Октобарски манифест

Из Википедије, слободне енциклопедије
Октобарски манифест у Листу Санктпетербуршког градоначелништва (18. октобар 1905)

Октобарски манифест или Октобарски проглас[1] (рус. Октябрьский манифест) био је значајан законодавни акт којег је издао император Николај II Александрович као одговор на Руску револуцију 1905.

Манифест је обнародован 17. октобра 1905, а сачињен је по предлогу министра Сергеја Витеа.

Одредбе[уреди]

Историјски значај Октобарског манифеста огледао се у томе што је император сверуски престао да буде једини законодавац. Законодавна власт је подијељена између императора и Државне думе.

Манифест се у основи састојао из три тачке. Прва тачка је предвиђала неотуђиве грађанске слободе на начелима неприкосновености личности и слободе савјести, говора, окупљања и удруживања. Друга тачка је предвиђала проширење бирачког права за већ расписане изборе за Државну думу, као и да ће се регулисање даљег изборног законодавства препустити новоустановљеном законодавном поретку. Трећа тачка је предвиђала да ниједан закон неће имати снагу без одоборења Државне думе, као и да ће народни представници имати могућност да надзиру извршну власт.

Наредне године, 23. априла 1906, темељно су промијењени Основни државни закони Руске Империје[2] на основу дотад три издата прогласа: о оснивању Државне думе, о побољшању државног поретка и о преуређењу Државног савјета. Тада су Основни државни закони фактички постали први руски устав.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Пуни назив му је Манифест о побољшању државног поретка (рус. Манифест Об усовершенствовании государственного порядка).
  2. Свод основных государственных законов Российской Империи, 23 апреля 1906 года

Спољашње везе[уреди]