценирао своју болест, да би натерао брата да га посети, а онда га убио.

Године 1562. склопљен је савез између Нобунаге и даимјо-а из провинције Микава (данашња префектура Аичи) Мацудаира Мотојасу-а (који ће касније постати шогун Токугава Ијејасу). За разлику од привремених тактичких савеза карактеристичних за Сенгоку период, ово се испоставило као трајни савез, веома користан за обе стране. Са осигураном источном страномтериторије, Нобунага је сада могао да се сконцентрише на север и запад. Почевши од 1561. године, Нобунага је константно нападао провинцију Мино (данашња префектура Гифу), а у зиму 1564. године је преселио своје седиште из Кијосу-а у Комаки, не би ли био ближи ратним операцијама. Освајањем Миноа Нобунага је стекао контролу над другом провинцијом богате агрикултуре, после Овари, и заслужио звање великог даимјоа.

До 1572. године Нобунага и коалиције склапане против њега су релативно биле у примирју. Нобунагини непријатељи су решили да прекину ову пат позицију убеђивањем моћног даимјоа са истока, Такеда Шингена, да им се придружи, што је он и прихватио. Новембра 1572. године Шинген започиње сукобе са Нобунагом. 6. јануара 1573. поразио је уједињену војску Токугаве Ијејасуа и Нобунаге у бици Микатагахара у провинцији Тотоми. Два месеца касније заузео је Ноду, тврђаву у Микави, зашавши на тај начин веома дубоко у Ијејасуовој територији. Охрабрен овим Шингеновим успесима, шогун Јошиаки, који је био осрамоћен и приморан да потпише примирје са Нобунагом, подиже војску против Нобунаге. Међутим, охрабрен изненадном смрћу Такеда Шинген-а, Нобунага почетком маја 1573. године окружује Кјото са огромном војском, и методички спаљује део по део престонице како би заштитио Јошиакија. Када је Камигјо, један од виталних делова престонице спаљен, шогун се предао. када је поново подигао побуну у мају, Нобунага га је протерао из Кјота. Муромачи шогунат наставио је да постоји све до 1588. године, када је Јошиаки абдицирао. Овај шогунат је заменила Нобунагина хегемонија.

Наредне победе над скоро свим суседним владарима за мало да буду помрачене побуном у провинцији Ечизен, почетком 1574. године, када је та провинција потпала под утицај Џодо Шин секте. Клан Такеда, предвођен Шингеновим сином Кацујоријем, тада је извршио инвазију на Ијејасуову територију. Нобунага је повратио изгубљене територије спектакуларном победом над Такеда Кацујоријем 1575. године у бици за Нагашино, у провинцији Микава, и бруталним покољем великог броја монто-а (припадника Џодо Шин секте) у Ечизену. Нобунага је сада под својом управом имао Кјото и пет провинција региона Кинки око њега, као и провинције Микава и Тотоми, поседе Токугава Ијејасуа, који је признао Нобунагину превласт над овим територијама.

Кланови[уреди]

У популарној култури[уреди]

Нобунага се често појављује у фикцији и бива портретисан у многим различитим стриповима, мангама, видео играма и дугометражним филмовима. Многе представе га показују као особу злобне или чак демонске природе, мада има и оних га неки приказују у позитивнијем светлу. Овај други тип радова укључује филм Акире Куросаве Кагемуша, који портретише Нобунага као енергетичну, атлетску особу, са поштовањем према својим непријатељима. Филм Гоемон га приказује као светог ментора Ишикаве Гоемона. Нобунага је централни карактер у историјској новели Еиџи Јошикаве Тајко Ки, где је он чврст, али добронамеран господар. Нобунага је исто тако портретисан у херојском светлу у појединим видео играма као што су Кесен III, Нинџа Гејден II, и серија Ратници Орочи, док се у аниме серији „Нобунага не Шиноби” он приказује као љубазна особа, као и особа која је велики сладокусац.

Насупрот томе, роман и аниме серија Јодотен портретише Нобунага као дословног демона, поред тога што је војног заповедник опседну стицањем моћи. У роману Самурајске приче аутора Ерика Кристијана Хаугарда, он је приказан као антагонист „познат по својој немилосрдној окрутности”.[1] Он је приказан као злобник или мегаломан у неким серијама аниме и манга, поупу Самурај Дипер Кјо и Пламен Реке. Нобунага је портретисан као зао, злобан, крвожедан и/или демонско биће у многим видео играма као што су Нинџа мајстори, Сенгоку, Maplestory, Ининдо: Пут нинџи и Атлантика онлајн, и серијама видео игара Онимуша, Самурајски ратници, Сенгоку Басара (дословно демонски и бездушан) (и њеној аниме адаптацији), и Душа.

Нубуга је много пута приказиван у неутралнијем или историјском оквиру, посебно у Тајга драмама приказиваним на телевизији у Јапану. Ода Набунага се јавља у манга серијама Реп Месеца, Какчу не Сенши Гаму, и историјској фикцији Цуџи Кунуа Сигнор: Шогун зараћених држава. Историјске репрезентације у видео играма (углавном стратегијским насловима направљеним на западу) обухватају Шогун: Тотални рат, Тотални рат: Шогун 2, Трон таме, истоимена серија Нубугина амбиција, као и Цивилизација V[2] и Доба царства II: Освајачи. Каменаши Казуја из јапанске поп групе KAT-TUN је написао и извео песму са насловом „1582”, која је написана са перспективе Мори Ранмаруа током удара у храму у Хоно.[3]

Референце[уреди]

  1. ^ "Erik Christian Haugaard" (1984). The Samurai's Tale. Houghton Mifflin Books. стр. ix. »Lord Oda Nobunaga – Lord Takeda Shingen's rival and enemy, well known for his merciless cruelty« 
  2. ^ „Civilization® VI – the Official Site”. 
  3. ^ „English Translation and Backstory of the song 1582”. Kattun-hyphens.com. Архивирано из оригинала на датум 26. 4. 2012. Приступљено 22. 5. 2014. 

Литературе[уреди]

  • Hall, John Whitney, ed. The Cambridge History of Japan, Vol. 4: Early Modern Japan (1991) table of contents
  • Jansen, Marius B. . The Making of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press.2000. ISBN 9780674003347., OCLC 44090600
  • Perkins, Dorothy Encyclopedia of Japan. New York. Roundtable Press.1991.
  • Eisenstadt S. N. Japanese Civilization. London. University of Chicago Press.1996.
  • Morton W. Scott & Olenik J. Kenneth, Japan, Its History and Culture (4th edition). United States, McGraw-Hill company, 1995

Спољашње везе[уреди]