Оквирна конвенција УН о климатским променама

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Оквирна конвенција УН о климатским променама
2011 logo.png
лого конвенције
Потписан9. мај 1992.
(примењује се од 21. марта 1994)[1]
ЛокацијаБон,
 Немачка
Услов50 ратификација
Потписници165
Депозитаргенерални секретар УН
Језициарапски, кинески, енглески, француски, руски, шпански

Оквирна конвенција УН о климатским променама (енгл. United Nations Framework Convention on Climate Change — UNFCCC) је међународни уговор чији је циљ „стабилизација гасова стаклене баште на ниво који би спречио негативне антропогене утицаје на климатски систем“. Била је усвојена 9. маја 1992. док је само подписивање конвеције било одражано за време Земаљског самита у Рију де Женеиру од 3. јуна до 14. јуна 1992. Примењује се од 21. марта 1994. када је била ратификаована од стране 50 држава. Сама конвенција не подставља завезујуће оквире поводом емисија гасова стаклене баште за појединачне државе као ни механизме спровођења. Уместо тога конвенција говори о томе како ће се будући међународни уговори који деле циљеве са конвенцијом преговарати.

Државе потписнице конвенције се састају сваке године од 1995. године на конференцијама странака како би процениле напредак у решавању климатских промена. Године 1997. закључен је Кјото протокол и успостављене су правно обавезујуће обавезе за развијене земље да смање емисију гасова стаклене баште за период 2008–2012. [2] Конференција Уједињених нација о климатским промјенама из 2010. године донела је споразум у којем се наводи да би глобално загревање требало ограничити на испод 2.0 °C у односу на прединдустријски ниво. [3] Протокол је измијењен и допуњен 2012. године како би обухватио период 2013-2020 у Доха амандману, који од децембра 2015. није ступио на снагу. У 2015. години усвојен је Паришки споразум који регулише смањење емисија од 2020. године кроз обавезе земаља у национално одређеним доприносима, снижавајући циљ на 1,5 °C. Паришки споразум је ступио на снагу 4. новембра 2016. године.

Странке[уреди]

  Странке са првоим и другоим анексом
  Странке са првоим анексом
  Неанексне странке
  Посматрачи

Од 2015 године постоје 197 стране конвенције укључујући све државе чланице Организације уједињених нација, посматрача генералне скупштине Државу Палестину, две државе које нису чланице УН-а Нијуе и Кукова Острва, Европску унију као и Свету Столицу која је само посматрач [4][5]

Референце[уреди]

  1. ^ See the UNFCCC website Archived 2014-01-08 at the Wayback Machine.
  2. ^ „What is the UNFCCC & the COP”. Climate Leaders. Lead India. 2009. Архивирано из оригинала на датум 27. 03. 2009. Приступљено 5. 12. 2009. 
  3. ^ King, D.; et al. (јул 2011), „Copenhagen and Cancun”, International climate change negotiations: Key lessons and next steps, Oxford, UK: Smith School of Enterprise and the Environment, University of Oxford, стр. 12, doi:10.4210/ssee.pbs.2011.0003, Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2013  PDF version is also available Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 13, 2012) (на језику: енглески)
  4. ^ „Status of Ratification of the Convention”. United Nations Framework Convention on Climate Change. Приступљено 25. 06. 2013. 
  5. ^ „Parties to the Convention and Observer States”. United Nations Framework Convention on Climate Change. Архивирано из оригинала на датум 5. 7. 2013. Приступљено 25. 06. 2013. 

Спољашње везе[уреди]