Октобарски манифест
Октобарски манифест или Октобарски проглас[1] (рус. Октябрьский манифест) био је значајан законодавни акт којег је издао император Николај II Александрович као одговор на Руску револуцију 1905.
Манифест је обнародован 17. октобра 1905. године (по старом календару), а сачињен је по предлогу министра Сергеја Витеа.
Одредбе
[уреди | уреди извор]Историјски значај Октобарског манифеста огледао се у томе што је император сверуски престао да буде једини законодавац. Законодавна власт је подијељена између императора и Државне думе.
Манифест се у основи састојао из три тачке. Прва тачка је предвиђала неотуђиве грађанске слободе на начелима неприкосновености личности и слободе савјести, говора, окупљања и удруживања. Друга тачка је предвиђала проширење бирачког права за већ расписане изборе за Државну думу, као и да ће се регулисање даљег изборног законодавства препустити новоустановљеном законодавном поретку. Трећа тачка је предвиђала да ниједан закон неће имати снагу без одоборења Државне думе, као и да ће народни представници имати могућност да надзиру извршну власт.
Наредне године, 23. априла 1906, темељно су промијењени Основни државни закони Руске Империје[2] на основу дотад три издата прогласа: о оснивању Државне думе, о побољшању државног поретка и о преуређењу Државног савјета. Тада су Основни државни закони фактички постали први руски устав.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Высочайший манифест об усовершенствовании государственного порядка („док.история.рф“) Архивирано на сајту Wayback Machine (26. септембар 2017)
