Односи Србије и Светске трговинске организације

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чланице и посматрачи Светске трговинске организације (Србија са осталим посматрачима приказана жутом бојом)
  Чланице
  Чланице, заступљене такође и у ЕУ
  Посматрачи
  Остали

Република Србија има положај посматрача у Светској трговинској организацији (СТО).

Србија дужи низ година истрајава у намери да постане пуноправна чланица Светске трговинске организације. Чланство у Светској трговинској организацији је и de facto услов за приступање Европској унији. Земље које још нису постале чланице СТО представљају незнатну мањину у укупној светској трговини, а Србија је једна од њих.

Србија није члан СТО због закона о забрани ГМО, јер не жели да омогући несметан промет таквих производа.

Историја односа[уреди]

СФР Југославија је била чланица ГАТТ (Општег споразума о царинама и трговини) од 1966.[1]

1992. СР Југославија инсистира на пријем у ГАТТ по основу правног континуитета − ГАТТ одбија захтев оспоравајући тезу о континуитету.

1995. из ГАТТ-а настаје СТО.

1996. СРЈ и даље инсистира на континуитету, тражи пријем по скраћеној процедури − Словенија блокира.

2001. СРЈ подноси званичан захтев за пријем у чланство (проблем различитих спољнотрговинских политика Србије и ЦГ).

2004. СЦГ повлачи ранији захтев за пријем и Србија и ЦГ истовремено подносе нове, одвојене захтеве за пријем у чланство.[2]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]