Олаф Акрел

С Википедије, слободне енциклопедије
Олаф Акрел
Олаф Акрел
Лични подаци
Датум рођења(1717-11-26)26. новембар 1717.
Место рођењаОстеракер, Шведско царство Шведска
Датум смрти28. мај 1806.(1806-05-28) (88 год.)
Место смртиСтокхолм, Шведско царство
ПребивалиштеШведска
Научни рад
ПољеХирургија

Олаф Акрел (швед. Olof af Acrel; Остеракер 26. новембар 1717 - Стокхолм 28. мај 1806[1]) познат пре његове оплемењености у 1780. години као Олаф Акрел, био је хирург и лекар и Стокхолма, усавршио је своје знање на студијама у иностранству и увео много побољшања у шведској пракси.

Олаф Акрел је рођен у Остеракеру, био је брат мисионара Израела Акрелијса.[2] Након похађања Универзитета у Упсалију, затим је радио 2 године као хирург у Стокхолму.[3] Од 1740. године, он је неколико година провео у Немачкој и Француској студирајући на Универзитету у Гетингену. 1743 за време рата за аустријско наслеђе, именован је за вршиоца дужности главног хирурга у француској болници у Лотербургу. Годину дана касније, град су заузеле Немачке трупе и након затвора, Акрел је враћен у Шведску.[4]

1752, постављен је за главног хирурга новоосноване болнице Серафим у Стокхолму,[5] а 1755[4] је постао професор хирургије. Награђен је докторатом медицинских наука од стране универзитета Упсала 1760.[4]

1746. је изабран за члана Шведске краљевске академије. Рад Олафа Акрела Kirurgiska handelser (1759) преведена је на немачки и холандски језик. Умро је у Стокхолму.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Biographiskt lexikon öfver namnkunnige svenske män. – Ny rev. upplaga. – Stockholm [et al.]: Beijer [et al.], 1835–1875. – Bd. 1–23.
  2. ^ Kastrup, Allan (1975). The Swedish heritage in America: the Swedish element in America and American-Swedish relations in their historical perspective. Swedish Council of America. 
  3. ^ Hæger, Knut; Calne, Roy (2000). The illustrated history of surgery. Fitzroy Dearborn Publishers. стр. 166—167. ISBN 9781579583194. 
  4. ^ а б в Ljunggren, Bengt; Bruyn, G. W. (2002). "Olof+Acrel" The Nobel Prize in medicine and the Karolinska Institute: the story of Axel Key and Alfred Nobel. Karger Publishers. стр. 11—12. ISBN 9783805572972. Приступљено 27. 03. 2012. 
  5. ^ Kock, Wolfram (1970). „Medical education in Scandinavia since 1600”. Ур.: O'Malley, Charles Donald. The History of medical education: an international symposium held February 5-9, 1968. UCLA forum in medical sciences. 12. University of California Press. стр. 268. ISBN 9780520015784. Приступљено 27. 03. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kock, W. (20. 12. 1978). „Olof af Acrel—one of Serafimer Hospital's founders”. Läkartidningen. 75 (51): 4791—5.  [Чланак на Шведском]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олаф_Акрел&oldid=25919182”