Олга Даниловић

С Википедије, слободне енциклопедије
Олга Даниловић
Fed Cup – Serbia v Croatia (46413471864).jpg
Лични подаци
Датум рођења(2001-01-23)23. јануар 2001.(22 год.)
Место рођењаБеоград, СР Југославија
Држављанство Србија
Висина1,82 м
ПребивалиштеБеоград, Србија
Информације о каријери
Про. каријерановембар 2016 –
Игралевом руком; дворучни бекхенд
ТренерАлекс Коређа
Зарада228.583 $
ВТА профилwww.wtatennis.com/players/player/324934/title/olga-danilovic
Појединачно
Победе—порази58-19
Освојени турнири1 ВТА (4 ИТФ)
Најбољи пласман96. (8. октобар 2018)
Тренутни пласман159. ([[1. јул]] 2021)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије2К (2021)
Ролан ГаросКВ2 (2019)
ВимблдонКВ3 (2019)
ОП САДКВ2 (2018)
Парови
Победе—порази16-5
Освојени турнири1 ВТА 1 ИТФ
Изгубљена финала1 ИТФ
Најбољи пласман193. (1. октобар 2018)
Тренутни пласман193 (1. октобар 2018)
Ажурирано: 13. августа 2018..

Олга Даниловић (Београд, 23. јануар 2001) је српска тенисерка, тренутно је друга најбоље рангирана српска играчица, иза Нине Стојановић и налази се међу 200 најбољих тенисерки света у појединачној конкуренцији . До сада је освојила један ВТА турнир у синглу и дублу, а на ИТФ турнирима, 4 у синглу и 1 у дублу.

Јуниорска конкуренција[уреди | уреди извор]

Године 2016. је освојила јуниорски Ролан Гарос у пару са шпанском тенисерком Паулом Ариас Мањон. Оне су у финалу победиле прве фавориткиње, руски пар, Олесју Первушину и Анастасију Потапову. Годину дана касније, али овога пута у пару са Словенком Кајом Јуван долази до титуле на Вимблдону. Оне су у финалу надиграле амерички дуо Озигве/МекНели.[1]

На турниру у Аустралији, учешће је завршила у осминифинала, пошто је због озбиљније повреде, у сузама, морала да преда меч. У пару са Украјинком Мартом Костјук, 2017. освојила је и Ју-Ес опен у јуниорској конкуренцији, савладавши у финалу Хрватицу Леу Бошковић и Кинескињу Ксију Ванг са 2:0 у сетовима (6:1, 7:5), док је у синглу дошла до четвртфинала.[2] То јој је био последњи наступ на јуниорским турнирима.

Најзначајније трофеје у сингл конкуренцији јуниора, освојила је у: Новом Саду, Хаскову, Медлингу, Вилени, на тениској академији Хуан Карлос Фереро, а у дублу, најзначајнији успех, поред титула на јуниорским Гренд слем турнирима је и титула на Оранж болу, у пару са Анастасијом Потаповом, тадашњом првом јуниорком света.

Највиша позиција у јуниорској конкуренцији јој је 5. место, уз однос победа и пораза, у синглу 93/33 и у дублу 72/24.

Сениорска конкуренција[уреди | уреди извор]

У сениорској конкуренцији дебитовала је у јуну на фјучерсу у Прокупљу, али је поражена у првом колу. На другом турниру у сениорској конкуренцији на којем је учествовала у турској Анталији, а који се играо за наградни фонд од 10.000 долара забележила је прву победу. У финалу је победила осам година старију Словакињу Вивијан Јухасову и освојила свој први професионални турнир.[3] На истом турниру у пару са домаћом тенисерком Берфу Ченгиз освојила је турнир и у дублу.[4] До своје наредне ИТФ титуле дошла је такође у Анталији, где је у финалу савладала Јулију Грабер из Немачке. На ИТФ турниру одржаном у Ходмезевашархељу је поражена у полуфиналу од Данке Ковинић. Дошла је и до финала турнира у Валенсији, а пре тога, добија специјалну позивницу за учешће на ВТА челенџер турниру, из серије 125к у Лиможу. Тамо бележи прву победу, на ВТА турниру, а у наредном колу губи од Забине Лизики. Наредна 2018. година, представља њен пробој ка врху светске листе и годину успеха.

2018. година, прва титула и ТОП 100[уреди | уреди извор]

Крајем јануара, долази до полуфинала на ИТФ турниру у САД. Затим у марту осваја ИТФ турнир у Италији, чији је наградни фонд 25.000 америчких долара, учествује у квалификација за ВТА турнир из серије премијер обавезних турнира у Мадриду, где губи у другом колу, квалификационог дела турнира од Арине Сабаљенке. Након тога осваја титулу на ИТФ турниру у Ферсмолду у Немачкој, чије је наградни фонд 60.000 америчких долара. У финалу је савладала домаћу тенисерку и повратницу на терен, Лауру Зиегмунд и овом победом долази до уласка у најбољих 200 тенисерки света.

