Операција Медачки џеп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Операција Медачки џеп
Део Рата у Хрватској
Medak pocket battle map.png
Кретање Хрватске војске током операције Медачки џеп
Време: 9. септембар17. септембар 1993.
Место: Медачки џеп код Госпића
Резултат: Тактичка победа хрватске војске. Узимајући контролу над селима Дивосело,Читлук и делемично Почитељ
Сукобљене стране
 Хрватска Организација уједињених нација Унпрофор  Република Српска Крајина
Команданти и вође
Хрватска Јанко Бобетко
Хрватска Петар Стипетић
Хрватска Агим Чеку
Хрватска Рахим Адеми
Организација уједињених нација Џим Калвин Република Српска Крајина Миле Новаковић
Јачина
2.500 војника
Велики број тенкова и артиљерије
Авијација миг-21
875 мировњака 800 војника
70 тенкова
Жртве и губици
10 или 27 мртвих војника 84 рањених
1 Миг-21
4 рањених 46 војника, 6 полицајаца и 36 цивила

Операција Медачки џеп (познато као и Крвави септембар у Лици) је био трећи напад снага Републике Хрватске на снаге Републике Српске Крајине, од када је подручје РСК стављено под заштиту УНПРОФОР-а. Операција се одиграла 9. септембра 1993. године изненадним нападом на српска села на подручју Медачког џепа код Госпића, која су се 18 месеца налазила под заштитом УН.[тражи се извор]

Села Медак, Почитељ, Читлук и Дивосело, опљачкана су и сравњена.[1]

Операцију је пратило значајније учешће снага УНПРОФОР-а него у до тадашњим сукобима. Највеће учешће канадске војске у војним сукобима од Корејског рата.

Операција[уреди]

9.–14. септембар[уреди]

Хрватске војска кренула је у офанзиву у око шест сати ујутру 9. септембра 1993. године. Напад је укључивао око 2500 војника Оперативне зоне Госпић, укључујући 9. гардиску бригаду, 111. бригаду, домобранску бригаду Госпић, домобранску бригаду Ловинац, и специјалне полициске јединице хрватског министарства унутрашњих послова. Хрвати су у свом саставу имали превасходно оружје заробљено од ЈНА, укључујући тенкове М-84 као и већи број артиљериског оруђа.[тражи се извор]

Српска војска Крајине је била изненађена нападом. Након два дана борби хрватске снаге су преузеле контролу над селима Дивосело, Читлук и делимично Почитељ. Нова линија фронта постављена је код села Медак. Укупна површина заузете територије је око 22 km², на којој је живело 1.300 становника. У освету за офанзиву, српске снаге почеле су да користе далекометну артиљерију бомбардовајући град Карловац и ракете ФРОГ-7 за бомбардовање Загреба.[тражи се извор]

Српске снаге кренуле су у контраофанзиву и повратиле су део освојених територија чиме је заустављено свако напредовање хрватске војске. Обе стране користиле су тешку артиљерију током 12. и 13. септембра, а снаге УН су обавестиле о 6.000 детонација на простору Госпића и Медачког џепа. РСК је 12. септембра испалила ракету земља-земља на аеродром Плесо.[2] 13. и 14. септембра, хрватска је користила авионе Миг-21 за нападе на артиљерију српских снага на Бановини и Кордуну, а један је оборен код Вргинмоста.[3] Пилот Мирослав Перис је током обарања авиона 14. септембра погинуо.[тражи се извор]

15.–17. септембар[уреди]

Офанзива је била подвргунта јакој међународној критици и суочавајући се са политичким и војним притиском, Хрватска влада је пристала на прекид ватре. Командант УН у Хрватској, француски генерал Жан Кот, организовао је и вршио медитацију преговора. 15. септембра прекид ватре су потписали генерал Миле Новаковић у име српске стране и генерал-мајор Петар Стипетић у име хрватске стране. Споразум о контроли „Медачког џепа“ је подразумевао повлачење хрватских трупа на почетне позиције од 9. септембра а да се српске снаге не улазе на подручје Медачког џепа. Повлачење је било заказано за 12.00 15. септембра.[тражи се извор]

У циљу надгледања повлачења, УНПРОФОР је послао 875 војника другог батаљона пука принцезе Патриције канадске лаке пешадије да уђу у џеп заједно са механизованом јединицом француске војске. Снаге УН, под командом Џејмса Калвина биле су између српских и хрватских снага.[тражи се извор]

Канадска зона безбедности[уреди]

Канадска војска унутар УНПРОФОР-а је била једна од најбоље наоружаних и припремљених, али до ових догађаја након сваког већег инцидената мировне снаге су више бежале са места сукоба него што су пружале отпор. Ово је стварало несигурност код зараћених снага да су УНПРОФОР снаге неспособне да учине било шта по питању очувања мира.[тражи се извор]

Према споразуму који је потписан канадске снаге требале су да уђу на међупростор тренутног фронта, да фиксирају српске снаге и да преузму територију од хрватских снага. Међутим, онога тренутка када су ушли на ничију земљу и покушали да крену кроз територију коју су хрватске снаге заузеле на њих је запуцано. Канадски војници на својим БВП-има високо су подигли заставе УН и више пута покушали током 16. септембра да уђу у подручје Медачког џепа. Сваки пут када су пробали ватра са хрватске стране била је јача. Ватра је с временом са хрватске стране била све јача и јача тако да су Канађани почели да узвраћају ватру, а са хрватске снаге примећено је коришћење топова од 20 мм.[тражи се извор]

Напета ситуација се наставила током читаве ноћи а рано пред зору ватра са хрватске стране је престала тако да су канадске трупе почеле са преузимањем терена. Возилима су кренули путем а недалеко одатле заутављени су на блокади која је направљена са минама и противтенковским препрекама. Иза блокаде на хоризонту видео се дим, а у близини је примећен и маскирани тенк чија је цев била уперена ка УН трупама. У 8.00 на том месту договорено је између генерала Калвина и Адемија да се блокада склони у року од четири сата. Након четири сата блокада још увек није склоњена. У 13.00 генерали су се поново срели и генерал Адеми је тражио поновно одлагање.[тражи се извор]

Недалеко одатле је била група новинара и генерал Калвин је пред блокадом одржао конференцију за штампу, а видевши све то хрватски војници започели су да склањају блокаду. Хрватске снаге су брзо кренуле са повлачењем на позиције од 9. септембра. Повлачење је верификовано у 18.00 17. септембра.[тражи се извор]

Генерал Калвин је касније изјавио: „27 припадника (хрватске војске) је убијено или рањено током борбених дејстава са мојом борбеном групом током 14 дана у Медаку“. Хрватска негира ове догађаје.[тражи се извор]

У Канади је истина о догађајима и сукобу канадских и хрватских снага дуго скривана. Војници нису могли да верују да се о овом сукобу у Канади ништа није знало. Тек 1. децембра 2002. године током окупљања је награђена храброст коју су тада показали. У поздравном говору гувернер Едријана Карлсон: „Проста чињеница је да је само мали број, нас Канађана, знао шта сте ви учинили 1993. године у Хрватској. Ваша дела су била нимало мања од херојских, а ваша земља то није тада признала.“

Жртве[уреди]

