Олга Алкалај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ОЛГА АЛКАЛАЈ
Olga Alkalaj.jpg
Олга Алкалај
Датум рођења23. новембар 1907.
Место рођењаБеоград

Србија Краљевина Србија
Датум смрти15. март 1942. (35 год.)
Место смртиБеоград
Србија Србија
Професијаадвокат
Чланица КПЈ од1923.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Олга Алкалај (19071942), адвокат и учесник Народноослободилачке борбе.

Биографија[уреди]

Рођена је 23. новембра 1907. године у Београду.

Још као ученица гимназије приступила је омладинском реолуционарном покрету и постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Као студенткиња Правног факултета у Београду, била је активна у студентском револуционарном покрету и 1923. године је примљена у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Била је једна од најактивнијих жена, чланова КПЈ, у Женском покрету у Београду. Од 1938. године је била члан Комисије за рад са женама при Покрајинском комитету КПЈ за Србију. Такође, по налогу Партије, радила је и у редакцији листа „Жена данас“. Пред почетак Другог светског рата, била је секретар партијске организације Петог рејона у Београду. Као адвокат бранила је комунисте на суду.

После окупације Краљевине Југославије и почетка прогона Јевреја, 1941. године, насатвила је да живи у окупираном Београду под лажним идентитетом као Софија Алексић, кућна помоћница код Зорице Вељковић. Наставила је и са партијским радом и учествовала у припремама за организовање устанка. Била је учесница у организовању спасавања Александра Ранковића, члана Централног комитета КПЈ, из затворске болнице у Видинској улици у Београду, јула 1941. године.

Септембра 1941. године именована је за члана привременог Месног комитета КПЈ у Београду. Приликом једне партијске провале, новембра 1941. године, била је ухапшена од старне Гестапоа. Најпре се налазила у логору на Бањици, где је била подвргнута страшним мучењима у намери да ода друге чланове организације. Пошто ништа није признала, пребачена је у сабрини логор за Јевреје на Сајмишту. Због тешких повреда, које је задобила приликом саслушавања на Бањици, морала је бити пребачена у Јеврејску болницу.

Партијска организација у Београду, организовала је њено бекство, али она није хтела да побегне јер се плашила да својим бегом доведе у смртну опасност остале болеснике, који би могли страдати као таоци. По налогу Гестапоа одведена је из болнице 15. марта 1942. године и у камиону (званом „душегупка“), зајено да групом других Јевреја, на путу до Јајинаца угушена отровним гасом.

Једна улица у београдском насељу Коњарник носи њено име.

Литература[уреди]

  • Жене Србије у НОБ. „Нолит“ Београд, 1975. година.
  • Др Јаша Романо „Јевреји Југославије 1941-1945. Жртве геноцида и учесници Народноослободилачког рата“. Београд 1980. година.