Захваљујући великој пожртвованости и победама у Фед Купу, добија награду Срце и чек на 1.000 америчких долара, које прослеђује у хуманитарне сврхе, дечијој болници у Тиршовој.

Највећи успех у досадашњој сениорској каријери, остварила је победом на ВТА турниру у Москви 2018. године и то као лаки лузер. Наиме, у главни жреб је ушла накнадно, иако је изгубила у другом колу квалификација. Даниловићева је ушла у историју као први лаки лузер и прва тенисерка рођена у 21. веку која је освојила ВТА трофеј. На турниру је редом побеђивала: Ану Каролин Шмиједлову 6:2, 6:4, Кају Канепи 7:6(3), 7:5, а затим у четвртфиналу остварује највећу победу у каријери, елиминисавши 10. тенисерку света Јулију Гергес резултатом 6:3, 6:3. У полуфиналу побеђује Александру Саснович 6:2, 5:7, 7:5, а у великом финалу, велику пријатељицу, али ривалку и партнерку из јуниорске конкуренције Анастасију Потапову резултатом 7:5, 6:7(1), 6:4. Трофеј јој је донео приближавање листи од 100 најбољих тенисерки света, 280 поена и чек на нешто више од 160.000 америчких долара, што је четири пута више, него што је зарадила до тада [5]

Након овог успеха, одлучила је да направи краћу паузу, како би се припремила за наредни турнир и направила планове за даље. Наредни турнир на којем је учествовала био је УС опен. Тамо је била постављена ѕа шестог носиоца у квалификацијама и учешће је завршила у другом колу квалификационог турнира. Наредни турнир, на којем је требало да учествује био је ВТА турнир у Квебеку, али нису познати разлози њеног отказивања.

После краће паузе, учествује на турниру у Ташкенту. Улази у главни жреб и долази до другог кола, где губи од, касније финалисткиње Анастасије Потапове 6:3, 6:3, која јој је се реванширала за пораз нанет на турниру у Москви. Такође учествује и у конкуренцији женских парова, са Тамаром Зиданшек из Словеније. Долазе до финала, где на крају побеђују прве носиоце турнира из Румуније Ирину Камелиу Бегу и Ралуку Олару резултатом 7:5, 6:3 и освајају прву ВТА титулу у дублу. На путу до титуле су савладале и друге и четврте носиоце турнира. Учешће на турниру јој је донело улазак међу 100 најбољих тенисерки света, у синглу и 200 у дублу.

Приватно[уреди | уреди извор]

Олга је ћерка познатог српског кошаркаша Предрага Даниловића и новинарке спортске редакције РТС-а Светлане Даниловић.

ВТА финала[уреди | уреди извор]

Појединачно (1)[уреди | уреди извор]

Легенда
Гренд слем (0–0)
Завршна првенства сезоне (0–0)
Обавезни Премијер (0–0)
Премијер 5 (0–0)
Премијер (0–0)
Међународни (1–0)
Титуле по подлогама
Тврда (0–0)
Трава (0–0)
Шљака (1–0)
Тепих (0–0)

Победе (1)[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Турнир Подлога Противница у финалу Резултат
1. 29. јул 2018. Москва, Русија Шљака Русија Анастасија Потапова 7–5, 6–7(1), 6–4

Јуниорска гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Дубл девојке[уреди | уреди извор]

Исход Година Такмичење Подлога Партнер Противник Резултат
Победник 2016 Француска Ролан Гарос Шљака Шпанија Паула Ариас Мањон Русија Олесија Первушина
Русија Анастасија Потапова
3–6, 6–3, [10–8]
Победник 2017 Енглеска Вимблдон Трава Словенија Каја Јуван Сједињене Америчке Државе Витни Озигве
Сједињене Америчке Државе Кети МекНели
6–4, 6–3

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Олги Даниловић титула у дублу на Вимблдону!”. РТС. 16. 7. 2017. Приступљено 16. 7. 2017. 
  2. ^ „Олга Даниловић шампионка Ју-Ес опена”. Радио телевизија Србије. 11. 9. 2017. Приступљено 11. 9. 2017. 
  3. ^ „Олги Даниловић титула у дублу на Вимблдону!”. Спортски журнал. 20. 11. 2016. Приступљено 20. 11. 2016. 
  4. ^ „Чудо Олге Даниловић у Анталији”. Спортски журнал. 20. 11. 2016. Приступљено 20. 11. 2016. 
  5. ^ Srpkinja ispisala istoriju – Olga Danilović osvojila Moskvu!

Спољашње везе[уреди | уреди извор]