Олег Попов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Олег Попов
Oleg popov (cropped).jpg
Олег Попов на наступу у Немачкој (2009)
Пуно име Олег Константинович Попов
Датум рођења (1930-07-31)31. јул 1930.
Место рођења Вирубово,  СССР
Датум смрти 2. новембар 2016 (86 год)
Место смрти Ростов на Дону, Русија
Држављанство  Русија
Деца ћерка Олга
Активни период 1955—2016
IMDb веза

Олег Константинович Попов (рус. Олег Константинович Попов; 31. јул 1930, Вирубово близу Москве,[1]Ростов на Дону, 2. новембар 2016) био познати је совјетски и руски кловн и циркуски уметник. Попов је назван и Clown Soleil (Сунчани кловн) од стране француског новинара Жакелин Картије.

Живот и каријера[уреди]

Рођен је 31. јула 1930. године као син часовничара. Са 12 година је почео да ради као шегрт типограф за лист Правда, а насније се придружио и Атлететском клубу Правда. Тамо му је неко 1945. године предложио да се пријави за московски државни Колеџ циркуских и других уметности (познатији као “Московска циркуска школа”). Био је примљен и тамо је студирао акробатику, жонглирање и друге циркуске активности, а дипломирао је 1949. године. Дебитовао је у циркусу у Тбилисију, у Грузијској совјетској републици.[2] Након тога, наставио је своју каријеру у московском циркусу на Тсвенстон булевару (данас Циркус Никулин).

Године 1955. он је наступао по први пут у иностранству, у Варшави, а следеће године је, заједно са московским циркусом, обишао Француску, Белгију и Енглеску. Штампа га је одмах приметила и од њега направила циркуску звезду. Совјетски режим је од њега убрзо направио звезду од њега и изградио његов успех у иностранству, трансформишући Олега у амбасадора добре воље Совјетског Савеза. Он се 1958. године појавио на Светском сајму у Бриселу, а 1957. године био је емитован из Москве на америчкој телевизији. Обишао је САД 1963. и 1972. године заједно са московским циркусом.

Године 1969. Попов је добио награду уметник народа Совјетског Савеза. Наредних година је интензивно био на турнејама широм света. У Аустралији је назван краљем мумбе (1971).[3]

Дело[уреди]

Акварелни портрет Олега Попова, аутор Марион Барс

Попов је наступао као кловн, комбинујући своје таленте попут мимике, хода по конопцу и жонглирања. На 8. међународном циркуском фестивалу у Монте Карлу 1981. године добио је златну награду за допринос својој блиставој каријери.[4] Његов лик кловна прати традицију руског народног карактера Иванушке који задиркује друге људе и самог себе.

Почетком 1990их година, након распада Совјетског Савеза, почео је вишегодишњу турнеју са јединицом московског циркуса у Немачкој, где се на крају и преселио. Он је од тада наступао у Немачкој, у циркуским представама, на телевизији, или са својим властитим шоуом. Оженио се Габријелом Леман, немачким циркуским извођачем, 1991. године, која је била 32 године млађа од њега.[5][6] Године 2006. Олег Попов био је позван да наступа 30. годишњици међународног циркуског фестивала у Монте Карлу; са својих 75 година, он је ипак успео да изазове овације публике.

Године 2015. се поново вратио у Русију, после 28 година самонаметнутог изгнанства у Немачкој; тада је био први Мастер гала догађај на државном фестивалу циркуса у Сочију, где је био поздрављен дугим овацијама.[7] Руски министар културе Владимир Медински прочитао је поруку добродошлице председника Владимира Путина. То је за Олега, као и за публику, био врло емотиван тренутак.

Децембра 2015. године вратио се поново у Русију,[8] овога пута с циљем да буде део жирија такмичења Плава птица - талент шоуа младих на руској националној телевизији.

Филмографија[уреди]

Награде и признања[уреди]

Државне награде и титуле[уреди]

Олег Попов 1944. године
  • Почаствовани уметник РСФСР (1956)[9]
  • Народни уметник РСФСР (1958)[10]
  • Народни уметник СССР (1969)
  • Орден Лењина (1980)
  • Орден црвене заставе рада
  • Орден пријатељства (1994) - за рад у служби народа, а у вези с развојем руске државе, достигнућа у раду, науци, култури, уметности, јачању пријатељства и сарадњи између народа[11]
  • Медаља части руског председника (30. јул 2010) - за заслуге у развоју циркуске уметности и дугогодишњег стваралачког рада[12]

Циркуске награде[уреди]

  • Победник националног циркуског фестивала у Варшави - две златне медаље за улогу кловна (1957)
  • Специјална награда Бели слон - Белгија, за најбољег циркуског извођача године
  • Почасна награда Златни кловн - међународни циркуски фестивал у Монте Карлу (1981)
  • Награда Легенда циркуса (2015)
  • Његово име носи циркус у Самари

Референце[уреди]

  1. Семья будущего клоуна
  2. Borrero, Mauricio (2009). Russia: A Reference Guide from the Renaissance to the Present. Infobase Publishing. стр. 281. ISBN 0-8160-7475-5. 
  3. Craig Bellamy, Gordon Chisholm, Hilary Eriksen (17 February 2006) Moomba: A festival for the people. pp. 17–22
  4. „List of previous award winners”. International Circus Festival of Monte-Carlo. Приступљено 13. 1. 2011. 
  5. Клоун Олег Попов: «Какой же я предатель?!»
  6. Великий русский государственный цирк
  7. Ольга Сухова, Сергей Кулаков (1 7. 2015). „«Солнечный» клоун Олег Попов в Сочи: «Комсомолка» дала мне путевку в жизнь”. Комсомольская правда. Приступљено 31. 7. 2015. 
  8. Олег Попов: «Зрители меня уговорили» // New Times, № 42, 14.12.2015
  9. Указ Президиума Верховного Совета РСФСР от 30 ноября 1956
  10. О награждении орденами и медалями СССР артистов цирка — В МИРЕ ЦИРКА И ЭСТРАДЫ
  11. УКАЗ Президента РФ от 17.12.1994 N 2197"О НАГРАЖДЕНИИ ГОСУДАРСТВЕННЫМИ НАГРАДАМИ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ"
  12. Распоряжение Президента Российской Федерации от 30 июля 2010 года № 506-рп «О награждении Почётной грамотой Президента Российской Федерации Попова О. К.»

Литература[уреди]

  • Borrero, Mauricio (2009). Russia: A Reference Guide from the Renaissance to the Present. Infobase Publishing. стр. 281. ISBN 0-8160-7475-5. 
  • Энциклопедия «Мир цирка». Том первый: Клоуны. С. 388—397
  • Ангарский В. М., Викторов А. В. Олег Попов. — М.: Искусство, 1964. — 176 с., ил.
  • Росин, Александр. Клоун без грима. Глава четвертая Олег Попов // Библиотека журнала «Флорида», 2012.
  • Раззаков Ф. И. Самый добрый клоун: Юрий Никулин и другие… — М.: Эксмо,  — 416 с., ил. — (Серия «Книги Ф. Раззакова о великих артистах»). — 3000 экз. . 2012. ISBN 978-5-699-53770-9.

Спољашње везе[уреди]