Пређи на садржај

Опаљеник

Координате: 43° 31′ 01″ С; 20° 07′ 52″ И / 43.5169° С; 20.1311° И / 43.5169; 20.1311
С Википедије, слободне енциклопедије
Опаљеник
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаИвањица
Становништво
 — 2022.150
Географске карактеристике
Координате43° 31′ 01″ С; 20° 07′ 52″ И / 43.5169° С; 20.1311° И / 43.5169; 20.1311
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина718 m
Опаљеник на карти Србије
Опаљеник
Опаљеник
Опаљеник на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаIC

Опаљеник је насеље у Србији у општини Ивањица у Моравичком округу. Име места би могло да значи "неко ко је пострадао у пожару" - жртва, страдалник. Према попису из 2022. било је 150 становника (према попису из 1991. било је 366 становника).

Овде се налазе Стара школа у Миланџи и Црква Светог Саве Српског у Миланџи.

Прошлост

[уреди | уреди извор]

Опаљеник је био током Првог српско-турског рата у зони војних сукоба. У њему су биле стациониране српске трупе, које су се повукле са Јавора. Положај у месту држао је у лето 1876. године мајор Приљева.[1]

Године 1901. село Опаљеник са засеоцима Јованчевићи, Копривница и Миланџа су у саставу Јаворске општине, Моравичког среза са седиштем у Ивањици. Годину дана касније, 1902. села Сивчина и Опаљеник су измолили да се издвоје из општине Јаворске, у нову општину Опаљеничку.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Опаљеник живи 241 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 51,2 година (48,4 код мушкараца и 54,2 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,81.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3]
Година Становника
1948. 648
1953. 695
1961. 722
1971. 644
1981. 518
1991. 366 359
2002. 273 274
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
272 99,63%
непознато
  
1 0,36%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 103 105 119 125 116 113 97


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 22 33 17 7 8 5 4 1 0 0 2,81
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 128 33 82 10 2 1
Женски 123 11 80 30 0 2
УКУПНО 251 44 162 40 2 3
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 99 93 0 0 2
Женски 53 48 0 0 2
Укупно 152 141 0 0 4
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 2 0 1 0
Женски 0 0 0 0 2
Укупно 0 2 0 1 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 1 0
Женски 0 0 0 1 0
Укупно 0 0 0 2 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Отаџбина", Београд 1890. године
  2. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901-1902. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]