Пређи на садржај

Операција Алфа ’91

С Википедије, слободне енциклопедије

Операција Алфа ’91
Део Рат у Крајини

Мапа операције Алфа.
Време26–29. децембар 1991.
Место
подручје око Пакрац, западна Славонија, Хрватска
Исход

Победа Југославије

  • хрватске снаге повучене
Сукобљене стране
Хрватска Хрватска Југославија Југославија
Команданти и вође
Хрватска Јосип Томшић непознат
Жртве и губици
35 погинулих, 62 рањена[1] значајни, противнапад укључивао тенкове и артиљерију ЈНА[2]

Операција Алфа ’91 је хрватска војна акција у оквиру другог дела офанзиве Операција Оркан '91. која је вођена зими 1991. године. Операција је трајала од 26. до 29. децембра 1991. са циљем осигурања територије источније и јужније од Пакраца и продором ка Окучанима, али се завршила неуспехом након јаке противофанзиве ЈНА и тенковско-артиљеријске подршке.[1]

Позадина

[уреди | уреди извор]

Предходили су бројни хрватски успеси у западној Славонији, укључујући ослобађање села попут Граховљана (24–25. децембар) и Буџа (26. децембар), што је омогућило улазак у припремни положај за акцију Алфа.[1]

Само извођење

[уреди | уреди извор]

26–27. децембар 1991.

[уреди | уреди извор]

Тог јутра група од 36 хрватских добровољаца предвођених Марјаном Кулхавијем – „Фоком“ и Стјепаном Ходаком започела је продор кроз Пакрачке винограде и банализовала две читаве улице без пружања отпора. На једној позицији изгубили су Жељка Шкрлина у жестокој размени ватре.[3]

28. децембар 1991.

[уреди | уреди извор]

Око 2 ч тенкови и артиљерија ЈНА нападају положаје у Шеовици и Гавриници. У наставку, снажан противнапад имао је за последицу прекид левог крила хрватских снага и повлачење током дана након јаке ватрене подршке ЈНА.[2]

29. децембар 1991.

[уреди | уреди извор]

Хрватске снаге покушавају поново заузети Пакрачке винограде, али су и ови покушаји узвраћени, и коначни повратак на полазне линије означио је крај операције.[1]

Последице

[уреди | уреди извор]

Хрватски губици: 35 погинулих и 62 рањена; међу њима 7 погинулих и 38 рањених из 3. чете.[1] Организован и добро подржан напад ЈНА са тенковима и артиљеријом спречио је продор ка Окучанима. Са ступањем на снагу Сарајевског примирја 3. јануара 1992. операције су прекинуте до Бљеска 1995, када је цела западна Славонија враћена под контролу хрватских власти.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Memorijalno-dokumentacijski centar Domovinskog rata, Vojne operacije u Zapadnoj Slavoniji, Zagreb, 2007.
  2. ^ а б Tportal.hr, Globus, siječanj 1992.: Kronika napada na Pakrac, приступљено 10. 6. 2025.
  3. ^ Pakrac.net, Sjećanje na Akciju Alfa - pad Pionirske ulice 1991., приступљено 10. 6. 2025.
  4. ^ ICTY Archives, Sarajevo Ceasefire Agreement, 1992., UNPROFOR Documents.