Односи Србије и Норвешке
 | |
 Србија |
 Норвешка |
|---|---|
Односи Србије и Норвешке су инострани односи Републике Србије и Краљевине Норвешке.
Билатерални односи[уреди | уреди извор]
Званични дипломатски односи су успостављени 1942. године.[1]
Норвешка је гласала за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.[2]
Посете[уреди | уреди извор]
- MИП Б. Бренде је посетио Р. Србију јуна 2014. и септембра 2015;
- Престолонаследник Краљевине Норвешке крунисани принц Хокон посетио је Београд новембра 2014;
- ПВ Александар Вучић је боравио у званичној посети Ослу јуна 2015.
- Тадашњи ППВ и МО Александар Вучић посетио је Норвешку новембра 2012.
- МИП Норвешке Е. Б. Еиде посетио је Србију 23. и 24. априла 2013.
- Бивши председник Борис Тадић посетио је Норвешку маја 2010.[1]
Економски односи[уреди | уреди извор]
- Током 2015, остварен је извоз од 22,7 и увоз од 24,4 милиона евра, укупно 47.
- У 2013. години, робна размена је достигла вредност од 36 милиона евра (извоз 22 милиона, увоз 14 милиона).
Куповина мреже "Моби 63" од стране Теленора 2006. године за 1,5 милијарди евра, једна је од највећих појединачних страних инвестиција у Србији и уједно и највећа норвешка инвестиција у Србији.
Норвешка је од 2000. године Србији доделила око 250 милиона евра бесповратне помоћи, кроз разне форме донација и развојних пројеката.[1]
Дипломатски представници[уреди | уреди извор]
У Београду[уреди | уреди извор]
Јерн Евјен Јелстад, амбасадор, 2019—- Арне Санес Бјорнстад, амбасадор, 2015—2019.
- Нилс Рагнар Камсваг, амбасадор, 2010—2015.
- Хакон Блакенборг, амбасадор, 2005—2010.
- Ханс Ола Урстад, амбасадор, 2000—2005.
- Свере Берг Јохансен, амбасадор, 1999—2000.
- Јон Атле Гордер, амбасадор, 1996—1999.
- Јеорг Кране, амбасадор, 1988—1992.
- Торе Бег, амбасадор, 1980—1988.
- Ћел Елиасен, амбасадор, 1977—1980.
- Јохан Сејер Капелен, амбасадор, 1971—1976.
- Пер Венемое, амбасадор, 1966—1970.
- Ханс Олав, амбасадор, 1963—1966.
- Даг Рамсеј Брин, амбасадор, 1958—1963.
- Карл М.Ф. Ирјенс, 1954—1957.
- Ерик Бродланд, посланик, 1952—1954.
- Кнут Ликће, посланик, 1948—1952.
- Карло Фердинанд Сандберг, први норвешки посланик у Београду, од 1939. и у периоду 1946—1947.
- Х. Воејели, конзул, 1906.
У Ослу[уреди | уреди извор]
Амбасада Србије у Ослу
Амбасада Републике Србије у Ослу (Норвешка) радно покрива Исланд.[3]
Сузана Бошковић Продановић, амбасадор, 2015—2020.
Милан Симурдић, амбасадор, 2010—2015.- Владислав Младеновић, амбасадор, 2006—2010.
/ Вида Огњеновић, амбасадор, 2001—2006.- Јанко Радуловић, амбасадор, 1998—2001.
Ненад Радовановић, амбасадор, 1987—- Месуд Беснику, амбасадор, 1983—1987.
- Џон Широка, амасадор, 1979—1983.
- Гојко Жарковић, амбасадор, 1974—1979.
- Драго Кунц, амбасадор, 1970—1974.
- Илија Топаловски, амбасадор, 1967—1970.
- Стана Томашевић Арнесен, амбасадор, 1963—1967.
- Душан Благојевић, амбасадор, 1960—1963.
- Владимир Роловић, посланик а затим и амбасадор, 1956—1960.
- Радивој Увалић, посланик, 1954—1955.
- Љубо Илић, посланик, 1951—1953.
- Срећко Шиловић, посланик, 1949—1951.
- Милош Московљевић, 1946—1949.
- Владимир Рибарж, посланик, 1946.
Види још[уреди | уреди извор]
- Епархија британско-скандинавска
- Срби у Норвешкој
- Логор Овре Јарнван
- Кућа српско-норвешког пријатељства
- НАТО бомбардовање СРЈ
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Билатерални односи са Норвешком”. Архивирано из оригинала на датум 16. 02. 2015. Приступљено 16. 02. 2015.
- ^ Unesko: Ko je kako glasao o Kosovu - B92.net
- ^ Државе покривене на нерезиденцијалној основи
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Амбасада Републике Србије Осло - Краљевина Норвешка
- Амбасада Краљевине Норвешке Београд - Република Србија (језик: енглески)
 | Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |