Операција Оркан ’91
| Операција Оркан ’91 | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата у Хрватској | |||||||
Западнословенски градови на мапи Хрватске. Подручје које је држала ЈНА крајем децембра 1991. године је означено црвеном бојом. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
|
|
| ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
|
| ||||||
| Укључене јединице | |||||||
|
| ||||||
| Јачина | |||||||
| 13.500 војника | 14.758 војника | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
516 погинулих и рањених 17 тенкова 3 оклопна возила 20 артиљеријских оруђа 1 авион уништен |
184 погинулих и 595 рањених 1 нестао 25 (РЗ) | ||||||
Операција Оркан 91 била је војна офанзива коју је предузела Хрватска војска против Југословенске народне армије и ТО Крајине у долини реке Саве, у региону Западне Славоније током рата у Хрватској. Операција је почела 29. октобра 1991. и завршила се 3. јануара 1992. када је потписано примирје широм земље ради спровођења Венсовог плана. Офанзива је имала за циљ поновно заузимање региона, заједно са претходне две офанзиве ХВ покренуте против САО Западне Славоније на северу региона у року од неколико дана.
Иако је офанзивом заузет део циљаног подручја, укључујући град Липик као прво од већих насеља које је ХВ заузела током рата, циљеви мисије нису испуњени пре него што је примирје ступило на снагу.САО Западна Славонија задржала је контролу над градом Окучани и његовом околином, укључујући кратки део аутопута Загреб–Славонски Брод. Заустављање операције „Ураган 91“ због примирја од 3. јануара 1992. године довело је до супротстављених процена о могућим исходима офанзиве да није било примирја. Процене се крећу од тврдњи да је ЈНА била на ивици пораза у том подручју, до процена да је ХВ била превише исцрпљена, а залихе муниције прениске да би омогућиле успешан завршетак офанзиве. Три офанзиве ХВ покренуте у Западној Славонији крајем 1991. године довеле су до расељавања приближно 20.000 хрватских Срба избеглица, који су касније насељени у региону Барање који је држала ЈНА на крајњем истоку Хрватској.
Позадина
[уреди | уреди извор]У оквиру југословенске кампање у Хрватској 1991. године, 5. (Бањалучки) корпус Југословенске народне армије имао је задатак да напредује на север кроз регион Западне Славоније, од Окучана до Дарувара и Вировитице, и са секундарним ударом од Окучана према Кутини.[1] Овај задатак је у суштини био у складу са линијом коју је очекивао главни удар ЈНА која је напредовала из Источне Славоније за око недељу дана. Веза је била осмишљена да олакша даље напредовање на запад ка Загребу и Вараждину.[2] Корпус је већ распоредио борбену групу 265. механизоване бригаде у близини Окучана како би подржао напредовање које је почело 21. септембра и стигло до планине Папук. Корпус је добио две моторизоване и једну артиљеријску бригаду као појачање током напредовања, али проблеми са моралом и дезертерствима које је ЈНА доживела на другим местима били су присутни и у Бањалучком корпусу.[3]
ЈНА је зауставила Хрватска народна гарда између Новске, Нове Градишке и Пакраца, иако су јединице ТО Крајине заузеле положаје на Билогори и Папуку северно од Пакраца, близу Вировитице и Слатине без подршке ЈНА.[4] Заузимање Ивановог Села, 7 километара источно од Грубишног Поља и 8 километара северно од Дарувара, 21. септембра означило је територијални врхунац подручја које је држала ТО на Билогори. Село је истог дана повратила ЗНГ уз цену од 7 мртвих и 15 рањених.[5]
