Односи Србије и Хрватске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Односи Србија-Хрватска
Map indicating locations of Хрватска and Србија

Хрватска

Србија

Односи Србије и Хрватске су инострани односи Републике Србије и Републике Хрватске.

Након распада Југославије и потписивања Дејтонског и Ердутског споразума, Хрватска и Србија су успоставиле дипломатске односе 9. септембра 1996. Србија има амбасаду у Загребу и конзулате у Вуковару и Ријеци, а Хрватска има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 241 km.

Историја односа[уреди]

Теорије порекла Срба и Хрвата[уреди]

Према модерним историјским сазнањима, Срби и Хрвати су одувек живели једни поред других. Од заједничке прапостојбине на Кавказу, до Беле Србије и Беле Хрватске у средњој Европи, па до модерних држава на Балкану. Од оснивања њихових првих држава на Балкану и потпунијих историјских докумената који прате њихове односе.[1]

Средњи век[уреди]

Њихово заједничко досељавање у југоисточну Европу на прелазу 6. века у 7. век и смештање једних поред других. Византијски извори бележе бројне облике сарадње и савеза српских и хрватских племена против страних завојевача. Срби и Хрвати су се борили против Византинаца, Бугара, Франака, Млечана и Угара, а касније и против Турака. Такође, пружали су и уточиште цивилима и племству једна другој, кад год би једна од њих била угрожена (види Властимировићи и Људевит Посавски).

Настанком Велике шизме 1054. године, долази до прве поделе између Срба и Хрвата. Али ни ово није довело до њиховог непријатељства нити је пољуљало њихов осећај блискости.[2] Временом, обе падају под туђинску власт - Хрватска у 11. веку под угарску, а Србија у 15. веку под турску. У том периоду, и једни и други заједно ратују против страних освајача.

Власт Аустрије и Југословенска идеја[уреди]

Настанак и развој југословенске идеје је уско повезан са поробљеним статусом и страном доминацијом који су трпела оба народа. Читав низ најугледнијих уметника и научних радника из оба народа је пропагирао идеју југословенства.

За време Мађарске револуција 1848−1849. на истој страни су ратовали Српска Војводина и Краљевина Хрватска Бана Јелечића против Мађара.

Међу Србима, Хрватима и Словенцима се јавља идеја међусобног уједињења, до чега и долази, након Првог светског рата 1. децембра 1918. године стварањем прве заједничке државе.

Хрвати су ратовали на страни Аустроугарске у Првом светском рату.

Заједничка држава Краљевина СХС/Југославија[уреди]

Грб Краљевине Југославије је приказивао три народа/племена

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (прве Југославије) долази до нових неразумевања. Краљ Александар је желео централизовану државу са центром у Београду и српском, тј. својом династијом на челу, док су Хрвати преферирали већу децентрализацију и републикански режим.

Споразумом Цветковић—Мачек 26. августа 1939. створена је Бановина Хрватска (и распуштени југословенска Народна скупштина и Сенат).

Други светски рат[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Други светски рат је довео до првог великог сукоба. Независна Држава Хрватска и њен усташки режим извршили су геноцид на делом Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини и отворили бројне логоре смрти (види логор Јасеновац). С друге стране, Народноослободилачки покрет Хрватске повео је део Хрвата и Срба у заједничку борбу против фашистичке окупације и усташког терора.

Комунистичка Југославија[уреди]

СР Хрватска (једна од шест република СФРЈ), 1945—1991. у којој су Хрвати и Срби били два конститутивна народа
Промена територија НР Хрватске и НР Србије (унутар ФНРЈ), 1946—1948. и Шаренградска и Вуковарска ада део Србије што оспорава Хрватска

Након рата и формирања друге Југославије настаје период полувековног братства и јединства. Међутим, овај период није искоришћен да би се у њему разјасниле све недоумице између Срба и Хрвата нити је дошло до суштинског помирења. Комунистички режим и недемократски карактер друге Југославије није био способан да реши ово кључно питање.[тражи се извор од 06. 2011.] То је Југославију коштало и њеног даљег постојања.[тражи се извор од 06. 2011.]

Пад комунизма и разбијање СФРЈ[уреди]

Падом комунизма у Европи и почетком велике континенталне транзиције, Југославија упада у стравични грађански рат. Друга Југославија, с обзиром да није искористила период мира да разреши проблеме Срба и Хрвата и Другог светског рата, само је била замрзла атмосферу. То је узроковало тиме да на почетку 90-их имамо наставак Другог светског рата (види Вуковарско ратиште, Дубровничко ратиште, операција Бљесак, операција Олуја).

