Олга Даниловић
Олга Даниловић | |
---|---|
![]() | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. јануар 2001. |
Место рођења | Београд, СР Југославија |
Држављанство | ![]() |
Висина | 1,82 м |
Пребивалиште | Београд, Србија |
Информације о каријери | |
Про. каријера | новембар 2016 – |
Игра | левом руком; дворучни бекхенд |
Тренер | Алекс Коређа |
Зарада | 228.583 $ |
ВТА профил | www |
Појединачно | |
Победе—порази | 58-19 |
Освојени турнири | 1 ВТА (4 ИТФ) |
Најбољи пласман | 96. (8. октобар 2018) |
Тренутни пласман | 159. ([[1. јул]] 2021) |
Успех на гренд слем турнирима | |
ОП Аустралије | 2К (2021) |
Ролан Гарос | КВ2 (2019) |
Вимблдон | КВ3 (2019) |
ОП САД | КВ2 (2018) |
Парови | |
Победе—порази | 16-5 |
Освојени турнири | 1 ВТА 1 ИТФ |
Изгубљена финала | 1 ИТФ |
Најбољи пласман | 193. (1. октобар 2018) |
Тренутни пласман | 193 (1. октобар 2018) |
Ажурирано: 13. августа 2018.. |
Олга Даниловић (Београд, 23. јануар 2001) је српска тенисерка, тренутно је друга најбоље рангирана српска играчица, иза Нине Стојановић и налази се међу 200 најбољих тенисерки света у појединачној конкуренцији . До сада је освојила један ВТА турнир у синглу и дублу, а на ИТФ турнирима, 4 у синглу и 1 у дублу.
Јуниорска конкуренција[уреди | уреди извор]
Године 2016. је освојила јуниорски Ролан Гарос у пару са шпанском тенисерком Паулом Ариас Мањон. Оне су у финалу победиле прве фавориткиње, руски пар, Олесју Первушину и Анастасију Потапову. Годину дана касније, али овога пута у пару са Словенком Кајом Јуван долази до титуле на Вимблдону. Оне су у финалу надиграле амерички дуо Озигве/МекНели.[1]
На турниру у Аустралији, учешће је завршила у осминифинала, пошто је због озбиљније повреде, у сузама, морала да преда меч. У пару са Украјинком Мартом Костјук, 2017. освојила је и Ју-Ес опен у јуниорској конкуренцији, савладавши у финалу Хрватицу Леу Бошковић и Кинескињу Ксију Ванг са 2:0 у сетовима (6:1, 7:5), док је у синглу дошла до четвртфинала.[2] То јој је био последњи наступ на јуниорским турнирима.
Најзначајније трофеје у сингл конкуренцији јуниора, освојила је у: Новом Саду, Хаскову, Медлингу, Вилени, на тениској академији Хуан Карлос Фереро, а у дублу, најзначајнији успех, поред титула на јуниорским Гренд слем турнирима је и титула на Оранж болу, у пару са Анастасијом Потаповом, тадашњом првом јуниорком света.
Највиша позиција у јуниорској конкуренцији јој је 5. место, уз однос победа и пораза, у синглу 93/33 и у дублу 72/24.
Сениорска конкуренција[уреди | уреди извор]
У сениорској конкуренцији дебитовала је у јуну на фјучерсу у Прокупљу, али је поражена у првом колу. На другом турниру у сениорској конкуренцији на којем је учествовала у турској Анталији, а који се играо за наградни фонд од 10.000 долара забележила је прву победу. У финалу је победила осам година старију Словакињу Вивијан Јухасову и освојила свој први професионални турнир.[3] На истом турниру у пару са домаћом тенисерком Берфу Ченгиз освојила је турнир и у дублу.[4] До своје наредне ИТФ титуле дошла је такође у Анталији, где је у финалу савладала Јулију Грабер из Немачке. На ИТФ турниру одржаном у Ходмезевашархељу је поражена у полуфиналу од Данке Ковинић. Дошла је и до финала турнира у Валенсији, а пре тога, добија специјалну позивницу за учешће на ВТА челенџер турниру, из серије 125к у Лиможу. Тамо бележи прву победу, на ВТА турниру, а у наредном колу губи од Забине Лизики. Наредна 2018. година, представља њен пробој ка врху светске листе и годину успеха.
2018. година, прва титула и ТОП 100[уреди | уреди извор]
Крајем јануара, долази до полуфинала на ИТФ турниру у САД. Затим у марту осваја ИТФ турнир у Италији, чији је наградни фонд 25.000 америчких долара, учествује у квалификација за ВТА турнир из серије премијер обавезних турнира у Мадриду, где губи у другом колу, квалификационог дела турнира од Арине Сабаљенке. Након тога осваја титулу на ИТФ турниру у Ферсмолду у Немачкој, чије је наградни фонд 60.000 америчких долара. У финалу је савладала домаћу тенисерку и повратницу на терен, Лауру Зиегмунд и овом победом долази до уласка у најбољих 200 тенисерки света.
