Односи Србије и Боливије
| Део серије |
| Култури Боливије |
|---|
 |
| Друштво |
| Теме |
| Симболи |
| Политика |
Односи Србије и Боливије су инострани односи Републике Србије и Вишенационалне Државе Боливије. Билатерални односи су традиционално добри и пријатељски, без отворених питања. У политичком смислу били су одређеним заједничким чланством у Покрету несврстаних. Постоји интерес за унапређење политичког дијалога и сарадње у области економије, инфраструктуре, пољопривреде.[1]
Последњих година реализован је низ сусрета на нивоу министарстава спољних послова две државе на маргинама међународних и регионалних скупова.[1]
Билатерални односи[уреди | уреди извор]
Дипломатски односи са Боливијом су успостављени 1952. године.[2] Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије, Ивица Дачић, сусрео се са председником Вишенационалне Државе Боливије, Њ. Е. Евом Моралесом, током самита Покрета несврстаних земаља на острву Маргарита, Венецуела, септембра 2016. године. Бивши МСП И. Мркић је у оквиру делегације Републике Србије предвођене тадашњим председником Томиславом Николићем присуствовао Самиту Заједнице Латинске Америке и Кариба (СЕЛАК) - ЕУ у Сантјагу, јануара 2013. године, којом приликом је остварен сусрет са Моралесом.[2]
Економски односи[уреди | уреди извор]
У периоду јануар-септембар 2016. године забележен је извоз у вредности од 116.000,00 евра и увоз у вредности од 381.000,00 евра. У периоду од јануара до октобра 2015. остварен је извоз од 215 хиљада долара и увоз од 838 хиљаде долара. У 2014. вредност увоза износила је 454 хиљаде евра, а извоза 64 хиљаде евра, а у 2013. г. увоз је износио 402.000 долара, док извоз није остварен.[2] У 2018. вредност увоза износила је 511 хиљада долара, а извоза 108 хиљада долара.[3][4] Извоз Србије у Боливију износио је 504,66 хиљада долара током 2021, према бази података Уједињених нација.[3] Увоз Србије из Боливије износио је 1,06 милиона долара током 2021.[4]
Амбасада Републике Србије у Буенос Ајресу покрива Вишенационалну Државу Боливију на нерезиденцијалној основи. Амбасада Вишенационалне Државе Боливије у Риму која нерезидентно покрива Републику Србију.[1]
Став о Косову[уреди | уреди извор]
 Боливија |
 Србија |
|---|---|
У фебруару 2008. боливијски председник Ево Моралес одбио је да призна независност Косова и упоредио је косовске сепаратисте са лидерима четири источне боливијске државе који су тражили већу аутономију од савезне владе.[5] На саслушању 4. децембра 2009. у МСП, боливијска делегација је рекла да је Косово саставни део Србије, да Република Косово не постоји и да „једнострано проглашење независности не може променити међународни режим успостављен резолуцијом СБ УН , или одлучити о исходу преговора“.[6]
Боливија је гласала против пријема Косова у Унеско 2015.[7]
Односи Боливије и Југославије[уреди | уреди извор]
Односи између Боливије и Југославије били су историјски спољни односи између Боливије и сада подељене Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, чији је Република Србија била члан. Односи су успостављани и развијани у контексту југословенске несврстане политике током Хладног рата у коме је Југославија сарађивала са земљама изван источног и западног блока. Боливија је била једно од одредишта јужнословенске (посебно хрватске) имиграције са антагонистичким ставом многих емигрантских заједница према земљи порекла.[8]
Боливија је учествовала на Конференцији несврстаних у Београду 1961. године као држава посматрач коју је представљала министарка образовања Фелма Валорде.[9] Током посете Југославији, министар иностраних послова Боливије потписао је Конвенцију о културној сарадњи, док је 1962. године министар спољних послова Југославије Коча Поповић посетио Боливију и потписао проширену верзију конвенције. Председник Југославије Јосип Броз Тито је 1963. организовао једномесечну (18. септембар-17. октобар) јужноамеричку турнеју током које је посетио Бразил, Чиле, Боливију, Перу и Мексико.
Дипломатски представници[уреди | уреди извор]
У Београду[уреди | уреди извор]
Ектор Феруфино, амбасадор- Фидел Караско, амбасадор
- Хорхе К.П. дел Кастиљо, амбасадор
- Раул Госалвез, амбасадор
У Ла Пазу[уреди | уреди извор]
Александар Демајо, амбасадор, 1979. - 1982.- Исток Жагар, амбасадор, 1974. - 1978.
- Реџај Сурој, амбасадор, 1971. - 1974.
- Лука Беламарић, амбасадор, 1967. - 1971.
- Јозо Бачић, амбасадор, 1965. -
- Коле Чашуле, амбасадор, 1963. - 1965.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Bolivija”. Ministarstvo spoljnih poslova (на језику: српски). Приступљено 2022-07-17.
- ^ а б в „Билатерални односи са Боливијом”. Архивирано из оригинала 17. 03. 2017. г. Приступљено 06. 12. 2016.
- ^ а б „Serbia exports to Bolivia”. Trading Economics. Приступљено 6. 7. 2021.
- ^ а б „Serbia imports from Bolivia”. Trading Economics. Приступљено 6. 7. 2021.
- ^ „Venezuela's Chavez won't recognize independent Kosovo - International Herald Tribune”. web.archive.org. 2009-02-20. Архивирано из оригинала 20. 02. 2009. г. Приступљено 2022-07-17.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „MSP, dan četvrti”. www.rts.rs. Приступљено 2022-07-17.
- ^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu
- ^ Rajković, Ana (2015). „Opposing the policy of the twenty-first century socialism in Bolivia: the political activities of Branko Marinković”. Südosteuropäische Hefte (на језику: енглески). 4 (2): 37—47. ISSN 2194-3710.
- ^ Bogut, Mirna (2018-07-12). Pokret nesvrstanih i Beogradska konferencija (Теза) (на језику: хрватски). Josip Juraj Strossmayer University of Osijek. Faculty of Humanities and Social Sciences. Department of History.