Дана 1. октобра, Бањалучки корпус је започео испитивање напада у региону, најављујући велики напор којим ће бити ангажован главни део корпуса три дана касније. Напредовање је успоставило одбрамбене положаје непосредно испред Новске и Нове Градишке.[6] Дана 6. октобра, Пакрац је накратко изолован када је ЈНА заузела Батињане 4 километра северозападно од града, пресецајући последњи пут доступан за снабдевање Пакраца. ЗНГ је повратила село истог дана и потиснула ЈНА 6 километара уназад, али је у акцији изгубила 22 људи.[7] ЈНА је заузела Јасеновац 8. октобра. Липик и део Пакраца су заузети четири дана касније.[6] До тада је офанзива ЈНА у Западној Славонији изгубила замах,[8] а ЗНГ је остварила мањи напредак северно од Новске и западно од Нове Градишке 13. и 16. октобра.[7] Хрватске власти су сматрале да ратна ситуација више није критична. Након ове процене уследило је наређење за припрему и спровођење планова за контраофанзиву 15. октобра.[9]
Борбени поредак
[уреди | уреди извор]Јединице ЗНГ у областима Новске и Нове Градишке, источно и западно од Окучана које је држала ЈНА, биле су потчињене Оперативној групи Посавина (ОГ) којом је командовао пуковник Руди Стипчић.[10] ОГ Посавина је командовала са 14.758 војника.[11] Поред 125. пешадијске бригаде, формиране у Новској,[12] јединице распоређене око Новске, западно од Окучана које је држала ЈНА, биле су 1. гардијска бригада, 117. пешадијска бригада, 56. самостални батаљон и 65. самостални батаљон. 15. мешовити противтенковски артиљеријски пук је такође распоређен у зону одговорности ОГ Посавина. Осовина Новска ОГ Посавина је ојачана у новембру додавањем 151. пешадијске бригаде, 1. батаљона 153. пешадијске бригаде, 51. самосталног батаљона и 53. самосталног батаљона. У подручју Нове Градишке, ЗНГ је распоредила 121. пешадијску бригаду, елементе 108. пешадијске бригаде, елементе 99. пешадијске бригаде, релативно мале одреде привремено уклоњене из 1. и 3. гардијске бригаде,[13] и 1. батаљон 149. пешадијске бригаде. 104. пешадијска бригада и 105. пешадијска бригада биле су распоређене северно од оперативне групе Посавина, у подручју Пакраца.[13][14]
Уједињене снаге ЈНА и ТО распоређене насупрот оперативне групе Посавина бројале су приближно 13.500 војника,[15] потчињених 5. корпусу ЈНА (Бањалука). У том подручју, корпус је имао на располагању борбену групу 265. механизоване бригаде,[16] 6. и 10. партизанске бригаде,[17] и 16. моторизоване бригаде, уз подршку ТО САО Западна Славонија.[18] У другој половини децембра, Бањалучки корпус је појачан са три моторизована батаљона и једним оклопним батаљоном,[19] из 84. моторизоване бригаде (из Битоља) и 125. моторизоване бригаде (из Титове Митровице). Поред тога, 134. лака пешадијска бригада је доведена као појачање из Титовог Ужица 31. децембра.[20] Корпус је био под командом генерал-потпуковника Николе Узелца.[21]
Операција
[уреди | уреди извор]
Циљеви операције „Ураган 91“ били су обезбеђивање хрватске међународне границе на реци Сави јужно од Окучана и повратак територије коју су држале ЈНА и ТО у подручју између Пакраца, Нове Градишке и Новске, као и у области Јасеновца. ХВ је такође имала задатак да пресече пут Окучани–Липик.[22] Офанзива је почела 29. октобра, када је ЗНГ заузела село Баир, 5 километара североисточно од Новске.[23] Само тог дана, убијено је 28 војника ЗНГ.[24] Два дана касније, ЗНГ је покренула операцију „Откос 10“ против северног дела Западне Славоније који је држала ТО,[25] и накнадни напад 10. и 12. децембра.[26] Дана 3. новембра, ЗНГ је преименован у Хрватску војску.[27]
Подручје Новске и Липика