Захваљујући великој пожртвованости и победама у Фед Купу, добија награду Срце и чек на 1.000 америчких долара, које прослеђује у хуманитарне сврхе, дечијој болници у Тиршовој.
Највећи успех у досадашњој сениорској каријери, остварила је победом на ВТА турниру у Москви 2018. године и то као лаки лузер. Наиме, у главни жреб је ушла накнадно, иако је изгубила у другом колу квалификација. Даниловићева је ушла у историју као први лаки лузер и прва тенисерка рођена у 21. веку која је освојила ВТА трофеј. На турниру је редом побеђивала: Ану Каролин Шмиједлову 6:2, 6:4, Кају Канепи 7:6(3), 7:5, а затим у четвртфиналу остварује највећу победу у каријери, елиминисавши 10. тенисерку света Јулију Гергес резултатом 6:3, 6:3. У полуфиналу побеђује Александру Саснович 6:2, 5:7, 7:5, а у великом финалу, велику пријатељицу, али ривалку и партнерку из јуниорске конкуренције Анастасију Потапову резултатом 7:5, 6:7(1), 6:4. Трофеј јој је донео приближавање листи од 100 најбољих тенисерки света, 280 поена и чек на нешто више од 160.000 америчких долара, што је четири пута више, него што је зарадила до тада [5]
Након овог успеха, одлучила је да направи краћу паузу, како би се припремила за наредни турнир и направила планове за даље. Наредни турнир на којем је учествовала био је УС опен. Тамо је била постављена ѕа шестог носиоца у квалификацијама и учешће је завршила у другом колу квалификационог турнира. Наредни турнир, на којем је требало да учествује био је ВТА турнир у Квебеку, али нису познати разлози њеног отказивања.
После краће паузе, учествује на турниру у Ташкенту. Улази у главни жреб и долази до другог кола, где губи од, касније финалисткиње Анастасије Потапове 6:3, 6:3, која јој је се реванширала за пораз нанет на турниру у Москви. Такође учествује и у конкуренцији женских парова, са Тамаром Зиданшек из Словеније. Долазе до финала, где на крају побеђују прве носиоце турнира из Румуније Ирину Камелиу Бегу и Ралуку Олару резултатом 7:5, 6:3 и освајају прву ВТА титулу у дублу. На путу до титуле су савладале и друге и четврте носиоце турнира. Учешће на турниру јој је донело улазак међу 100 најбољих тенисерки света, у синглу и 200 у дублу.
Приватно[уреди | уреди извор]
Олга је ћерка познатог српског кошаркаша Предрага Даниловића и новинарке спортске редакције РТС-а Светлане Даниловић.
ВТА финала[уреди | уреди извор]
Појединачно (1)[уреди | уреди извор]
|
|
Победе (1)[уреди | уреди извор]
Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противница у финалу | Резултат |
1. | 29. јул 2018. | Москва, Русија | Шљака | ![]() |
7–5, 6–7(1), 6–4 |
Јуниорска гренд слем финала[уреди | уреди извор]
Дубл девојке[уреди | уреди извор]
Исход | Година | Такмичење | Подлога | Партнер | Противник | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Победник | 2016 | ![]() |
Шљака | ![]() |
![]() ![]() |
3–6, 6–3, [10–8] |
Победник | 2017 | ![]() |
Трава | ![]() |
![]() ![]() |
6–4, 6–3 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Олги Даниловић титула у дублу на Вимблдону!”. РТС. 16. 7. 2017. Приступљено 16. 7. 2017.
- ^ „Олга Даниловић шампионка Ју-Ес опена”. Радио телевизија Србије. 11. 9. 2017. Приступљено 11. 9. 2017.
- ^ „Олги Даниловић титула у дублу на Вимблдону!”. Спортски журнал. 20. 11. 2016. Приступљено 20. 11. 2016.
- ^ „Чудо Олге Даниловић у Анталији”. Спортски журнал. 20. 11. 2016. Приступљено 20. 11. 2016.
- ^ Srpkinja ispisala istoriju – Olga Danilović osvojila Moskvu!
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Профил на званичној презентацији ВТА
- Профил на званичној презентацији ИТФ-а Архивирано на сајту Wayback Machine (20. новембар 2016)
- Јуниорски профил на званичној презентацији ИТФ-а Архивирано на сајту Wayback Machine (20. новембар 2016)