Односи Србије и Хрватске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Хрватска
Мапа показује локације Хрватска и Србија

Хрватска

Србија

Односи Србије и Хрватске су инострани односи Републике Србије и Републике Хрватске.

Након распада Југославије и потписивања Дејтонског и Ердутског споразума, Хрватска и Србија су успоставиле дипломатске односе 9. септембра 1996. Србија има амбасаду у Загребу и конзулате у Вуковару и Ријеци, а Хрватска има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 241 km.

Историја односа[уреди]

Према модерним историјским сазнањима, Срби и Хрвати су одувек живели једни поред других. Од заједничке прапостојбине на Кавказу, до Беле Србије и Беле Хрватске у средњој Европи, па до модерних држава на Балкану. Од оснивања њихових првих држава на Балкану и потпунијих историјских докумената који прате њихове односе, од 10. века па све до 20. века односи Срба и Хрвата су били обележени пријатељством и сарадњом без и једног јединог сукоба. Овај период у модерној историографији се назива Миленијумским пријатељством.[1][2]

Њихово заједничко досељавање у југоисточну Европу на прелазу 6. века у 7. век и смештање (поново) једних поред других, говорио о њиховој блискости која је постојала у то време. Византијски извори бележе бројне облике сарадње и савеза српских и хрватских племена против страних завојевача. Срби и Хрвати су се заједнички борили против Византинаца, Бугара, Франака, Млечана и Угара, а касније и против Турака. Такође, пружали су и уточиште цивилима и племству једна другој, кад год би једна од њих била угрожена (види Властимировићи и Људевит Посавски).

Настанком Велике шизме 1054. године, долази до прве поделе између Срба и Хрвата. Али ни ово није довело до њиховог непријатељства нити је пољуљало њихов осећај блискости.[3] Временом, обе падају под туђинску власт - Хрватска у 11. веку под угарску, а Србија у 15. веку под турску. У том периоду, и једни и други заједно ратују против страних освајача. Међу њима се буди идеја ослобођења, али и стварања прве, заједничке државе. До тога коначно и долази, након Првог светског рата 1. децембра 1918. године.

Југословенска идеја[уреди]

За више информација погледајте чланак Југословенство.

Настанак и развој југословенске идеје је уско повезан са поробљеним статусом и страном доминацијом који су трпела оба народа. Један од пионира будућег југословенског покрета је Јурај Крижанић. Он је због свог панславизма и заговарања штетности и непотребности верских подела, био одбачен и од католичке и православне цркве, али и од Аустрије и Русије и провео је живот у прогонству. Поред њега, читав низ најугледнијих уметника и научних радника из оба народа је пропагирао ову идеју (види Илирски покрет).

Непријатељство у 20. веку и његови узроци[уреди]

Зачеци непријатељства почињу турском најездом и великим сеобама Срба на подручје где су живели Хрвати. Тада су аустријске власти успоставиле један неравноправан однос између два народа који је изазивао суревњивост.[тражи се извор од 06. 2011.] Хрвати, који су живели на подручју Војне крајне, били су у знатно лошијем положају, у односу на Србе који су уживали значајан степен аутономије и пореских олакшица.[тражи се извор од 06. 2011.]

Стварањем Краљевине Југославије долази до нових неразумевања. Краљ Александар је желео централизовану државу са центром у Београду и српском, тј. својом династијом на челу, док су Хрвати преферирали већу децентрализацију и републикански режим.

Споразумом Цветковић—Мачек 26. августа 1939. створена је Бановина Хрватска (и распуштени југословенска Народна скупштина и Сенат).

Други светски рат је довео до првог великог сукоба. Независна Држава Хрватска и њен усташки режим извршили су геноцид на делом Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини и отворили бројне логоре смрти (види логор Јасеновац). С друге стране, Народноослободилачки покрет Хрватске повео је део Хрвата и Срба у заједничку борбу против фашистичке окупације и усташког терора.

СР Хрватска (унутар СФРЈ), 1945. - 1991. у којој су Хрвати и Срби били два конститутивна народа

Након рата и формирања друге Југославије настаје период полувековног братства и јединства. Међутим, овај период није искоришћен да би се у њему разјасниле све недоумице између Срба и Хрвата нити је дошло до суштинског помирења. Комунистички режим и недемократски карактер друге Југославије није био способан да реши ово кључно питање.[тражи се извор од 06. 2011.] То је Југославију коштало и њеног даљег постојања.[тражи се извор од 06. 2011.]

