Одеса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Одеса
укр. Одеса, рус. Одесса
Potěmkinovy schody.jpg
Потемкинове степенице

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Украјина
Област Одешка област
Становништво
Становништво (2012) 1.008.162 (процена)
Географске карактеристике
Координате 46°29′00″ СГШ; 30°44′00″ ИГД / 46.483333° СГШ; 30.733333° ИГД / 46.483333; 30.733333 Координате: 46°29′00″ СГШ; 30°44′00″ ИГД / 46.483333° СГШ; 30.733333° ИГД / 46.483333; 30.733333
Временска зона UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Надморска висина 40 m
Површина 163 km²
Одеса на мапи Украјине
Одеса
Одеса
Одеса на мапи Украјине
Остали подаци
Градоначелник Едуард Гурвиц
Веб-сајт odessa.ua

Одеса (укр. Одеса, рус. Одесса) је град и најважнија лука у Украјини на Црном мору. Према процени из 2012. у граду је живело 1.008.162 становника.

Историја[уреди]

Током 14. века, област на обали Црног мора између река Дњестар и Дњепар се налазила под влашћу Великог литванског војводства. Татари су у близини данашњег града саградили утврђење Хаџи-беј, у коме су поред Татара живели и Грци. Године 1765. Османлије су саградили тврђаву, Јени-Дуња, на овом месту. Руске трупе под командом шпанског генерал-мајора Хосеа де Рибаса (рус. Осип (Иосиф) Михайлович Дерибас) су заузеле Одесу 14. септембра 1789. у Руско-турском рату 1787—1792. Миром склопљеним у Јашију (1792) области источно од Дњестра су званично постале руски посед.

Мапа Одесе из 1888.

На рушевинама тврђаве Хаџи-беј настало је руско поморско утврђење. Име Одеса се први пут помиње јануара 1795. Није познато зашто је одабрано ово име, али вероватно постоје везе са именом древног грчког насеља на овом подручју. Град се брзо развио под влашћу гувернера Војводе од Ришељеа 1803–1814. Војвода је побегао од Француске револуције и служио у војсци Катарине Велике у борбама против Турака. Њему се приписује уређење града и градске инфраструктуре.

Руски војни брод Књаз Патјомкин од Тауриде упловио је 27. јуна 1905. у луку Одеса да би морнари учествовали у гушењу генералног штрајка у граду (део Руске револуције 1905). Морнари су одбили овај задатак. Тај догађај био је основа за филм Оклопњача Потемкин.

У периоду 1819–1858. Одеса је била слободна лука. За време Совјетског Савеза лука Одеса је била главна трговачка лука државе и поморска војна база.

Одесу су после двомесечне опсаде од 1941. до 1944. окупирале румунске и немачке трупе. У овом периоду убијено је или депортовано око 60.000 становника, највише Јевреја. Нарочито је био суров масакр 23-25. октобра 1941. Од експолозије у румунском главном војном штабу погинуо је 61 војно лице, укључујући једног генерала. Јон Антонеску, вођа румунског фашистичког режима, дао је наређење да се за сваког погинулог официра стреља 200, а за сваког војника 100 Јевреја или комуниста. У масакру, који је уследио, убијено је око 30.000 Јевреја.[тражи се извор]

Од 2000, Одеса је поново постала слободна лука и слободна економска зона на период од 25 година.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 1.008.162 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 2001. 2012.
1.046.133[1] 1.115.371[1] 1.029.049[1] 1.008.162[1]

Кроз историју, становништво Одесе увек је било национално и конфесионално мешовито. Овде су поред Руса живели Јевреји, Украјинци, Грци, Румуни, Арапи, Турци, Јермени, Грузини, Немци, Французи и многе друге нације. О овоме сведоче имена булевара: Француски и Италијански, и улица: Грчка, Јеврејска, Арнаутска. Уочи немачке окупације града у лето 1941, Јевреји су чинили око 20 процената становништва (у 19. веку и до 37%). После рата, многи преживели Јевреји су емигрирали у Израел.

Заједничка одлика свих становника Одесе је отвореност према свету и гостопримљивост. Данас је главни језик у упореби у Одеси руски, а мање украјински.

Галерија[уреди]

Odessa's city hall.jpg Украина, Одесса - Оперный театр 04.jpg Украина, Одесса - Свято-Преображенский кафедральный собор 02.jpg Odessa arheological museum.JPG
Градска кућа Опера и балет Саборна Црква Светог Преображења Археолошки музеј

Географија[уреди]

Клима[уреди]

Клима Одесе
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,1
(59,2)
18,6
(65,5)
24,1
(75,4)
29,4
(84,9)
33,3
(91,9)
35,6
(96,1)
39,3
(102,7)
38
(100)
32,4
(90,3)
30,5
(86,9)
26
(79)
16,3
(61,3)
39,3
(102,7)
Средњи максимум, °C (°F) 2,2
(36)
2,7
(36,9)
6,6
(43,9)
13
(55)
19,5
(67,1)
24
(75)
27
(81)
26,5
(79,7)
21
(70)
15
(59)
8,4
(47,1)
3,7
(38,7)
14,1
(57,4)
Просек, °C (°F) −0,5
(31,1)
−0,2
(31,6)
3,5
(38,3)
9,4
(48,9)
15,6
(60,1)
20
(68)
22,6
(72,7)
22,3
(72,1)
17,2
(63)
11,6
(52,9)
5,7
(42,3)
1,1
(34)
10,7
(51,3)
Средњи минимум, °C (°F) −2,8
(27)
−2,6
(27,3)
1
(34)
6,6
(43,9)
12,1
(53,8)
16,3
(61,3)
18,5
(65,3)
18,2
(64,8)
13,5
(56,3)
8,6
(47,5)
3,2
(37,8)
−1,2
(29,8)
7,6
(45,7)
Апсолутни минимум, °C (°F) −26,2
(−15,2)
−28
(−18)
−16,0
(3,2)
−5,9
(21,4)
0,3
(32,5)
5,2
(41,4)
7,5
(45,5)
7,9
(46,2)
−0,8
(30,6)
−13,3
(8,1)
−14,6
(5,7)
−19,6
(−3,3)
−28
(−18)
Извор: Погода и климат


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 


Спољашње везе[уреди]