Озрем

Озрем
Озрем;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	214
Географске карактеристике
Координате	44° 05′ 10″ С; 20° 19′ 08″ И / 44.086166° С; 20.318833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	466 m
	Озрем Озрем на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Озрем је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 214 становника. Удаљено је 19 км од Горњег Милановца, у правцу планинског врха Рајац и планине Сувобор, на надморској висни од 400 до 522 м и од површини од 1.161 ха.^[1]

Ово село је првобитно припадало општини Горњи Бранетићи и имало је заједничку основну школу са селом Доњи Бранетићи. Године 1924. село је у сарадњи са Доњим Бранетићима подигло заједничку цркву на локалитету Јовање – Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Озрему.^[1]

Сеоска преслава је на Мали Спасовдан.

Овде се налазе Црква Рођења Светог Јована Крститеља у Озрему, Крајпуташ Николи Чолићу у Озрему и Крајпуташи крај гробља у Озрему.

Историја

Озрем се први пут помиње у турском попису 1525. године и то под именом Озрим. Тада је имао 16 хришћанских и 2 муслиманска дома. Нема поузданих података о настанку имена села.^[1]

Озрем је постојао још у средњовековној Србији. Пред доласком Турака био је расељен све до друге половине 18. века када су га населили досељеници из Црне Горе, Босне, Херцеговине и Сјеничке висоравни.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 107 ратника. Погинуло их је 90 а 17 је преживело.^[1]

Село је тешко страдало у току Другог светског рата, када су побијени многи људи у селу.

Географија

Село се налази на многобројним косама око речице Озремице и њене десне притоке Бруснице. Разбијеног је типа, па су му куће раштркане и у породичним групама. У селу има свега 182 домаћинства.

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 868 становника, 1921. године 737, а 2002. године тај број је спао на 346.^[1]

У насељу Озрем живи 310 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,4 година (48,6 код мушкараца и 53,8 код жена). У насељу има 134 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	898
1953.	916
1961.	807
1971.	654
1981.	533
1991.	426	421
2002.	343	344
2011.	250

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	342	99,70%
непознато	1	0,29%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	1
80+	2	5
75—79	11	19
70—74	20	25
65—69	18	23
60—64	15	21
55—59	5	10
50—54	13	12
45—49	10	15
40—44	6	2
35—39	12	6
30—34	6	8
25—29	13	10
20—24	12	6
15—19	7	6
10—14	5	7
5—9	5	4
0—4	1	1
Просек :	48,6	53,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	177	177	193	177	162	150	134

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	42	18	8	12	5	3	1	0	1	2,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	151	40	100	8	2	1
Женски	169	21	93	52	1	2
УКУПНО	320	61	193	60	3	3

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	83	41	0	0	15
Женски	55	30	0	0	12
Укупно	138	71	0	0	27

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	4	9	1	4
Женски	1	0	5	1	1
Укупно	6	4	14	2	5

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	1
Женски	0	0	0	1	2
Укупно	0	0	1	2	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	1	0	0	1
Укупно	1	0	0	2

Види још

Општина Горњи Милановац

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 318.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 318.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]