Падом комунизма у Европи и почетком велике континенталне транзиције, Југославија упада у стравични грађански рат. Друга Југославија, с обзиром да није искористила период мира да разреши проблеме Срба и Хрвата и Другог светског рата, само је била замрзла атмосферу. То је узроковало тиме да на почетку 90-их имамо наставак Другог светског рата. Страдали су многи градови и људи (види Вуковар, Дубровник, операција Бљесак, операција Олуја).

Савремени односи[уреди]

Хрватска 2009. постаје део Нато пакта

После ратова на територији бивше СФРЈ остала су отворена питања:

  • питање повратка избеглих лица
  • питање несталих током рата у Хрватској
  • повратак имовине
  • питање разграничења

Међународни суд правде у Хагу је 3. фебруара 2015. године одбио тужбу Хрватске и контратужбу Србије за наводни геноцид, чиме је решен спор две државе у овом суду, покренут 1999. године.

Обе земље су чланице:

Политички односи[уреди]

  • Председник Владе Републике Хрватске Зоран Милановић посетио је Републику Србију 16. јануара 2013. године.
  • Министар спољних послова Републике Србије Иван Мркић боравио је у радној посети Републици Хрватској 4. марта 2013. године.
  • Први потпредседник Владе и тадашњи министар одбране Републике Србије Александар Вучић посетио је Републику Хрватску 29. априла 2013. године.
  • Први потпредседник Владе и министар спољних и европских послова Републике Хрватске Весна Пусић боравила је у радној посети Републици Србији 21. јуна 2013. године.
  • Председник Републике Србије Томислав Николић, председник Владе Републике Србије Ивица Дачић и министар спољних послова Републике Србије Иван Мркић присуствовали су церемонији прославе уласка Републике Хрватске у Европску унију у Загребу, 30. јуна и 1. јула 2013. године.
  • Председник Републике Хрватске Иво Јосиповић боравио је у званичној посети Републици Србији 16. и 17. октобра 2013. године.
  • Први потпредседник Владе и министар спољних и европских послова Републике Хрватске Весна Пусић посетила је Републику Србију 24. фебруара 2014.
  • Председник Владе Републике Србије Александар Вучић присуствовао је на церемонији инаугурације нове председнице Републике Хрватске Колинде Грабар Китаровић 15. фебруара 2015. године. Том приликом, председник Владе Републике Србије Александар Вучић је имао одвојене сусрете са председницом Републике Колиндом Грабар Китаровић, првим потпредседником Владе и министром спољних и европских послова Републике Хрватске Весном Пусић, председником Владе Републике Хрватске Зораном Милановићем, као и представницима Срба из Републике Хрватске.[4]

Економски односи[уреди]

Супермаркет IDEA у Србији је део ланца хрватских супермаркета КОНЗУМ

У 2014. години, укупна спољнотрговинска размена износила је 756,7 милиона евра, од чега је извоз Србије износио 344,4 милиона евра, а увоз из Р. Хрватске 412,3 милиона евра.

У 2013. години, укупна спољнотрговинска размена износила је 663,5 милиона евра, од чега је извоз Србије износио 311,9 милиона евра, а увоз из Републике Хрватске 351,6 милиона евра. Нов Споразум о економској сарадњи који је потписан 2009. године, ступио је на снагу 1. јула 2013. године.[5]

Дипломатски представници[уреди]

У Београду[уреди]

У Загребу[уреди]

Поређење[уреди]

Хрватска Хрватска Србија Србија
Становништво 4.284.889 9.024.734 (са КиМ), 7.243.007 (без КиМ)
Површина 56.594 km² 88.361 km²
Густина насељености 76/km² 96,78/km² (без КиМ)
Главни град Загреб - 792.875 (1.107 115 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Званични језик Хрватски Српски
Вероисповест 87,8% Католицизам, 4,5% Православље, 1,3% Ислам,
0,4% Протестантизам, 6% остали
84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура 89,6% Хрвати, 4,5% Срби, 5,9% остали 82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,
1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
ГДП (номинални) 16,100 $ по глави становника 10,900 $ по глави становника

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце и напомене[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викивести
Викивести имају вести везаних за: