Односи Србије и Норвешке
 | |
 Србија |
 Норвешка |
|---|---|
Односи Србије и Норвешке су инострани односи Републике Србије и Краљевине Норвешке.
Билатерални односи[уреди | уреди извор]
Званични дипломатски односи су успостављени 1942. године.[1]
Норвешка је гласала за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.[2]
Посете[уреди | уреди извор]
- MИП Б. Бренде је посетио Р. Србију јуна 2014. и септембра 2015;
- Престолонаследник Краљевине Норвешке крунисани принц Хокон посетио је Београд новембра 2014;
- ПВ Александар Вучић је боравио у званичној посети Ослу јуна 2015.
- Тадашњи ППВ и МО Александар Вучић посетио је Норвешку новембра 2012.
- МИП Норвешке Е. Б. Еиде посетио је Србију 23. и 24. априла 2013.
- Бивши председник Борис Тадић посетио је Норвешку маја 2010.[1]
Економски односи[уреди | уреди извор]
- Током 2020. остварен је извоз од 21,3 и увоз од 56,4 милиона долара, укупно 77.
- У 2019. години робна размена је достигла вредност од 78 милиона УСД (извоз 24 милиона, увоз 54 милиона).
- У току 2018. извоз је вредео 25 а увоз 50 милиона долара, укупно 75. [3][4]
Куповина мреже "Моби 63" од стране Теленора 2006. године за 1,5 милијарди евра, једна је од највећих појединачних страних инвестиција у Србији и уједно и највећа норвешка инвестиција у Србији.
Норвешка је од 2000. године Србији доделила око 250 милиона евра бесповратне помоћи, кроз разне форме донација и развојних пројеката.[1]
Дипломатски представници[уреди | уреди извор]
У Београду[уреди | уреди извор]
Јерн Евјен Јелстад, амбасадор, 2019—- Арне Санес Бјорнстад, амбасадор, 2015—2019.
- Нилс Рагнар Камсваг, амбасадор, 2010—2015.
- Хакон Блакенборг, амбасадор, 2005—2010.
- Ханс Ола Урстад, амбасадор, 2000—2005.
- Свере Берг Јохансен, амбасадор, 1999—2000.
- Јон Атле Гордер, амбасадор, 1996—1999.
- Јеорг Кране, амбасадор, 1988—1992.
- Торе Бег, амбасадор, 1980—1988.
- Ћел Елиасен, амбасадор, 1977—1980.
- Јохан Сејер Капелен, амбасадор, 1971—1976.
- Пер Венемое, амбасадор, 1966—1970.
- Ханс Олав, амбасадор, 1963—1966.
- Даг Рамсеј Брин, амбасадор, 1958—1963.
- Карл М.Ф. Ирјенс, 1954—1957.
- Ерик Бродланд, посланик, 1952—1954.
- Кнут Ликће, посланик, 1948—1952.
- Карло Фердинанд Сандберг, први норвешки посланик у Београду, од 1939. и у периоду 1946—1947.
- Х. Воејели, конзул, 1906.
У Ослу[уреди | уреди извор]
Амбасада Србије у Ослу
Амбасада Републике Србије у Ослу (Норвешка) радно покрива Исланд.[5]
Сузана Бошковић Продановић, амбасадор, 2015—2020.
Милан Симурдић, амбасадор, 2010—2015.- Владислав Младеновић, амбасадор, 2006—2010.
/ Вида Огњеновић, амбасадор, 2001—2006.- Јанко Радуловић, амбасадор, 1998—2001.
Ненад Радовановић, амбасадор, 1987—- Месуд Беснику, амбасадор, 1983—1987.
- Џон Широка, амасадор, 1979—1983.
- Гојко Жарковић, амбасадор, 1974—1979.
- Драго Кунц, амбасадор, 1970—1974.
- Илија Топаловски, амбасадор, 1967—1970.
- Стана Томашевић Арнесен, амбасадор, 1963—1967.
- Душан Благојевић, амбасадор, 1960—1963.
- Владимир Роловић, посланик а затим и амбасадор, 1956—1960.
- Радивој Увалић, посланик, 1954—1955.
- Љубо Илић, посланик, 1951—1953.
- Срећко Шиловић, посланик, 1949—1951.
- Милош Московљевић, 1946—1949.
- Владимир Рибарж, посланик, 1946.
Види још[уреди | уреди извор]
- Епархија британско-скандинавска
- Срби у Норвешкој
- Логор Овре Јарнван
- Кућа српско-норвешког пријатељства
- НАТО бомбардовање СРЈ
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Билатерални односи са Норвешком”. Архивирано из оригинала на датум 16. 02. 2015. Приступљено 16. 02. 2015.
- ^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu - B92.net
- ^ „Serbia Exports to Norway”. Trading Economics. Приступљено 7. 9. 2021.
- ^ „Serbia Imports from Norway”. Trading Economics. Приступљено 7. 9. 2021.
- ^ „Државе покривене на нерезиденцијалној основи”. Архивирано из оригинала на датум 23. 07. 2015. Приступљено 18. 02. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Амбасада Републике Србије Осло - Краљевина Норвешка
- Амбасада Краљевине Норвешке Београд - Република Србија (језик: енглески)
 | Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |