Односи Србије и Сједињених Америчких Држава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Сједињених Америчких Држава
Map indicating locations of Србија and САД

Србија

Сједињене Државе

Односи Србије и Сједињених Америчких Држава су инострани односи Републике Србије и Сједињених Америчких Држава.

Србија и САД успостављају званичне дипломатске односе 1881. године.[1]

Историја односа[уреди]

Први светски рат[уреди]

28. јула 1918 на четврту годишњицу објаве рата Аустроугарске Србији, Председник Вудро Вилсон издао је саопштење америчком народу која је порчотана у црквама широм земље и објављено у скоро свим утицајним дневним новинама. Српска застава је подигнута изнад Беле Куће као и свим зградама јавних институција у главном граду САД.[2]

Односи Југославије и Сједињених Америчких Држава[уреди]

Други светски рат[уреди]

Краљ Петар II Карађорђевић је посетио САД 1942.[3]

После II светског рата до пада комунизма[уреди]

Посета министра иностраних послова САД Џона Форстера Далса Југославији, 6. новембар 1955.[4]

Тито и Ајзенхауер сусрели су се 22. септембра 1960. у њујоршком хотелу Валдорф-Асторија за време 15. заседања Генералне скупштине УН. То је био први сусрет председника две земље.[5]

Тито је примљен у Белој кући од стране америчког председника Џона Кенедија 1963. четири недеље пре него што је Кенеди убијен.[6]

Stevan Kragujevic, Ricard Nikson i Tito, 30 sept 1970 ).JPG Arrival ceremony for President Tito of Yugoslavia, on the South grounds of the White House - NARA - 194385.tif Jimmy Carter, Josip Tito and Rosalynn Carter pose for a formal portrait during a state dinner. - NARA - 178273.tif
Никсон и Тито
у Београду
1970.
Тито и Никсон,
пријем у
Белој кући 1971.
Тито и Картер
у Белој кући
1978.

Први амерички председник који је посетио Југославију био је Ричард Никсон од 30. септембра до 2. октобра 1970.[5]

Петар II Карађорђевић је умро 3. новембра 1970. у Денверу и сахрањен је у Цркви Светог Саве у Либертивилу (Његови посмртни остаци су ексхумирани и пренети у отаџбину 2013).

Тито је посетио САД од 26. октобра до 2. новембра 1971. на позив Никсона.

Југославију је посетио Џералд Форд 3. и 4. августа 1975. у чијој пратњи је био и државни секретар Хенри Кисинџер.

Тито је посетио САД од 6. до 9. марта 1978. на позив Џимија Картера.

Титовој сахрани 1980. је присуствовао потпредседник САД Волтер Мондејл.

Џими Картер је посетио Југославију 1980. неколико месеци после Титове смрти.

Разбијање СФРЈ и агресија на СРЈ[уреди]

F-117 најтхок САД пре узлетања из Италије, у марту 1999, као део операција НАТО против Југославије
Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Априла 2001. председник СРЈ Војислав Коштуница се састао са америчким председником Џорџом Бушем (млађим), а новембра 2001. амерички председник се састао са председником владе Републике Србије Зораном Ђинђићем.[7]

Билатерални односи[уреди]

Српски држављани - везиста у српској амбасади у Либији Слађана Станковић и возач Јовица Степић, који су отети крајем 2015. убијени су фебруара 2016. у ваздушним нападима америчких снага против Исламске државе код либијског града Сабрата.

Посете[уреди]

  • Потпредседник САД Џозеф Бајден посетио је Р. Србију 16. августа 2016.
  • Државни секретар Џон Кери предводио је делегацију САД на Министарском састанку ОЕБС у Београду децембра 2015.
  • Председник Владе Р. Србије Александар Вучић је током 2015. два пута боравио у посети Вашингтону, у периоду од 2. до 4. јуна и од 15. до 17. септембра.
  • Државно-привредна делегација, предвођена премијером Ивицом Дачићем, боравила је у САД у периоду 9-16. маја 2013. када су реализовани сусрети Премијера са потпредседником Џ. Бајденом и замеником државног секретара В. Бернсом.
  • Државни секретар САД Хилари Клинтон (Hillary Clinton) је посетила Београд октобра 2010. и октобра 2012.
  • Бивши министар спољних послова Р. Србије Вук Јеремић је био у посети САД децембра 2009.
  • Потпредседник САД Џозеф Бајден (Joseph Biden) је посетио Р. Србију маја 2009.[1]

Економски односи[уреди]

  • За првих девет месеци 2016. спољно-трговинска размена износила је укупно 410 милиона УСД (извоз 165, увоз 245 милиона УСД).
  • У 2015. години укупна робна размена износила је 539,3 милиона УСД (извоз 250,5 увоз 288,8).
  • За првих шест месеци 2013. године, извоз из РС је износио 132 милиона УСД, а увоз 143 милиона УСД.
  • Робна размена је у 2012. укупно износила 415, 4 УСД (извоз из РС је износио 98,4 милиона УСД, а увоз 317 милиона УСД).
  • Обим трговинске размене са САД у 2011. години је износио 424, 56 мил. долара (увоз $345,48 мил. а извоз $79,07 мил.).

САД су међу највећим страним инвеститорима у Р. Србији.[1]

Међународне организације[уреди]

Организације у којима су обе државе имају чланство:

Дипломатски представници[уреди]

У Београду[уреди]

Кајл Скот, амбасадор САД у Београду

У Вашингтону[уреди]

Амбасада Републике Србије у Вашингтону (С. А. Д.) радно покрива Колумбију[8], Тринидад и Тобаго[9], Гвајану[10], Суринам[11], Бахаме[12], Белизе[13], Барбадос[14], Свету Луцију[15], Сент Винсент и Гренадини[16], Гренаду[17], Антигву и Барбуду[18], Доминику[19] и Сент Китс и Невис.[20]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Билатерални односи са Сједињеним Америчким Државама
  2. Dan kada se iznad Bele kuæe vijorila srpska zastava - B92.net
  3. Посета Краља Петра II Карађорђевића Америци, Министарство спољних послова Републике Србије
  4. ЈУГОСЛАВИЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА 1918–1992
  5. 5,0 5,1 Yugopapir: Kako je izgledala prva poseta američkog predsednika Jugoslaviji: Nikson u gostima kod Tita (1970)
  6. Шта је нама био Кенеди, РТС, 22. новембар 2013.
  7. http://www.telegraf.rs/vesti/politika/1593373-tito-im-je-utabao-put-ovo-su-svi-srpski-lideri-koji-su-videli-belu-kucu-iznenadice-vas-ko-nikada-nije-bio-u-njoj-video
  8. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Колумбија
  9. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Тринидад и Тобаго
  10. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Гвајана
  11. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Суринам
  12. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Бахами
  13. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Белизе
  14. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Барбадос
  15. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Света Луција
  16. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Сент Винсент и Гренадини
  17. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Гренада
  18. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Антигва и Барбуда
  19. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Доминика
  20. Државе покривене на нерезиденцијалној основи, Сент Китс и Невис

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]