Окамењена муња

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фулгурит

Окамењена муња или фулгурит је природна шупља стаклена цев која настаје у кварцном песку (SiO2) приликом удара [1]. Настаје када муња удари и подигне температуру песка изнад 1800 C тренутно калећи кварц. Након хлађења и спајања настају цевасти облици. Поступак траје око једне секунде, а добијени фулгурит приказује пролаз муње кроз земљу[2]. Стакло које се ствара се назива lehaterijelit, а може га створити и ударац метеорита или вулканска експлозија. Будући да је то аморфна, спада у групу минералоида. Окамењене муње могу понекад досезати и до 15 метара у дубину тла, а промера су и неколико центиметара. Фулгурити су доста крхки и ломе се при ископавању из тла. [3]

Цеви могу имати промер и неколико центиметара, а могу бити дуге неколико метара. Најдужа окамењена муња која је пронађена била је дуга око 5 метара.[4]Боја зависи од структуре песка који га је обликовао и распон јој је од црне до тамно зелене и прозрачно беле[5]. Унутрашњост цеви је обично глатка или са малим мехурићима, док је са спољашње стране углавном прекривена честицама грубог песка и порозна је. Често изгледа као корен са пуно огранака. Понекад ствара глазуру на тврдим стенама.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Codding, Penelope W., ур. (1998). „Structure-Based Drug Design”. doi:10.1007/978-94-015-9028-0. 
  2. ^ Beatty, David R. (31. 01. 2009), 8. Corporate Governance Where Were the Directors?, University of Toronto Press, ISBN 978-1-4426-5717-5, Приступљено 23. 11. 2019 
  3. ^ „The New American Cyclopædia”. Scientific American. 14 (17): 138—138. 01. 01. 1859. ISSN 0036-8733. doi:10.1038/scientificamerican01011859-138c. 
  4. ^ Anthropogenic Pyrometamorphism, Springer-Verlag, стр. 191—218, ISBN 978-3-540-29453-5, Приступљено 23. 11. 2019 
  5. ^ Mohling, Jerry W. (2004-10). „Exogenic Fulgurites from Elko County, Nevada: A New Class of Fulgurite Associated with Large Soil-Gravel Fulgurite Tubes”. Rocks & Minerals. 79 (5): 334—340. ISSN 0035-7529. doi:10.1080/00357529.2004.9925733.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ Bencetić Klaić, Zvjezdana (2015). „In Memory of Dr. Inga Lisac, the first Editor-in-Chief of Geofizika (Novi Marof, 1930 – Zagreb, 2015)”. Geofizika: 265—278. ISSN 0352-3659. doi:10.15233/gfz.2015.32.8.