Оливер Антић
Оливер Антић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Оливер Б. Антић |
| Надимак | Дика |
| Датум рођења | 16. јун 1950. |
| Место рођења | Београд, НР Србија, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 18. фебруар 2022. (71 год.) |
| Место смрти | Лисабон, Португалија |
| Занимање | правник |
| Политичка странка | СНС (2008–2022) СРС (до 2008) |
| Награде |  Орден Круне Орден Малтешког реда |
Оливер Б. Антић (Београд, 16. јун 1950 — Лисабон, 18. фебруар 2022) био је српски правник, политичар, универзитетски професор и дипломата.
Био је члан Српске радикалне странке, а потом је био један од оснивача Српске напредне странке. У време кад је СРС била коалициони партнер Социјалистичке партије Србије изабран је за декана Правног факултета а са позиције је смењен после свргавања Милошевића.
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршио је гимназију а затим Правни факултет, на коме је магистрирао 1978. године, а докторирао 1983. године.
На Правном факултету у Београду је биран за: спољњег сарадника (1975—1978); асистента-приправника (1978—1980); асистента (1980—1984); доцента (1984—1990); ванредног професора (1990—1996) и за редовног професора 1996.
Дужност директора за упоредно право обављао је у периоду од 1997. до 2001. године. По доношењу Закона о универзитету 1998. године, активно је подржавао и спроводио репресију над професорима и студентима Правног факултета.[1]
На Правном факултету у Источном Сарајеву предавао је на предметима:
- Наследно право
- Облигационо право
- Грађанско право-Општи део и Стварно право
Деканат
[уреди | уреди извор]Био је декан Правног факултета у Београду од 1998. године до октобра 2000. године. Деканат Антића обележавају бројне афере везане за избацивање и сукоб са професорима факултета (Владимир Водинелић, Весна Ракић-Водинелић, Драгор Хибер, Драгољуб Поповић, Мирјана Стефановски и др.) због њихове политичке неподобности за време власти Слободана Милошевића.[2]
Политика
[уреди | уреди извор]Антић је био дугогодишњи активни члан Српске радикалне странке. Говорио је на свим већим научним скуповима о Војиславу Шешељу.
Године 2008, је учествовао у оснивању Српске напредне странке којом је Српска радикална странка подељена на два дела после сукоба Војислава Шешеља и Томислава Николића.
Године 2015. је именован за амбасадора Србије у Португалији.
Смрт
[уреди | уреди извор]Преминуо је под неразјашњеним околностима у Лисабону 18. фебруара 2022. године услед пада са литице.[3][4] Више медија сумња да је извршио самоубиство јер је крајем јануара 2022. године особа са којом је раније био у ванбрачној вези поднела кривичну пријаву у којој је оптуживала Антића да је предузимао недозвољене полне радње према њеној малолетник ћерки.[5][а]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Подношење кривичне пријаве не представља почетак кривичног гоњења нити је тиме покренут кривични поступак.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стојковић, Биљана (21. 10. 2017). „Два доба универзитета”. Пешчаник.
- ^ „Vesna Rakić Vodinelić povodom smrti Olivera Antića: Ćutali ste, sad zanemite”. N1 (на језику: српски). 2022-02-22. Приступљено 2022-02-23.
- ^ „Ambasador Srbije u Portugaliji preminuo pod nerazjašnjenim okolnostima - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-02-18. Приступљено 2022-02-18.
- ^ „Преминуо амбасадор Србије у Португалији Оливер Антић”. Политика. 18. 2. 2022. Приступљено 19. 2. 2022.
- ^ Mitić, Ana (2022-02-22). „"Protiv Olivera Antića je pred smrt podneta krivična prijava zbog nedozvoljenih polnih radnji sa detetom": Potvrdu ove informacije dobio je i Igor Jurić”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-22.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Књиге и чланци Оливера Антића Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2012)
