Око Сахаре

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Око Африке)
Топографска реконструкција (скала 6:1 на вертикалној оси) са сателитских фотографија. Лажно обојено према редоследу:• Браон: основна стена• Жута / бела: песак• Зелена: вегетација• Плава: слани седименти

Ришат структура, такође и позната као Гуелб ер Ришат (арап. قلب الريشات Калб ар-Ришат), илити Око Африке,[1] Око Сахаре[2]  је истакнуто кружно обележје на сахарској висоравни Адрар, у близини Оуадане, западно-централна Мауританија, северозападна Африка. Представља еродирану куполу, 40 км у пречнику, са седиментним стенама у слојевима који се појављују као концентрични прстенови. Магматска стена је изложена унутра, а ту су спектакуларни риолити и габроси који су претрпели хидротермалне промене и централну мегабрецију. У структури се такође налазе значајне ископине ахеулејских археолошких артефаката.

Опис[уреди | уреди извор]

Ришат структура је дубоко еродирана, благо елиптична купола пречника 40 км. Старост седиментне стене изложене у овој куполи варира од касног протерозоика у средишту куполе до ордовицијског пешчара око њених ивица. Седиментне стене које чине ову структуру израњају напоље под углом од 10–20°. Диференцијална ерозија отпорних слојева кварцита створила је високорељефне кружне кесте. Његов центар састоји се од кречњачке брече која покрива површину од најмање 30 km (19 mi) у пречнику. [3] [4] [5]

У унутрашњости Ришат структуре изложене су разне интрузивне и екструзивне магматске стене. Обухватају риолитне вулканске стене, габросе, карбонатите и кимберлите. Риолитне стене састоје се од токова лаве и хидротермално измењених туфастих стена које су део два различита еруптивна центра, за која се тумачи да су еродирани остаци две маре. На основу теренског мапирања и аеромагнетним подацима, габројске стене чине два концентрична прстенаста насипа. Унутрашњи насип прстена је око 20 м ширине и лежи око 3 км од центра Ришат структуре. Спољни прстен насипа је око 50 м ширине и лежи око 7 до 8 км од центра ове грађевине. Тридесет и два насипа и прагова карбонатита мапирани су у оквиру Ришат структуре. Насипи су углавном око 300 м дужине и обично 1 до 4 м ширине. Састоје се од масивних карбонатита који су углавном лишени везикула. Стене карбонатита су датиране да су се охладиле између 94 и 104 милион година. У северном делу Ришат структуре пронађени су кимберлитички чеп и неколико прагова. Старост кимберлита је датиран на око 99 милион година. Ове интрузивне магматске стене тумаче се као указивање на присуство великог алкалног магматског упада који је у основи Ришат структуре и настао је подизањем стене изнад ње.[6][4][7][8]

Спектакуларне хидротермалне карактеристике део су Ришат структуре. Укључују опсежне хидротермалне промене риолита и габроса и централне мегабреције створене хидротермалним растварањем и колапсом. Силикатна мегабреча је најмање 40 дебљине м у његовом средишту до само неколико метара дебљине дуж ивица. Бреча се састоји од фрагмената белог до тамно-сивог рожнаца. кварца, диагеничког рожничастог нодула, и строматолитског кречњака. Хидротермална промена, која је створила ову бречу, датирана је на око 98,2 ± 2,6 милион година методом 40Ar/39Ar датирања. [6] [4] [8]

Тумачење[уреди | уреди извор]

Геолози Ришат структуру сматрају високо симетричном и дубоко еродираном геолошком куполом . Први пут је описан 1930-их до 1940-их, као Ришат кратер или Ришат упупчење (франц. boutonnière du Richât). Ричард-Молар (1948) је сматрао да је то резултат лаколитског потиска.[9] Геолошка експедиција у Мауританији коју је предводио Теодор Моно 1952. године забележила је четири „кратериформне или кружне неправилности“ (франц. accidents cratériformes ou circulaires) у том подручју. [10] Кратко је размотрено порекло Ер Ришата као ударне структуре (као што је очигледно случај са остале три), али ближа студија 1950-их до 1960-их сугерисала је да је настала копненим процесима. Након опсежних теренских и лабораторијских студија 1960-их, нису пронађени веродостојни докази о метаморфизму шока или било којој врсти деформације која указује на астероидни удар.[11]

Вишеаналитичка студија рађена 2011. године на мегабрецији Ришата закључила је да су карбонати у мегабрецији богатим силицијум диоксидом настали у нискотемпературним хидротермалним водама и да структура захтева посебну заштиту и даље истраживање њеног порекла. [12]