[уреди | уреди извор]ХВ је на овом сектору веома споро напредовала. Снаге ЈНА су се учврстиле у рејону Старог Грабовца. Баир је до 15. новембра још два пута променио власника. Истог дана, ХВ је заузела село Поповац Субочки, а следећег дана је заузела села Брезовац и Ливађани – места која се налазе у подручју између Баира и Липика. Током 18. новембра, ХВ је побољшала свој положај у региону заузимањем села Ловска, 4 километра северно од Баира, и поново следећег дана након што је заузела мотел Трокут на путу Новска–Липик. Дана 28. новембра, ХВ је покренула операцију „Папук 91“, циљајући подручје северно од Пакраца, поред зоне деловања додељене оперативној групи „Посавина“.[28]
Напоре ОГ „Посавина“ у подручју Новска–Липик подржавале су јединице ХВ и специјална полиција потчињене Оперативној групи (ОГ) Пакрац. Дана 5. децембра у 10 часова ујутру, пакрачка оперативна група напала је положаје ТО и ЈНА у Липику, око 4 километра југозападно од Пакраца, и села Добровац и Кукуњевац западно од Липика, која се налазе дуж пута Новска–Липик. Хрватска специјална полиција ушла је у Липик тог поподнева, али град није стављен под потпуну контролу до 11 часова. Липик је заузет сутрадан ујутру када је ХВ такође заузела Кукуњевац. Дана 7. децембра, ОГ Пакрац је заузела Добровац,[29] док су јединице ОГ Посавина напредовале од Баира према Добровцу, заузевши село Корита. Две оперативне групе су се повезале у подручју Новска-Липик док је ХВ заузела Јагму 8. децембра и села Субоцка и Горње Кричке 9. децембра.[30] Од 10. до 13. децембра, ХВ је покренула неуспешан напад са циљем заузимања дела Пакраца који је остао под контролом ЈНА.[29]
Подручје Нове Градишке
[уреди | уреди извор]Операција „Ураган 91“ је до средине новембра остварила мали напредак, када је ХВ напредовала веома скромно, неколико стотина метара према селима Медари и Горице, отприлике 7 километара западно од Нове Градишке. У оквиру операције Папук 91, ХВ је напредовала на планину Псуњ сјеверно од Нове Градишке у напору кодног назива Градина, заузевши 10. децембра села Шњегавић, Синлије, Голобрдац, Вучјак Чечавачки, Рушевац, Јеминовац, Чечавац и Опршинац. Напредовање је побољшало сигурност пута Нова Градишка–Пожега и осигурало десни бок сектора Ново Градишке операције. Дана 12. децембра, ХВ је пресрео и заробио извиђачко-диверзантску групу у близини села Церничка Шаговина, 7 километара северозападно од Нове Градишке.[31]
Дана 19. децембра, ХВ је заузела село Машићка Шаговина на јужним падинама Псуња, напредујући западно према путу Окучани–Липик за око 3 километра. ХВ је претрпела значајне губитке у борбама за преузимање контроле над селом од паравојних јединица Белих орлова — 13 погинулих и око 20 рањених војника.[32] Деведесетих година у Србији су се појавили извештаји о масовном убиству српских цивила током заузимања Машићке Шаговине.[33] Дана 22. децембра, Генералштаб Оружаних снага Републике Хрватске је затражио од Оперативне зоне „Осијек“ да припреми три бригаде за могуће распоређивање као појачање у операцији „Ураган 91“. Захтев је подстакнут информацијом да је ЈНА дан раније добила појачање, добивши неколико батаљона, тенкове М-84 и 28 Т-55, 20 артиљеријских оруђа и 800 војника. Дана 23. децембра, ХВ је предузела лоше координисан покушај да заузме село Трнава, на пола пута између Нове Градишке и Окучана. Напад није био успешан, али су се одбрамбене снаге повукле следећег дана.[32]
Подручје Пакрац-Окучани
[уреди | уреди извор]Иако је хрватски председник Фрањо Туђман обуставио офанзиву 26. децембра под међународним притиском,[34] борбе су се наставиле. ЈНА је извршила контранапад у равницама дуж реке Саве 26. децембра. Контранапад је трајао до 3. јануара 1992. године, наневши ХР-у велике губитке.[35]
