Односи Србије и Мађарске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Мађарска
Map indicating locations of Мађарска and Србија

Мађарска

Србија

Односи Србије и Мађарске су инострани односи Републике Србије и Мађарске.

Дипломатски односи су успостављени 1882. године. Србија има амбасаду у Будимпешти и почасни конзулат у Сегедину, а Мађарска има амбасаду у Београду и кознулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 151 km.

Историја односа[уреди]

Краљевина Угарска у средњем веку и разне територије које је некада заузимала

Контакти започињу досељавањем мађарских племена у Панонију око 10. века. У прво време, то је био период наизменичних сукоба и сарадње. Борили су се међусобно за превласт на Балкану, али и заједнички ратовале против Византије, Бугарске, Млетака и Турака. Српска принцеза Јелена Вукановић, ћерка Уроша I Вукановића, била је супругом мађарског краља Беле II, док је жена краља Драгутина била мађарска принцеза, краљица Каталина. Постојало је и још много других брачних веза на нижем нивоу племства.

У време Душанове краљевске власти, територија око манастира Жича је била поново на мети амбициозних мађарских освајача. Наиме, у лето 1335. године, угарски краљ Карло Роберт (1308–1342) продро је у северне делове српске државе, али је „био изненађен брзом противакцијом краља Душана, чији су одреди стигли до манастира Жиче”. И 1339. године, када је Карло Роберт предузео напад на Србију, подстакнут папиним обећањем да ће опростити свима „који буду пошли да се боре „cum paganis et schismaticis”, угроженост манастира Жиче је била велика, посебно због карактера папиног позива мађарским витезовима. И наследник Карла Роберта, мађарски краљ Лајош I (1342–1381), наставио је да напада северне области Немањићке државе,

Споменик места где су хришћанске снаге победиле Турке 1456.

Продором Турака, велики број Срба бежи у Угарску и Мађари и Срби заједничким снагама ратују против турске најезде (види Јанош Хуњади). То је период српско-мађарске сарадње и суживота (види Сент Андреја). Односи између Срба и Мађара ће се покварити тек средином 19. века (види Мађарска револуција 1848./Српска револуција 1848—1849. и касније Аустро-угарска нагодба из 1867. и Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине 1878.).

Подела аустроугарских територија после Париске конференције

У оба светска рата, Србија и Мађарска су биле на супротстављеним странама. Након Првог светског рата, Тријанонским споразумом Србија је остварила значајно територијално проширење на рачун Мађарске (види Војводина). Након сукоба у Другом светском рату, у обе земље се формира комунистички режим. Током Мађарске револуције 1956. тадашња Југославија је пружала подршку револуционарима.

Билатерални односи[уреди]

Ограда на граници Мађарске од средине 2015.

Током распада Југославије, Мађарска се држала неутралном и својим потезима није распиривала даље ширење конфликата.

Мађарска је 29. по реду држава која је признала независност Косова, а то је учинила 19. марта 2008., заједно са Хрватском и Бугарском.[1]

Две земље повезује један од главних европских коридора - река Дунав.

Односи између двају земаља су се побољшали када је, 21. јуна 2013. године, Народна скупштина Републике Србије усвојила декларацију о осуди злочина над Мађарима 1944. и 1945. године.[2] 26. јуна, председник Мађарске, Јанош Адер, извинио се за све ратне злочине над невиним Србима које су починили Мађари.[3] Истог дана, председник Србије, Томислав Николић, и Јанош Адер одали су пошту жртвама српске и мађарске националности.[4] Неки од посланика Народне скупштине Србије изразили су сумњу да је овај потез искрених намера, а да је разлог за доношење декларације био добијање политичких поена пред седницу Савета министара ЕУ на којој би се одлучило да ли ће Европска унија отворити приступне преговоре са Србијом.[2]

Економски односи[уреди]

У периоду од јануара до новембра 2015. године, извоз из Р. Србије у Мађарску износи 294,5 мил. евра, а увоз 719 мил. евра.

Најважнији аспект сарадње Р. Србије и Мађарске је у пољу инфраструктуре, тачније у пројекту реконструкције железничке пруге Будимпешта-Београд из кинеског фонда за ЦИЕЗ.[5]

Мањине[уреди]

Бивши мађарски председник, Ласло Шојом је, 13. марта 2010., изјавио да су права мањина у Србији „за пример“ другима и да је задовољан тиме што у Србији не постоје закони који би спречавали Мађаре да користе свој језик и да уче децу њиме у школама.[6]

У Мађарској живи око 10.000 Срба, а у Србији живи око 250.000 Мађара.

Дипломатски представници[уреди]

У Београду[уреди]

У Будимпешти[уреди]

Амбасада Србије у Будимпешти
Плакета на амбасади Србије у Будимпешти

Поређење[уреди]

Мађарска Мађарска Србија Србија
Становништво 9.905.596 7.498.001 (без КиМ)
Површина 93.028 km² 88.361 km²
Густина насељености 106,48/km² 96,78/km² (без КиМ)
Престоница Будимпешта - 1.702.297 (2.475.740 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.630.000 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Званични језик Мађарски Српски
Вероисповест 51,9% Католицизам, 18,9% Протестантизам ,
3,6% остали хришћани, 25,63% остали
84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура 92,3% Мађари, 1,9% Роми, 5,8% остали 82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,
1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
ГДП (номинални) 19,800 $ по глави становника 10,900 $ по глави становника

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Zajednička izjava vlada Republike Hrvatske, Mađarske i Bugarske o najavi priznanja Kosova” (на језику: хрватском). Влада Републике Хрватске. 19. 3. 2008. Приступљено 29. 6. 2013. 
  2. 2,0 2,1 „Мађарски председник се извинио за ратне злочине над невиним Србима”. Радио-телевизија Војводине. 21. 6. 2013. Приступљено 29. 6. 2013. 
  3. „Усвојена декларација о осуди злочина над Мађарима 1944-1945.”. Радио-телевизија Војводине. 26. 6. 2013. Приступљено 29. 6. 2013. 
  4. „Српско-мађарско помирење у Чуругу, после 70 година”. Радио-телевизија Војводине. 26. 6. 2013. Приступљено 29. 6. 2013. 
  5. Билатерални односи са Мађарском
  6. „Solyom commends minority rights in Serbia” (на језику: енглеском). b92.net. 13. 3. 2010. Приступљено 29. 6. 2013. 

Спољашње везе[уреди]

Викивести
Викивести имају вести везаних за: