Пређи на садржај

Одисеас Елитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Одисеас Елитис
Одисеас Елитис, добитник Нобелове награде за књижевност 1979.
Лични подаци
Датум рођења(1911-11-02)2. новембар 1911.
Место рођењаИраклион на Криту, Критска држава
Датум смрти18. март 1996.(1996-03-18) (84 год.)
Место смртиАтина, Грчка
ОбразовањеУниверзитет у Атини
НаградеНобелова награда за књижевност

Потпис

Одисеас Елитис (грч.Οδυσσέας Ελύτης, право име Одисеас Алепуделис, Οδυσσέας Αλεπουδέλης), један од највећих грчких песника 20. века. Рођен је 2. новембра 1911. у Ираклиону на Криту, а умро 18. марта 1996. Добитник је грчке Државне награде за поезију 1960. године за поему Достојно јест и Нобелове награде за књижевност 1979. године, „за његову поезију која, на позадини грчке традиције, сензуалном снагом и интелектуалном јасноћом описује борбу савременог човека за слободу и стваралаштво“[1].

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Песничке збирке

[уреди | уреди извор]
  • Оријентације (1939)
  • Сунце прво (1943)
  • Херојска и тужна песма о потпоручнику несталом у Албанији (1943)
  • Достојно јест (1959)
  • Шест и једно кајање за небо (1960)
  • Врховно сунце (1971)
  • Монограм (1972)
  • Сва ро ероса (1973)
  • Дрво светлости и четрнаеста лепота (1971)
  • Пасторчад (1974)
  • Књига сигнала (1977) (збирка завршних изрека из песничке збирке Марија Нефели)
  • Марија Нефели (1978)
  • Три песме под заставом погодности (1982)
  • Календар невидљивог априла (1984)
  • Мали морепловац (1988)
  • Елегије из Оксопетре (1991)
  • Бициклисткиња (1991)
  • Западно од туге (1995)
  • 2x7 епсилон (1996) (постхумно)
  • Изблиза (1998) (постхумно)

Збирке есеја

[уреди | уреди извор]
  • Отворене карте (1973)
  • У белом (1992)
  • Врт са самообманама (1995)
  • Друго писмо (1976)
  • Сапфа (1984)
  • Откровење Јованово (1985)
  • Кринагора (1987)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The Nobel Prize in Literature 1979”. The Nobel Prize. Приступљено 28. 1. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]