Ожеов ефекат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Ожеов ефекат (Ожеов електрон) је емисија секундарног електрона из атомског омотача проузрокована емисијом електрона (стимулисаном спољашњим агенсом) из стања са великом везивном енергијом. Овај секундарни електрон, који излеће из слабије везаног стања, назива се Ожеов електрон. На његово место углавном долази сусједни електрон са већом везивном енергијом, који тај вишак енергије емитује као фотон - у пракси је познат као карактеристични фотон (јер има познату енергију). На тај начин је могуће добити и рентгенске зраке или гама зрачење.

Ефекат и секундарни електрон име су добили по француском физичару Пјеру Ожеу (фр. Pierre Victor Auger) који је појаву описао.



Историја[уреди]

Овај процес емисије електрона теоријски је предвидео Роселанд 1923.[1] а прва је открила Лиза Мајтнер (нем. Lise Meitner) 1920. године и објавила 1922/3.[2][3] Касније је процес открио и Оже, објавио 1925. године и дао му своје име.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ S. Rosseland, Zeitschrift für Physik 14, 173 (1923).
  2. ^ L. Meitner, Zeitschrift für Physik 9, 131 (1922).
  3. ^ L. Meitner, Zeitschrift für Physik 17, 54 (1923).
  4. ^ P. Auger, Journal de Physique Radium 6, 205 (1925).

Литература[уреди]

С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004., стр. 263.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ожеов ефекат