Олаф Шетконунг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Олаф Шетконунг
Stadshuset Olof Skötkonung.jpg
Статуа Олафа Шетконунга
Пуно име Олаф Мунсјо
Датум рођења 980.
Датум смрти 1022.
Династија Династија Мунсјо
Отац Ерик Победнички
Мајка Сигрида Горда
Супружник Естрид од Бодрића
Потомство Анунд Јакоб, Емунд Стари, Ingegerd Olofsdotter of Sweden, Astrid Olofsdotter
Краљ Шведске
Период 995. - 1022.
Претходник Ерик Победнички
Наследник Анунд Јакоб

Олаф или Олоф Мунсјо (980 - 1022) је био шведски конунг (врховни краљ) (995 - 1022) из династије Мунсјо, огранка династије Ингве. Познат је још и као Олаф Шетконунг и као Олаф Скокунг, тј. Олаф Порезник [1].

Отац му је био претходни конунг Шведске Ерик Победнички, а мајка вероватно Сигрида Горда.

За његове владе на почетку XI века створена је крупна држава, у чији је састав ушао и један део Норвешке; под њим почиње и христијанизација Шведске [2]. Био је један од највећих владара Шведске у средњем веку [1]. Темељно је успоставио своје краљевство и учинио хришћанство званичном религијом. Сва је прилика да је за њега сврха одбацивања паганства била толико политичка колико и верска. Сматрао је наиме, да је црквена организација потребна једној ваљаној држави [3].

Tековине његових предака[уреди]

У IX веку почиње да се формира и Шведска држава. Уједињују се две основне области данашње Шведске — Готија, или Готланд, и Шведска у ужем смислу речи, или Свеаланд. Испрва су ситна шведска племена имала један верски центар, у Упсали, где се налазио такозвани „двор богова” и где се становништво сакупљало на верске празнике, ради вршења разних верских обреда. Око тога „двора богова” и извршено је уједињење шведских племена, тако да je краљ Упсале и Олафов отац, Ерик Победнички, који је припадао краљевској породици Ингве и основао породицу Мунсјо, постао и краљ читаве Шведске [4].

Владавина[уреди]

Спора феудализација[уреди]

У Шведској је процес феудализације текао још спорије него у Данској. Ту су се упорно одржавали старински родовски односи. Релативно ретка насељеност земље, велика слабо насељена брдска и шумска пространства, куда се сељаштво могло повлачити, слаба веза с феудалном Европом, стварали су овде нарочито повољно тле за одржање слободног сељаштва. Ипак се код Швеђана релативно рано јавља крупни земљопосед, везан делом с патријархалним ропством. Феудализација је текла нешто бржим темпом на југу, који је био насељенији и тешње повезан с Данском и Немачком.

Сребрњак Олафа Шетконунга

Споро ширење хришћанства[уреди]

Пошто је процес феудализације текао лагано, успореним се темпом ширило у Шведској и хришћанство, које је наилазило на упоран отпор родовског уређења с његовом старом религијом. Олаф је био први краљ који је примио хришћанство (око 1000. године), али је оно тек у XIII веку коначно победило у Шведској. Покушаји краљева да насилно уведу хришћанство, у коме су они видели врло важан ослонац своје власти, изазивали су одлучан отпор у народу. Долазило је до правих ратова између краљева и народа; народ се дизао за повратак старе паганске вере, која је за њега била симбол старе слободе [5].

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.