Како је операција „Папук 91“ завршена, јединице ХВ потчињене ОГ Пакрац напредовале су ка селима Крагуј, Јапага и Шеовица 26. и 27. децембра 1991. године, заобилазећи јужне делове Пакраца које су држале ЈНА и ТО. ЈНА је употребила пристигла појачања да би се супротставила претњи. Током 28. децембра, ЈНА је повратила ова два села и угрозила пут Пакрац–Пожега. Истог дана, ХВ се повукла из Крагуја у село Кусоње ради одбране пута. Следећег дана, 29. децембра, 127. пешадијска бригада је претрпела губитке од 12 погинулих или заробљених док је извиђала положаје које су држале ЈНА и ТО на планини Псуњ, у селима Брусник и Липовац. Јединица касније није успела да напредује.[36]
Дана 30. децембра, ХВ је покренула подоперацију Ширинци '92 западно од Нове Градишке.[37] ХВ је накратко заузела село Ширинци, напредујући западно од Машићке Шаговине и крећући се на 4 километара од пута Окучани–Липик. ЈНА је истог дана брзо потиснула ХВ из Ширинаца. Западно од Пакраца, ХВ је успешно одбранила Кусоње од новог напада и наставила чишћење пута Пакрац–Пожега, заузевши истог дана село Пргомеље код Пакраца. Дана 3. јануара 1992. ХВ је безуспешно покушала да напредује до села Горња Шуметлица, јужно од пута. Успела је да поврати Ширинце непосредно пре него што је тог дана ступио на снагу општи прекид ватре договорен ради спровођења Венсовог плана, а даље офанзивне активности су заустављене.[38]
Последице
[уреди | уреди извор]У операцији „Ураган 91“, ХВ је претрпела губитке од 184 погинулих и 595 рањених, док је ЈНА заробила 25 војника, а један је нестао у акцији. ХВ је заузела укупно 720 km² Западне Славоније, 370 km² око Новске и 350 km² око Нове Градишке, са 28 насеља. ЈНА и снаге које су је подржавале у том подручју претрпеле су губитке од 516 мртвих и рањених. Штавише, ЈНА је изгубила седамнаест тенкова, три оклопна транспортера, седамнаест других возила, две хаубице, четири бестрзајна топа, шест минобацача, четири противавионска топа и 1 авион.[39] Три офанзиве ХВ у Западној Славонији спроведене крајем 1991. године - операције Ураган 10, Откос 10 и Папук 91 - створиле су укупно 20.000 српских избеглица. Избегли су са тог подручја када је ЈНА наредила српским снагама да се повуку,[40] а потом су насељени у региону Барање који је држала ЈНА на крајњем истоку Хрватске.[41] Пресељавање избеглица поклопило се са напорима домаћих Срба да промене етнички састав подручја дуж обале Дунава, заузетог крајем 1991. године, и пружило је секундарну мотивацију за протеривање несрпских цивила тамо.[42]
ХВ није успела да испуни своје циљеве. То се приписује неколико фактора, укључујући умор изазван дуготрајним борбама, јер јединице ангажоване у бици нису биле у функцији да би се одмориле. Штавише, ХВ се суочила са недостатком муниције (посебно артиљеријске), лошим обавештајним подацима о противничким снагама и неадекватним комуникационим системима.[43] Квар комуникационог система приморао је ХВ да се првенствено ослања на курире за пренос информација. Офанзиву су прекинула бројна локална примирја, успоравајући њен напредак, већ отежан хладним временом јер је температура ваздуха пала на −15 °C (5 °F).[44] На крају је договорен свеобухватни прекид ватре, чиме су обустављене све борбе у Хрватској.[43] Ступио је на снагу у 3. јануара 1992. у 18 часова.[45] Постоје супротстављена мишљења о могућем исходу офанзиве да није било примирја 3. јануара. Неки извори тврде да су снаге ЈНА у региону биле на ивици пораза,[46] док други то оспоравају.[47] Приближно 560 km² западне Славоније око Окучана и Пакраца остало је ван контроле ХВ.[48] Подручје, које обухвата део аутопута Загреб–Славонски Брод између села Пакленица и Драгалић,[49] заузела је ХВ у операцији Бљесак у мају 1995.[48]
