Оливер Антић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Оливер Антић
OliverAntić.jpg
Оливер Антић
НаградеYUG Orden Jugoslovenske Krune VKrst BAR.svg Орден Круне
OPMM-gu.svg Орден Малтешког реда

Оливер Антић је амбасадор и редовни професор на Правном факултету у Источном Сарајеву.

Завршио је гимназију а затим Правни факултет, на коме је магистрирао 1978. године, а докторирао 1983. године.

На Правном факултету у Београду је биран за: спољњег сарадника (1975—1978); асистента-приправника (1978—1980); асистента (1980—1984); доцента (1984—1990); ванредног професора (1990—1996) и за редовног професора 1996.

Дужност директора за упоредно право обављао је у периоду од 1997. до 2001. године. По доношењу Закона о универзитету 1998. године, активно је подржавао и спроводио репресију над професорима и студентима Правног факултета.[1]

На Правном факултету у Источном Сарајеву предаје на предметима:

  • Наследно право
  • Облигационо право
  • Грађанско право-Општи део и Стварно право

Деканат[уреди]

Био је декан Правног факултета у Београду од 1998. године до октобра 2000. године. Деканат Антића обележавају бројне афере везане за избацивање и сукоб са професорима факултета (Владимир Водинелић, Весна Ракић-Водинелић, Драгор Хибер, Драгољуб Поповић, Мирјана Стефановски и др.) због њихове политичке неподобности за време власти Слободана Милошевића.

Политика[уреди]

Антић је био дугогодишњи активни члан Српске радикалне странке. Говорио је на свим већим научним скуповима о Војиславу Шешељу.

Године 2008, је учествовао у оснивању Српске напредне странке којом је Српска радикална странка подељена на два дела после сукоба Војислава Шешеља и Томислава Николића.

Године 2015. је именован за амбасадора Србије у Португалији.

Референце[уреди]

  1. ^ Стојковић, Биљана (21. 10. 2017). „Два доба универзитета”. Пешчаник. 

Спољашње везе[уреди]