Оливија де Хевиленд

С Википедије, слободне енциклопедије
Оливија де Хевиленд
Оливија де Хевиленд 1945.
Лични подаци
Пуно имеОливија Мери де Хевиленд
Датум рођења(1916-07-01)1. јул 1916.
Место рођењаТокио, Јапанско царство
Датум смрти26. јул 2020.(2020-07-26) (104 год.)
Место смртиПариз, Француска
Породица
СупружникМаркус Гудрич (1946—1953)
Пјер Галанте (1955—1979)

Потпис
www.oliviadehavilland.net
Веза до IMDb-а

Оливија де Хевиленд (енгл. Olivia de Havilland; Токио, 1. јул 1916Париз, 26. јул 2020) била је британско-америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица, сестра глумице Џоун Фонтејн. Филмску каријеру је почела тридесетих, а 1946. године и 1949. године награђена је Оскаром за најбољу главну глумицу – за улоге у филмовима Свакоме своје и Наследница.

Детињство[уреди | уреди извор]

Оливија Мери де Хевиленд је рођена 1916. године у Токију, где је њен отац Волтер Август радио као адвокат за патенте. Оливијина мајка, Лилијан Августа, била је мање позната глумица, која је радила под псеудонимом Лилијан Фонтејн.[1] Када је имала годину дана, Оливија је добила сестру Џоун. Никада нису биле у добрим односима и често су се свађале. Године 1975. прекинуле су сваки контакт.[2] Де Хевилендови су се 1918. године преселили у Саратогу (Калифорнија) због веома лошег здравља мале Џоун. Ту су сестре похађале средњу школу Лос Гатос, а Оливија још и вишу школу Нотр–дам. Њихов рођак био је Џефри де Хевиленд, који је изумео двомоторни војни авион Де Хевиланд DH.98 Москито.[3]

Каријера[уреди | уреди извор]

Први велике наступе пред публиком Де Хевилендова је имала у позоришту, почетком тридесетих, као Хермија у представи Сан летње ноћи. Кућа Ворнер брадерс је пожелела да сними филмску верзију представе. Иако су многе глумце из позоришта заменили својим звездама, одлучили су да задрже Оливију. Тако је Хевилендова имала свој филмски деби 1935. године. Уследиле су улоге у филмовима Alibi Ike и The Irish in Us са Џејмсом Кегнијем. Оливија је радо прихватила и понуде за филмове Captain Blood, The Charge of the Light Brigade и Авантуре Робина Худа у којима јој је партнер био Ерол Флин. То су била прва три од укупно осам филмова колико ће снимити са њим. Њен успон у Холивуду почео је када је Џоун Фонтејн одбила понуду Џорџа Кјукора да тумачи лик Мелани Вилкс у епском спектаклу Прохујало са вихором. Фонтејнова се надала да ће добити улогу Скарлет, али када јој је Кјукор објаснио да је за њу већ изабрана Вивијен Ли, ова је хладно одговорила: „Питајте моју сестру!“ и напустила његову канцеларију. Хевилендова је прихватила улогу и за њу била номинована за Оскар за најбољу споредну глумицу. Баш када је њена каријера нагло добила полет, Оливија је добила америчко држављанство 1941. године.

После пар филмова, Оливија почиње да долази у сукобе са продуцентима и режисерима, тврдећи да њен таленат никада неће доћи до изражаја ако наставе да јој дају улоге стидљивих и наивних девојчица. Видевши да њене примедбе не наилазе на разумевање, она одбија неколико улога које јој нису биле по вољи. Челници Ворнера убрзо доносе одлуку да се сви глумци који одбију више од три понуде суспендују на неколико месеци. Као и увек, најхрабрија и најратоборнија међу звездама, Бети Дејвис, диже медијску ларму и тужи студио, али губи процес.[4] Одмах после ње то чини и Де Хевилендова, на чију страну стаје Удружење филмских глумаца, и они добијају, те се глумцима опет враћају слободе при избору улога које су им претходно биле укинуте. Оливија овим осваја наклоност великог броја својих колега, између осталих и своје сестре Џоун, која изјављује: „Холивуд дугује Оливији за један сјајан споразум!“[5] Овај закон је данас познат под именом Де Хевиленд, али жена која се изборила за њега, добила је отказ.[6] Оливија потом прелази у Парамаунт пикчерс и потписује трогодишњи уговор. За први филм који је ту снимила – Заустави зору, добија другу номинацију за Оскара. Потом долазе много боље и разноврсније понуде. Свој први Оскар за најбољу главну глумицу добија 1946. године за улогу у филму Свакоме своје. Поново је номинована две године касније, за филм Змијско легло, а други пут добија награду 1949. године за улогу у драми Наследница.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Улоге Оливије де Хевиленд
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1935. Alibi Ike
1935. The Irish in Us
1935. A Midsummer Night's Dream
1935. Крвави капетан Captain Blood Арабела Бишоп
1936. Anthony Adverse
1936. The Charge of the Light Brigade
1937. Call It a Day
1937. The Great Garrick
1937. It's Love I'm After
1938. Gold Is Where You Find It
1938. Авантуре Робина Худа The Adventures of Robin Hood леди Меријан
1938. Four's a Crowd
1938. Hard to Get
1939. Wings of the Navy
1939. Dodge City
1939. Приватан живот Елизабете и Есекса The Private Lives of Elizabeth and Essex
1939. Прохујало са вихором Gone with the Wind
1939. Raffles
1940. My Love Came Back
1940. Santa Fe Trail
1941. The Strawberry Blonde
1941. Hold Back the Dawn
1941. They Died with Their Boots On
1942. The Male Animal
1942. In This Our Life
1943. Thank Your Lucky Stars
1943. Princess O'Rourke
1944. Government Girl
1946. To Each His Own
1946. Devotion
1946. The Well Groomed Bride
1946. The Dark Mirror
1948. The Snake Pit
1949. The Heiress
1952. My Cousin Rachel
1955. That Lady
1955. Not as a Stranger
1956. The Ambassador's Daughter
1958. The Proud Rebel
1959. Libel
1962. Light in the Piazza
1964. Lady in a Cage
1964. Hush… Hush, Sweet Charlotte
1970. The Adventurers
1972. Pope Joan
1977. Airport '77
1978. The Swarm
1979. The Fifth Musketeer
2009. I Remember Better When I Paint

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „thePeerage.com - Person Page 18366”. Приступљено 30. 8. 2011. 
  2. ^ „Sibling rivalry: Hollywood's oldest feud - Features, Films - The Independent”. Приступљено 30. 8. 2011. 
  3. ^ Philip French, Screen Legends No.73, The Observer, Review Section, 1 Novembar 2009
  4. ^ „Home Improvement - Bette Davis talks about suing Warner Brothers videos”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2020. г. Приступљено 30. 8. 2011. 
  5. ^ Thomas, Tony (1983). The films of Olivia de Havilland. New York: Citadel Press. ISBN 978-0-8065-0805-4. 
  6. ^ „De Havilland lawsuit resonates through Hollywood | Reuters”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2012. г. Приступљено 30. 8. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Thomas, Tony (1983). The films of Olivia de Havilland. New York: Citadel Press. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]