Савремени односи[уреди]

Хрватска 2009. постаје члан Нато пакта а 2013. Европске уније

Отворена питања[уреди]

После ратова на територији бивше СФРЈ остала су отворена питања:

  • питање повратка избеглих лица
  • питање несталих током рата у Хрватској
  • повратак имовине
  • питање разграничења

Хрватска је 2008. признала једнострано проглашење независности Косова.

Међународни суд правде у Хагу је 3. фебруара 2015. године одбио тужбу Хрватске и контратужбу Србије за наводни геноцид, чиме је решен спор две државе у овом суду, покренут 1999. године.

Међународне организације[уреди]

Обе земље су чланице:

Политички односи[уреди]

  • Председник Владе Републике Хрватске Зоран Милановић посетио је Републику Србију 16. јануара 2013. године.
  • Министар спољних послова Републике Србије Иван Мркић боравио је у радној посети Републици Хрватској 4. марта 2013. године.
  • Први потпредседник Владе и тадашњи министар одбране Републике Србије Александар Вучић посетио је Републику Хрватску 29. априла 2013. године.
  • Први потпредседник Владе и министар спољних и европских послова Републике Хрватске Весна Пусић боравила је у радној посети Републици Србији 21. јуна 2013. године.
  • Председник Републике Србије Томислав Николић, председник Владе Републике Србије Ивица Дачић и министар спољних послова Републике Србије Иван Мркић присуствовали су церемонији прославе уласка Републике Хрватске у Европску унију у Загребу, 30. јуна и 1. јула 2013. године.
  • Председник Републике Хрватске Иво Јосиповић боравио је у званичној посети Републици Србији 16. и 17. октобра 2013. године.
  • Први потпредседник Владе и министар спољних и европских послова Републике Хрватске Весна Пусић посетила је Републику Србију 24. фебруара 2014.
  • Председник Владе Републике Србије Александар Вучић присуствовао је на церемонији инаугурације нове председнице Републике Хрватске Колинде Грабар Китаровић 15. фебруара 2015. године. Том приликом, председник Владе Републике Србије Александар Вучић је имао одвојене сусрете са председницом Републике Колиндом Грабар Китаровић, првим потпредседником Владе и министром спољних и европских послова Републике Хрватске Весном Пусић, председником Владе Републике Хрватске Зораном Милановићем, као и представницима Срба из Републике Хрватске.[3]

Економски односи[уреди]

Супермаркет IDEA у Србији је део ланца хрватских супермаркета КОНЗУМ

У 2015. години укупна спољнотрговинска размена износила је 864,3 мил евра, од чега је извоз Србије у Р.Хрватску износио 399,5 мил евра а увоз 464,8 мил евра.

У 2014. години, укупна спољнотрговинска размена износила је 756,7 милиона евра, од чега је извоз Србије износио 344,4 милиона евра, а увоз из Р. Хрватске 412,3 милиона евра.

У 2013. години, укупна спољнотрговинска размена износила је 663,5 милиона евра, од чега је извоз Србије износио 311,9 милиона евра, а увоз из Републике Хрватске 351,6 милиона евра. Нов Споразум о економској сарадњи који је потписан 2009. године, ступио је на снагу 1. јула 2013. године.[3]

Дипломатски представници[уреди]

У Београду[уреди]

У Загребу[уреди]

Поређење[уреди]

Хрватска Хрватска Србија Србија
Становништво 4.284.889 9.024.734 (са КиМ), 7.243.007 (без КиМ)
Површина 56.594 km² 88.361 km² (са КиМ), 77.747 km² (без КиМ)
Густина насељености 76/km² 96,78/km² (без КиМ)
Главни град Загреб - 792.875 (1.107 115 шире подручје) Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје)
Облик владавине Парламентарна република Парламентарна република
Званични језик Хрватски Српски
Вероисповест 87,8% Католицизам, 4,5% Православље, 1,3% Ислам,
0,4% Протестантизам, 6% остали
84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам,
1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура 89,6% Хрвати, 4,5% Срби, 5,9% остали 82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци,
1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
ГДП (номинални) 16,100 $ по глави становника 10,900 $ по глави становника

Слике[уреди]

Види још[уреди]

Референце и напомене[уреди]

Спољашње везе[уреди]