Односи Југославије и Друштва народа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Односи Југославија-Друштво народа
Друштво народа
Југославија

Односи Југославије и Друштва народа су некадашњи односи Краљевине Југославије и Друштва народа.

Друштво народа основано је после Првог светског рата одлуком Конференције мира у Паризу као прва међународна организација чији је задатак био очување мира у свету. Као потписница мировног уговора у Версају Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца постала је један од оснивача Друштва народа 1919. и активно је учествовала у његовом раду све до замрзавања његове делатности 1939.

Југословенски министар спољних послова Момчило Нинчић је председавао Скупштином ове организације 1926−27.

Краљевина Југославија је изабрана за несталног члана Савета Друштва народа током два периода: 1929–1932 (од 57. до 68. заседања) и 1938–1939 (од 103. до 107. заседања).[1]

Питање разграничења са Албанијом[уреди]

Крупно питање коначно разграничење са Албанијом је дошло на дневни ред после пријема ове земље у Друштво народа 1921. Питања која су остала после разграничења 1913. (Свети Наум, Лим) преузела је комисија коју је именовала Конференција амбасадора и она је Свети Наум доделила Албанији. Пошто је Краљевина СХС оспорилао ово решење пред Друштвом народа његов Савет је пренео Међународном суду правде који је потврдио став комисије а Краљевина је ово питање решила тек у директним преговорима са Албанијом и протоколу из Фиренце потписаном 1926.[1]

Стални делегати Краљевине СХС/Југославије при Друштву народа[уреди]

  • Иван Суботић, стални делегат, 1935−1939
  • Константин Фотић, стални делегат, 1932−1935
  • Илија Шуменковић, стални делегат, 1929−1931
  • Константин Фотић, стални делегат, 1927−1929
  • Милутин Јовановић, стални делегат КСХС при Друштву народа у Женеви, 1925−1927
  • Јован Дучић, први стални делегат КСХС при Друштву народа у Женеви, 1924−1925
  • Милутин Јонановић, посланик Краљевине СХС у Берну и први представник КСХС при Друштву народа у Женеви, 1921−1924

Иво Андрић је био секретар и повремени отправник послова Сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви, 1930−1933[1]

Скупштина Друштва народа[уреди]

Скупштина Друштва народа састајала се редовно једном годишње (у септембру). У периоду од 1920. до 1946. одржано је 21 редовно и 4 специјална (1926, 1932, 1934. и 1937.) заседања Скупштине Друштва народа у Женеви. Прво заседање скупштине одржано је од 15. новембра до 18. децембра 1920, а последње (21.) од 8. до 18. априла 1946.[1]

Преглед учешћа делегација КСХС/Југославије на заседањима Скупштине Друштва народа[уреди]

