Олга Константиновна

С Википедије, слободне енциклопедије
Олга Константиновна
Queen Olga of Greece.jpg
Лични подаци
Датум рођења(1851-09-03)3. септембар 1851.
Место рођењаПавловск, Руска Империја
Датум смрти18. јун 1926.(1926-06-18) (74 год.)
Место смртиРим, Краљевина Италија
Породица
СупружникЂорђе I Грчки
ПотомствоКонстантин I Грчки, George of Greece and Denmark, Grand Duchess Alexandra Georgievna of Russia, Никола од Грчке и Данске, Maria of Greece and Denmark, Андреј од Грчке и Данске, Christopher of Greece and Denmark
РодитељиКонстантин Николајевич
Александра од Сакс-Алтенбурга
ДинастијаДинастија Романов
Период27. октобар 1867 — 18. март 1913.
ПретходникАмалија од Олденбурга
НаследникСофија од Пруске

Олга Константиновна (Павловск, 3. септембар 1851Рим, 18. јун 1926) била је супруга грчког краља Ђорђа I. Била је кћерка Константина Николајевича и Александре од Сакс-Алтенбурга.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Петар III Фјодорович[1]
 
 
 
 
 
 
 
8. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Катарина Велика[1]
 
 
 
 
 
 
 
4. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Фридрих II Еуген[2]
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Фридерика од Бранденбург-Швета[2]
 
 
 
 
 
 
 
2. Константин Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Фридрих Вилхелм II[3]
 
 
 
 
 
 
 
10. Фридрих Вилхелм III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Фредерика Лујза од Хесен-Дармштата[3]
 
 
 
 
 
 
 
5. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Карл II од Мекленбург-Штрелица[3]
 
 
 
 
 
 
 
11. Лујза од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Фредерика од Хесен-Дармштата[4]
 
 
 
 
 
 
 
1. Олга Константиновна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ernest Frederick III, Duke of Saxe-Hildburghausen[5]
 
 
 
 
 
 
 
12. Фридрих, војвода од Сакс-Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ernestine of Saxe-Weimar[5]
 
 
 
 
 
 
 
6. Joseph, Duke of Saxe-Altenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Карл II од Мекленбург-Штрелица (= 22)[4]
 
 
 
 
 
 
 
13. Шарлота Георгина од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Фредерика од Хесен-Дармштата (= 23)[4]
 
 
 
 
 
 
 
3. Александра од Сакс-Алтенбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фридрих II Еуген (= 18)[2]
 
 
 
 
 
 
 
14. Лудвиг од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Фридерика од Бранденбург-Швета (= 19)[2]
 
 
 
 
 
 
 
7. Duchess Amalie of Württemberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Charles Christian, Prince of Nassau-Weilburg[2]
 
 
 
 
 
 
 
15. Хенријета од Насау-Вајлбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Каролина од Орање-Насауа[6]
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Montgomery-Massingberd 1977, стр. 468–471.
  2. ^ а б в г д Montgomery-Massingberd 1977, стр. 184–186.
  3. ^ а б в Montgomery-Massingberd 1977, стр. 136–141.
  4. ^ а б в Montgomery-Massingberd 1977, стр. 237.
  5. ^ а б Montgomery-Massingberd 1977, стр. 265–266.
  6. ^ Montgomery-Massingberd 1977, стр. 240.

Литература[уреди | уреди извор]