Олег Јекнић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Олег Јекнић
Датум рођења(1970-04-16)16. април 1970.(49 год.)
Место рођењаСарајево
 Босна и Херцеговина, СФРЈ

Олег Јекнић (Сарајево, 16. април 1970) је српски филмски и телевизијски редитељ, теоретичар медија.

Предаје историју и теорију филма на Академији уметности у Београду.[1] Његова студија Теорија интерфејса, са историјским прегледом концепата медија и интерфејса, и предлогом нове теорије медија, објављена је 2014. године.[2]

У раној каријери 1990-их је као редитељ, између осталог, био и један од утемељивача савремене сцене филмске фантастике у Србији, као и редитељ спотова групе Бјесови.

Образовање[уреди]

Филмску и телевизијску режију је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 1998. године.

Докторску дисертацију „Општа теорија медија заснована на теорији функција интерфејса у интерактивној комуникацији“ одбранио је 2009. на Универзитету уметности у Београду, у оквиру Интердисциплинарних студија на групи за теорију уметности и медија.[3] На основу овог рада је настала књига Теорија интерфејса, објављена 2014. године.

Уметничка и медијска каријера[уреди]

Уз филмове Динка Туцаковића и Марка Костића, Јекнићеви рани филмови у раздобљу 1993-1995. (Игра пиона и Уске стазе) сматрају се за зачетнике данашње сцене фантастичног филма у Србији.[4] Осим овога, аутор се у раном делу каријере бавио и документаристиком, музичким спотовима и мултимедијом.

За београдске рекламне агенције и телевизијске продукције је од 1995. до 2003. био редитељ реклама, сценариста и копирајтер, као и продуцент и аутор интернет сајтова и портала.

Редитељ (избор)

  • Игра пиона“, кратки играни филм, ФДУ, Београд, 1993. По мотивима стрипа Мирка Илића и Игора Кордеја
  • Уске стазе“, кратки играни филм, ФДУ и Радио Телевизија Србије, Београд, 1995.
  • „Enlitement“, документарни филм, ТВ БК Телеком, Београд, 1995.
  • Беспризори“, кратки играни филм, ФДУ, „Cyber films“ и „Crony“, Београд, 1996.
  • „Бјесови: Све што видим и све што знам“, музички спот, „Metropolis Music“, Београд, 1997.
  • „Бјесови: Кад ми стане дах“, музички спот, „Metropolis Music“, Београд, 1998.
  • „63. падобранска бригада“, документарни филм, Војно-филмски центар "Застава филм" и ФРЗ "Београд", Београд, 1996-1998.

Академска каријера[уреди]

Педагошки рад

Од 2003. Јекнић се претежно бави академским радом. На Академији уметности Алфа универзитета у Београду је био асистент у раздобљу 2003-2008, а на истом факултету је од 2010. доцент на предметима Историја српске кинематографије, Историја светске кинематографије и Теорија филма.

На Факултету за медије и комуникације Универзитета „Сингидунум“ у Београду предаје Теорију интерфејса.[5]

Оцена научног рада

Јекнићев допринос теорији медија оцењен је као значајан:

Олег Јекнић успешно и оригинално поставио и разрадио општу теорију медија и теорију интерфејса. Својим аргументацијама је назначио озбиљне и темељне закључке о 'природи' техничких медија и њиховој комуникацијској улози. Његови теоријски резултати су у нашој средини сасвим нови и обећавајући. Веома су ретке научне студије које се баве феноменалношћу нових медија на тако широком и разрађеном фону суочења филозофских и теоријских епистемологија.

— Комисија за одбрану докторске тезе, 2009.[6][3]

О иновативности нове теорије рецензент књиге, проф. др Миодраг Шуваковић, каже:

Теоријска иновација овог интердисциплинарног научног дела садржана је у тези и аргументацији да појам интерфејс преузима читав низ значења и функција које су припадале традиционалном појму медија. Јекнић је извео изузетно сложено истраживање које га је водило ка новој и оригиналној научној и поетичкој теорији о техничко-филозофским и теоријско-естетичким тумачењима смисла, улоге и функција медија и интерфејса у савременој уметности и култури.

— Миодраг Шуваковић, у: Јекнић, Олег. Теорија интерфејса, задње корице књиге, 2014

Библиографија[уреди]

  • Јекнић, Олег. Општа теорија медија заснована на теорији функција интерфејса у интерактивној комуникацији (докторска дисертација), Група за теорију уметности и медија на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета уметности у Београду, 2009.
  • —||— „Марк Б. Н. Хансен: Филозофија тела као сучеља техничких и биолошких информационих система“, у: Фигуре у покрету, Савремена западна естетика, филозофија и теорија уметности, Мишко Шуваковић и Алеш Ерјавец (ур.), Београд, „Аточа“, 2009. (стр. 721-740)
  • —||— Теорија интерфејса, Центар за медије и комуникације, Факултет за медије и комуникације, Београд, 2014. ISBN 978-86-87107-15-1

Извори[уреди]

  1. ^ Академија уметности, Биографије професора: Олег Јекнић Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 14, 2014) (на језику: енглески), 2013.
  2. ^ Олег Јекнић: Теорија интерфејса Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 14, 2014) (на језику: енглески), о књизи, званична страна издавача
  3. 3,0 3,1 „Професор Олег Јекнић докторирао на Универзитету уметности“, Академија уметности, Београд, 2009
  4. ^ „БЕОКОН 2009. и 4. Фестивал српског филма фантастике“ Архивирано на сајту Wayback Machine (март 29, 2015) (на језику: енглески), Дом омладине Београда, 2009
  5. ^ „Факултет за медије и комуникације: Дигиталне уметности, Предавачи”. Архивирано из оригинала на датум 24. 04. 2015. Приступљено 23. 08. 2013. 
  6. ^ Комисија за одбрану докторске тезе у саставу: Миодраг Шуваковић, Невена Даковић, Весна Микић, Новица Милић и Јерко Денегри, Група за теорију уметности и медија на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета уметности у Београду, 5. септембар 2009.

Спољашње везе[уреди]