  • Прва скупштина, Женева, 15. новембар − 18. децембар 1920.
  • Друга скупштина, Женева, 5. септембар − 5. октобар 1921.
  • Трећа скупштина, Женева, 4 − 30. септембар 1922.
  • Четврта скупштина, Женева, 3 − 29. септембар 1923.
    • Момчило Нинчић, делегат (потпредседник по службеној дужности, председавајућег одбора)
    • Лазар Марковић, делегат
    • Милутин Јовановић, делегат
    • Василије Јовановић, заменик
    • Милорад Стражницки, заменик
    • Ранислав М. Аврамовић, заменик
  • Пета скупштина, Женева, 1. септембар − 2. октобар 1924.
  • Шеста скупштина, Женева, 7 − 26. септембар 1925.
    • Момчило Нинчић, делегат (потпредседник по службеној дужности, председавајућег одбора)
    • Лазар Марковић, делегат
    • Милутин Јовановић, делегат
    • Јурај Крњевић, помоћник делегата
    • Милорад Стражницки, заменик
    • Ранислав М. Аврамовић, заменик
    • Василије Јовановић, заменик
    • Стјепан Радић, заменик
  • Седмо редовно заседање Скупштине, Женева, 6 − 25. септембар 1926.
    • Момчило Нинчић, делегат (Председник)
    • Стјепан Радић, делегат
    • Лазар Марковић, делегат
    • Милутин Јовановић, заменик
    • Ђорђе Ђурић, заменик
    • Ранислав М. Аврамовић, помоћник делегата
    • Јурај Крњевић, помоћник делегата
  • Осмо редовно заседање Скупштине, Женева, 5 − 27. септембар 1927.
    • Војислав Маринковић, делегат
    • Коста Кумануди, делегат
    • Леонид Питамиц, заменик
    • Милорад Стражницки, заменик
    • Константин Фотић, помоћник делегата
    • Милан Ракић, помоћник делегата
    • Ђорђе Ђурић, помоћник делегата
  • Девето редовно заседање Скупштине, Женева, 3 − 26. септембар 1928.
    • Војислав Маринковић, делегат (потпредседник по службеној дужности, председавајућег одбора)
    • Милан Ракић, делегат
    • Ђорђе Ђурић, делегат
    • Леонидас Питамиц, заменик
    • Константин Фотић, заменик
    • Милорад Стражницки, заменик
    • Михаило Ненадовић, заменик
  • Десето редовно заседање Скупштине, Женева, 2 − 25. септембар 1929.
    • Војислав Маринковић, делегат
    • Илија Шуменковић, делегат
    • Желимир Мажуранић, делегат
    • Константин Фотић, заменик
    • Андреј Госар, заменик
    • Михаило Ненадовић, заменик
  • Једанаесто редовно заседање Скупштине, Женева, 10. септембар − 4. октобар 1930.
    • Војислав Маринковић, делегат
    • Илија Шуменковић, делегат
    • Желимир Мажуранић, делегат
    • Константин Фотић, заменик
    • Андреј Госар, заменик
    • Милан Тодоровић, заменик
    • Михаило Ненадовић, заменик
  • Дванаесто редовно заседање Скупштине, Женева, 7 − 29. септембар 1931.
    • Војислав Маринковић, делегат
    • Илија Шуменковић, делегат
    • Желимир Мажуранић, делегат
    • Константин Фотић, заменик
    • Андреј Госар, заменик
    • Милан Тодоровић, заменик
  • Специјано заседање Скупштине сазване, на основу члана 15. Пакта, на захтев кинеске владе, Женева, 3. март − 9. децембар 1932.
    • Војислав Маринковић, делегат
    • Богољуб Јевтић, делегат
    • Илија Шуменковић, делегат
    • Желимир Мажуранић, делегат
    • Константин Фотић, делегат
    • Иван Перне, заменик
  • Тринаесто редовно заседање Скупштине, Женева, 26. септембар − 17. октобар 1932.
  • Четрнаесто редовно заседање Скупштине, Женева, 23. септембар − 11. октобар 1933.
    • Богољуб Јевтић, делегат
    • Константин Фотић, делегат
    • Мирослав Плој, делегат
    • Марко Костренчић, делегат
    • Милан Тодоровић, помоћник делегата
  • Петнаесто редовно заседање Скупштине, Женева, 10 − 27. септембар 1934.
    • Богољуб Јевтић, делегат (потпредседник биран на Скупштини)
    • Мирослав Плој, делегат
    • Константин Фотић, делегат
    • Марко Костренчић, делегат
    • Милан Тодоровић, заменик
    • Иван Суботић, помоћник делегата
  • Посебно заседање Скупштине сазване на основу члана 15. Пакта и у складу са Скупштином од 27. септембра 1934, Женева, 20 − 24. новембар 1934.
    • Богољуб Јевтић, делегат
    • Константин Фотић, делегат
  • Шестнаесто редовно заседање Скупштине, Женева, 10 − 27. септембар 1935.
    • Божидар Пурић, делегат (потпредседник биран на Скупштини)
    • Андреј Госар, делегат
    • Иван Суботић, делегат
    • Иво Андрић, заменик
    • Милан Тодоровић, заменик
  • Седамнаесто редовно заседање Скупштине, Женева, 10 − 27. септембар 1936.
    • Божидар Пурић, делегат (потпредседник биран на Скупштини)
    • Андреј Госар, делегат
    • Иван Суботић, делегат
    • Иво Андрић, заменик
  • Посебно заседање Скупштине сазване у циљу разматрање захтева Краљевине Египат за пријем у Друштво народа, Женева, 26 − 27. мај 1937.
    • Божидар Пурић, делегат
    • Иван Суботић, делегат
  • Осамнаесто редовно заседање Скупштине, Женева, 13. септембар − 6. октобар 1937.
    • Божидар Пурић, делегат
    • Андреј Госар, делегат
    • Иван Суботић, делегат
    • Иво Андрић, заменик
  • Деветнаесто редовно заседање Скупштине, Женева, 12 − 30. септембар 1938.
    • Андреј Госар, делегат
    • Иван Суботић, делегат
    • Иво Андрић, делегат
    • Славко Стојковић, заменик
  • Двадесето редовно заседање Скупштине, Женева, 11 − 14. децембар 1939.
  • Двадесето (завршетак) и Двадесет прво редовно заседање Скупштине, Женева, 8 − 18. април 1946.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]