Археологија[уреди | уреди извор]

Ришат структура је место изузетних накупина ашелских артефаката. Ова ашелска археолошка налазишта се распростиру дуж вадија који заузимају крајњу прстенасту удубину ове структуре. Пре-ашелски камени алати такође су пронађени на истим подручјима. Такође су пронађена ретка и раштркана неолитска копља и други артефакти. Међутим, откако је налазиште први пут открио Теодор Моно 1974. године,[13] мапирање артефаката унутар подручја Ришат структуре показало је да их уопште нема у најдубљим депресијама. Ово се тумачи као указивање на то да се подручје користило само за краткотрајни лов и производњу камених алата. Локално, очигледно богатство површинских артефаката резултат је концентрације и мешања дефлацијом током вишеструког глацијално-интерглацијалног циклуса. [14] [15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Matton 2008, стр. 31. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFMatton2008 (help)
  2. ^ Bartels, Meghan (12. 7. 2016). „Scientists still have questions about the mysterious Eye of the Sahara”. Business Insider. Приступљено 3. 10. 2018. 
  3. ^ Matton, G. (2008). „The Cretaceous Richat Complex (Mauritania); a peri-Atlantic alkaline” (PDF). Université du Québec à Chicoutimi. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2012. г. Приступљено 25. 12. 2020. 
  4. ^ а б в Matton, Guillaume; Jébrak, Michel; Lee, James K.W. (2005). „Resolving the Richat enigma: Doming and hydrothermal karstification above an alkaline complex” (PDF). Geology. 33 (8): 665—68. doi:10.1130/G21542AR.1. 
  5. ^ Woolley, A. R. (2001) Alkaline Rocks and Carbonatites of the World, Part 3: Africa. London, United Kingdom, The Geological Society of London. ISBN 978-0-412-61410-1
  6. ^ а б Matton, G. (2008). „The Cretaceous Richat Complex (Mauritania); a peri-Atlantic alkaline” (PDF). Université du Québec à Chicoutimi. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2012. г. Приступљено 25. 12. 2020. 
  7. ^ Netto, A. M., J. Fabre, J., G. Poupeau, and M. et Champemmois (1992) Datations par traces de fissions de la structure circulaire des Richats.Comptes Rendus de 'Académie des Sciences. v. 314, pp. 1179–86.
  8. ^ а б Matton, G., and M. Jébrak (2014) The "eye of Africa" (Richat dome, Mauritania): An isolated Cretaceous alkaline–hydrothermal complex Journal of African Earth Sciences. v. 97, no. 8, pp. 109–24.
  9. ^ Jacques Richard-Molard, La boutonnière du Richât en Adrar Mauritanien Acad. Sci. Comptes Rendus, vol. 227, 142f.
  10. ^ Notes africaines, Issues 109–124 (1966), p. 32.
  11. ^ Dietz, R. S., R. Fudali, and W. Cassidy (1969) Richat and Semsiyat Domes (Mauritania): Not Astroblemes. Geological Society of America. v. 80, no. 7, pp. 1367–72.
  12. ^ Martinez-Frias, J., Rull, F., Martín-Redondo, M. P., Delgado, A., Fernández-Sampedro, M. T., García-Talavera, F., López-Vera, F. and Menor Salván, C. (2011) Multianalytical characterization of silica-rich megabreccias from the proposed natural area of Richat (Sahara desert, Mauritania). Research Journal of Chemistry and Environment v. 15, no. 3, pp. 49–54.
  13. ^ Monod, T., 1975. Trois gisements a` galets ame´nage´s dans l’Adrar mauritanien (Sahara occidental). Provence Historique, 99, pp. 87–97.
  14. ^ Sao, O., Giresse, P., de Lumley, H., Faure, O., Perrenoud, C., Saos, T., Rachid, M.O. and Touré, O.C., 2008. Les environnements sédimentaires des gisements pré-acheuléens et acheuléens des wadis Akerdil et Bamouéré (Guelb er-Richât, Adrar, Mauritanie), une première approche. L'Anthropologie, 112(1), pp. 1–14.
  15. ^ Giresse, P., Sao, O. and de Lumley, H., 2012. Étude paléoenvironnementale des sédiments quaternaires du Guelb er Richât (Adrar de Mauritanie) en regard des sites voisins ou associés du Paléolithique inférieur. Discussion et perspectives. L'Anthropologie, 116(1), pp. 12–38.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Око_Сахаре&oldid=26958148”