Страдање и прогон Срба
У Османском царству
Сеча кнезова
У Аустроугарској
Логори
Добој
У Независној Држави Хрватској
Геноцид над Србима
Усташе · Католичка црква и усташе
Логори
Вила Лубурић · Даница · Ливно
Доња Градина · Ђаково
Госпић · Јадовно · Јасеновац
Јастребарско · Керестинец · Крушчица
Лепоглава · Лобор · Паг
Сајмиште · Стара Градишка
Ступачиново · Тења · Цапраг
Усташе
Анте Павелић · Миле Будак
Мирослав Филиповић · Петар Брзица
Оружје за масовно убијање:
Србосјек · Србомлат
У Србији под немачком окупацијом
Краљево · Крагујевац · Бањица · Јајинци
Мађарска окупација Бачке и Барање
Рација у јужној Бачкој
Ратови током распада Југославије
Хрватска
Западна Славонија · Корански мост
Карловац · Госпић · Загреб
Паулин Двор · Церна · Медачки џеп
Бљесак · Олуја · Вариводе · Двор на Уни
Босна и Херцеговина
Башчаршија · Сијековац · Брадина
Чемерно · Бањалука · Бјеловац
Силос · Челебићи · Кравица
Косово и Метохија
Липљан · Радоњићко језеро · Лапушник
Ораховац · Клечка
Пећ · Трговина органима
Старо Грацко · Гњилане · Подујево
Гораждевац · Мартовски погром

Током акције хрватских здружених снага страдало је 46 војника, 6 полицајаца и 36 цивила. Међу цивилима је 26 особа старијих од 60 година, од тога 17 жена. Укупно је убијено 88 Срба.[4] У овој акцији хрватске војске није било рањених на српској страни.[тражи се извор]

Припадници УНПРОФОР-а су, из директне борбе, извукли 18 лешева, од којих је већина била измасакрирана и запаљена. Два леша су пронађена касније а један леш су пронашли војници РСК 1994. године. Тек 2000. године је пронађено још 11 (16) лешева скривених у септичкој јами у некада српском делу Госпића. Од 11 лешева, 6 је идентификовано ДНК методом.[тражи се извор]

Од 88 укупно несталих, 84 је пронађено при чему 8 лешева још није идентификовано.[тражи се извор]

Године 1994. у рејону Теслинграда (Лички Осик) припадници Личког корпуса заробили су припадника ХВ Јохана Тилдера, који је био учесник догађања у Медачком џепу као припадник извиђачке јединице. У изјави коју је дао описао је читав ток акције, наређења Рахима Адемија и Мирка Норца, сопствено понашања и понашање појединаца. Детаљно је описао сцене масакра и иживљавања над лицима које су се ту нашле.[5]

Суђења[уреди]

На основу истраге коју је водило до 2004. године, Тужилаштво Хашког трибунала подигло је оптужнице по командној одговорности против начелника Генералштаба Хрватске војске генерала Јанка Бобетка, команданта војног подручја Госпић, генерала Рахима Адемија и команданта Девете гардијске бригаде, генерала Мирка Норца.[тражи се извор]

Јанку Бобетку оптужница није уручена а он је преминуо априла 2003. године.[тражи се извор]

До суђења у Хашком трибулану није дошло јер је случај пребачен хрватском правосуђу у септембру 2005. године, а хрватско правосуђе је оптужницу подигло 22. новембра 2006. године. Суђење започиње у јуну 2007. а завршава се 31. маја 2008. године усменим изрицањем пресуде. Током суђења чули су се монструозни злочини и иживљавање над српски становништвом (набијање жене на колац, одсецање главе, распоривање и бацање жена у сопствене куће а затим спаљивање, гађање ножем ретардираног младића који је обешен наглавачке итд.), а такође је доказано да је у самом нападу искоришћено четири пута више артиљеријских граната од потребног броја.[тражи се извор]

Пресудом је Рахим Адеми ослобођен, а Мирко Норац осуђен због неспречавања убистава цивила, пљачкање имовине те убијање и мучење ратних заробљеника на јединствену казну од 7 година.

Референце[уреди]

  1. „Београд: Парастос жртвама у Медачком џепу”. Радио-телевизија Републике Српске. 09. 09. 2011. Приступљено 09. 09. 2011. 
  2. страна 154
  3. Isby (2002). стр. 269.
  4. „Београд: 18 година од злочина у Медачком џепу”. Радио телевизија Републике Српске. 09. 09. 2011. Приступљено 10. 09. 2011. 
  5. Рат у Хрватској из пера једног обавештајца. стр. 152

Литература[уреди]

Извори[уреди]

Literatura[уреди]