Ол Доињо Ленгаи

Координате: 2° 45′ 52″ Ј; 35° 54′ 58″ И / 2.764444° Ј; 35.916111° И / -2.764444; 35.916111
С Википедије, слободне енциклопедије
Ол Доињо Ленгаи
Планина Ленгаи виђена са језера Натрон
Географске карактеристике
Ндм. висина2856 m
Координате2° 45′ 52″ Ј; 35° 54′ 58″ И / 2.764444° Ј; 35.916111° И / -2.764444; 35.916111
Географија
Ол Доињо Ленгаи на карти Танзаније
Ол Доињо Ленгаи
Ол Доињо Ленгаи
Државе Танзанија
Геологија
Врста планинестратовулкан
Вулкански појасИсточноафрички расед
Последња ерупција2013.

Ол Доињо Ленгаи, односно „Божја планина“ на језику Масаи народа,[1] активни је вулкан у близини раседа Грегори, јужно од језера Натрон, у области Аруша у Танзанији. Као део вулканског система источноафричког раседа, јединствен је у свету по томе што избацује лаву у облику соде (натријум-карбонат).

Геологија[уреди | уреди извор]

Ол Доињо Ленгаи је јединствен међу активним вулканима по томе што производи натрокарбонатитску лаву, јединствену појаву вулканског карбонатита. Неколико старијих угашених карбонатитских вулкана налази се у близини, укључујући планину Хома.

Вулкан Ол Доињо Ленгаи

Лава[уреди | уреди извор]

Док је лава углавном богата силикатним минералима, лава из Ол Доинио Ленгаи вулкана је карбонатит. Богата је ретким натријумовим и калијумовим карбонатом, њереритом и грегоритом. Због овог необичног састава, лава избија на релативно ниским температурама од око 510 °C. Ова температура је толико ниска да је истопљена лава црне боје на сунцу, за разлику од обичне лаве која има црвени сјај. Такође је много течније текстуре него силикатна лава, често мање вискознија од воде. Минерали натријумових и калијумових карбоната из лаве која је избила површину нестабилни су и подложни атмосферским утицајима, брзо мењају боју од црне ка сивој. Добијени вулкански пејзаж се разликује од било ког другог на планети.

Екологија[уреди | уреди извор]

Ширење карбонатитског пепела по околним пашњацима доводи до јединствено сочне, обогаћене вегетације. То чини подручје виталним окупљалиштем током годишње миграције гнуова, и на њему се сваке године рађа неколико хиљада телади.

Ерупције[уреди | уреди извор]

1883—1915[уреди | уреди извор]

Ерупције на планини се прате од 1883. године. Изливања су забележена између 1904. и 1910. и између 1913. и 1915. године.

Ерупција вулкана током 2008. године.

1917[уреди | уреди извор]

Велика ерупција јуна 1917. године избацила је вулкански пепео и до 48 km у даљину.

1926[уреди | уреди извор]

Ерупција је трајала неколико месеци током 1926. године.

1940[уреди | уреди извор]

Ерупција која је трајала од јула до децембра 1940. године, избацила је пепео чак до Лолионда, што је удаљеност од 100 km.

1950[уреди | уреди извор]

Неколико мањих ерупција лаве забележено је током 1954, 1955 и 1958. године.

1960[уреди | уреди извор]

Мање ерупције примећене су почетком шездесетих година 20. века.

Јака ерупција догодила се 14. августа 1966. године. Геолози Џ. Б. Досон и Џ. К. Кларк посетили су кратер недељу дана касније и забележили су постојање „густог стуба црног пепела“, који је растао око хиљаду метара изнад вулкана и удаљавао се на север према језеру Натрон. Када су се попели уз купасту падину, приметили су континуирано пражњење гаса и беличасто-сивог пепела и прашине из гротла вулкана. У року од 48 сати након ерупције, све околне долине биле су прекривене прљавобелим пепелом. Ерупција је трајала око 3 недеље.

2007[уреди | уреди извор]

Вулканска активност на планини изазвала је свакодневна подрхтавања тла у Кенији и Танзанији од 12. јула 2007. до 18. јула 2007 у 8.30 у Најробију. Најјачи потрес мери 6,0 степени Рихтерове скале. Геолози су претпоставили да је нагли пораст потреса био показатељ кретања магме кроз Ол Доињо Ленгаи. Вулкан је прорадио 4. септембра 2007. године, шаљући печурку пепела и паре најмање 18 km увис и покривајући северну и западну падину свежом лавом.

2008[уреди | уреди извор]

Ерупција из 2007. се наставила повремено и током 2008. Крајем фебруара је пријављено да прикупља снагу, да би велика ерупција избила 5. марта. Периоди неактивности су праћени ерупцијама 8. и 17. априла. Еруптивна активност се наставила до краја августа 2008. Посета кратеру у септембру 2008. године показала је да је избацивање лаве и даље у току, из два отвора на дну новог кратера. Посете кратера у марту и априлу 2009. су показале да је вулканска активност престала.[2]

2010[уреди | уреди извор]

У октобру 2010. године, два одвојена тока лаве и мало језеро лаве су фотографисани током прелетања кратера.

2013[уреди | уреди извор]

Вулкан наставио да избацује натрокарбонатитску лаву која је почела да пуни велики кратер настао ерупцијом из 2007-2008. године. Од јула 2013. године, постоји велики активни хорнито на западној ивици на дну кратера. Током јуна, становници у близини вулкана пријавили су неколико земљотреса. Нови кратер је неприступачан и планинари су само повремено долазили до њега.

Легенда[уреди | уреди извор]

Номадски народ Масаи који живи на територији Танзаније и Кеније, верује да бог Енгаи производи громогласне звуке на врху вулкана. Једна од битнијих божанстава је Наитеру Коп, која се сматра првом мајком. Живела је у рају са много деце, али без мужа. Често је посматрала месец и дивила се његовој лепоти, а када ју је Енгаи питао да ли жели да жртвује месец или једно њено дете, без размишљања се определила да жртвује своје дете зарад месеца. Овим чином, прва мајка је створила људску смртност.[3]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Briggs 2006, стр. 194.
  2. ^ Ol Doinyo Lengai, The Mountain of God, Website maintained by Frederick A. Belton.
  3. ^ Грошељ, Маријан (2005). Сва чуда света. Београд:Младинска књига. pp. 37-39

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]