Пређи на садржај

Операција Киша

С Википедије, слободне енциклопедије

Операција Киша
Део рата у Хрватској
Време913. септембар 1993.
Место
Исход Хрватска победа
Сукобљене стране
 Хрватска Република Српска Крајина
Команданти и вође
Хрватска Јосип Томачић
Хрватска Томо Медвед
непознато
Укључене јединице

Хрватска војска

  • 110. пешадијска бригада
  • 137. бригада

Српска војска Крајине

Жртве и губици
9 погинулих војника, 11 погинулих цивила непознато

Операција Киша била је офанзива коју је спровела протодржава Српска Крајина у септембру 1993. године. Операција „Киша“ је покренута као одмазда за активности хрватске полиције у Медачком џепу, а јединице Хрватске војске (ХВ) биле су 110. и 137. бригада, заједно са другим интервентним јединицама. Напад је био један од највећих које је спровела Српска војска Крајине (ВСК) на положаје Хрватске војске и полиције у Карловцу, тачније на Турњу.

Војска Републике Српске Крајине започела је ракетне и артиљеријске нападе како би уништила инфраструктуру и војне положаје, изазивајући општи хаос у Карловцу. Војска Републике Српске Крајине је безуспешно покушала да заузме Карловац како би стекла предност над Загребом.

ЈНА и САО Крајина преузеле су већи део Далмације и Госпића у јесен 1991. године.[1] Године 1993, Војска Српске Крајине (СВК) претила је Госпићу и другим градовима у далматинском залеђу. Ситуација се погоршала када је СВК почела да гранатира Госпић, који се сада налазио на првој линији фронта.[2] Као резултат тога, Хрватска војска је мобилисала око 2.500 пешадинаца и започела је операцију Медачки џеп.[3] После 10 дана, Хрватска војска је поразила српске снаге. У знак одмазде, СВК је гранатирала Карловац. Напад СВК је почео 11. септембра.

Ток операције

[уреди | уреди извор]

Гранатирање и ракетирање Карловаца

[уреди | уреди извор]

СВК је гранатирала и ракетирала Карловац од 10. до 13. септембра 1993. године. Претходна операција „Медачки џеп“ била је главни мотив гранатирања. Карловац је, заједно са Загребом, Госпићем и другим градовима, претрпео одмаздне нападе Војске Републике Српска Крајина,[4] користећи углавном вишецевне ракетне бацаче.

Први напади су погодили центар Карловца 10. септембра. Ракетирање и гранатирање су трајали са прекидима 2-4 дана. Као резултат тога, 7 људи је погинуло, а 27 је повређено. Током гранатирања, многи цивили су се склонили у склоништа од бомби.[5][6]

Копнена офанзива

[уреди | уреди извор]

Између 9. и 13. септембра, војници Војске Републике Српске Крајине (ВРСК) напали су Карловац, а првих 1-2 дана борбе обележено је непрекидним гранатирањем. ВРСК је потом покренуо организовани напад на Карловац; циљ ВРСК био је да продре у Турањ и угрози Загреб и Хрватску војску.[7] 110. и 137. бригада Хрватске војске (ХВ), заједно са другим дивизијама и полицијом, ангажовале су се на првој линији фронта, а потоњи је покренут 13. септембра, комбинацијом артиљеријских и механизованих напада. Напад је одбила Хрватска војска. Војска Републике Српске Крајине се повукла истог дана, што је означило хрватску победу.[8]

Као део одбране, у гранатирању и борби је погинуло 9 хрватских војника, што је приморало Фрању Туђмана да посети Карловац и провери рањенике.[9] Непознат број припадника Војске Републике Српске Крајине је погинуо.

Последице

[уреди | уреди извор]

Удружење 110. бригаде ХВ, бригаде која је учествовала у нападу 1993. године, разматрало је последице напада. Дискусија се односила на то како је могла бити побољшана одбрана Карловца.[10]

Грађани Карловца, политичари и градоначелници верују да је одбрана Карловца у септембру 1993. године била херојска, доказујући да је Хрватска војска ефикасна снага. Сходно томе, 13. септембар у Карловцу је дан у част ветерана који су бранили град од Војске Српске Крајине.[11] Слом Војске Српске Крајине био је неизбежан од повлачења Југословенске народне армије; Снаге Српске Крајине биле су озбиљно ослабљене након напада на Карловац.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „THE PROSECUTOR OF THE TRIBUNAL AGAINST SLOBODAN MILOSEVIC P. 105”. Icty.org. 
  2. ^ Bobetko, Janko (1996). Sve moje bitke. Zagreb: Self-published. стр. 379. ISBN 953-97002-0-5. 
  3. ^ „The Medak Pocket - Akcija Medački džep (Volume 3, Number 3-4, Autumn-Winter 2002.)”. www.nsf-journal.hr (на језику: хрватски). Приступљено 22. 9. 2024. 
  4. ^ „1993 Human Rights Report: CROATIA”. 3. 3. 2016. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 22. 9. 2024. 
  5. ^ „1993 Human Rights Report: CROATIA”. 2016-03-03. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 22. 9. 2024. 
  6. ^ Archives, L. A. Times (11. 9. 1993). „7 Killed, 27 Hurt as Rebel Serbs Shell Garrison Town in Croatia”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Приступљено 22. 9. 2024. 
  7. ^ „Okrugli stol - Napad na Karlovac u rujnu 1993. - Muzej Domovinskog Rata”. Muzeji Grada Karlovca (на језику: хрватски). Приступљено 21. 9. 2024. 
  8. ^ „Okrugli stol”. branitelji.gov.hr. Приступљено 21. 9. 2024. 
  9. ^ „Okrugli stol”. branitelji.gov.hr. Приступљено 21. 9. 2024. 
  10. ^ „Potpredsjednik Vlade Medved iz Karlovca: "Sloboda nam nije darovana, ona je krvlju plaćena". Radio Mrežnica (на језику: хрватски). 8. 9. 2023. Приступљено 21. 9. 2024. 
  11. ^ Tuškan, Petra (13. 9. 2024). „Obilježena je 31. obljetnica posljednje velikog napada na Karlovac koji je tada uspješno obranjen”. Trend.com.hr (на језику: енглески). Приступљено 21. 9. 2024.