Неки извори повезују операцију Ураган 91 и елементе операције Папук 91, представљајући ову другу као део операције Ураган 91, посебно укључујући напредовање 123. пешадијске бригаде у децембру 1991. године на североисточним падинама планине Псуњ.[50] Операција Ураган 91 се сваке године обележава на месту мотела Трокут северно од Новске, где се налази споменик са именима 314 хрватских војника погинулих у одбрани Новске током рата.[51] Операције Откос 10, Папук 91 и Ураган 91, изведене у западној Славонији крајем 1991. године, сматрају се првим хрватским офанзивним операцијама ослобођења у Хрватском рату за независност.[52]
Прекид ватре од 3. јануара омогућио је спровођење Венсовог плана, који је предвиђао заштиту цивила у одређеним подручјима означеним као заштићене зоне УН (УНПА) и распоређивање мировних снага УН у Хрватској.[53] Једна од УНПА дефинисаних планом, УНПА Западна Славонија, обухватала је делове општина Новска и Нова Градишка, као и целе општине Дарувар, Грубишно Поље и Пакрац. Тако је УНПА покривала подручје које је ЈНА држала 3. јануара, додатну територију на северу, коју је ХВ повратила крајем 1991. године, и градове који никада нису дошли под контролу САО Западне Славоније - као што су Грубишно Поље и Дарувар.[54] Мировне снаге под називом Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР), за које се првобитно очекивало да ће имати 10.000 људи,[55] почеле су са распоређивањем 8. марта.[56]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Marijan 2012b, стр. 262
- ^ Marijan 2012b, стр. 261
- ^ Marijan 2012b, стр. 266
- ^ CIA 2002, стр. 102
- ^ Nazor 2007, стр. 144
- ^ а б Marijan 2012b, стр. 269–270
- ^ а б Nazor 2007, стр. 144
- ^ Marijan 2012a, стр. 110
- ^ Marijan 2012a, стр. 107
- ^ Nazor 2007, стр. 133
- ^ Nazor 2007, стр. 134
- ^ Nazor 2007, стр. 112
- ^ а б Marijan 2012, стр. 115
- ^ Nazor 2007, стр. 130
- ^ Nazor 2007, стр. 134
- ^ Marijan 2012, стр. 266
- ^ Marijan 2012, стр. 267
- ^ Marijan 2012, стр. 265
- ^ Nazor 2007, стр. 143
- ^ Marijan 2012, стр. 113
- ^ Jutarnji list & 1 June 2011
- ^ Nazor 2007, стр. 134
- ^ Nazor 2007, стр. 144
- ^ Večernji list & 29 October 2012
- ^ Nazor 2007, стр. 136
- ^ Nazor 2007, стр. 140
- ^ MORH
- ^ Nazor 2007, стр. 144
- ^ а б Nazor 2007, стр. 142
- ^ Nazor 2007, стр. 145
- ^ Nazor 2007, стр. 145
- ^ а б Nazor 2007, стр. 146
- ^ Doder & Branson 1992.
- ^ Hoare 2010, стр. 123
- ^ Nazor 2007, стр. 141
- ^ Nazor 2007, стр. 147
- ^ HRT & 2 January 2011
- ^ Nazor 2007, стр. 147
- ^ Nazor 2007, стр. 134
- ^ HRW & 13 February 1992, note 28
- ^ HRW & 21 January 1992, стр. 297
- ^ The New York Times & 10 May 1992.
- ^ а б Nazor 2007, стр. 143
- ^ Nazor 2007, стр. 135
- ^ Marijan 2012, стр. 103
- ^ Hoare 2010, стр. 123
- ^ Marijan 2012a, стр. 113
- ^ а б Nazor 2007, стр. 130
- ^ Štefančić 2011, стр. 429
- ^ Thomas & Mikulan 2006, стр. 50
- ^ Večernji list & 29 October 2012
- ^ MORH 2011, стр. 11
- ^ Armatta 2010, стр. 194–196
- ^ Ramcharan 1997, стр. 449–450
- ^ CIA 2002, стр. 106
- ^ Trbovich 2008, стр. 300
Литература
[уреди | уреди извор]- Књиге
- Armatta, Judith (2010). Twilight of Impunity: The War Crimes Trial of Slobodan Milosevic. Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-4746-0.
- Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis (2002). Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990–1995. Washington, D.C.: Central Intelligence Agency. ISBN 978-0-16-066472-4. OCLC 50396958.
- Hoare, Marko Attila (2010). „The War of Yugoslav Succession”. Ур.: Ramet, Sabrina P. Central and Southeast European Politics Since 1989. Cambridge, England: Cambridge University Press. стр. 111—136. ISBN 978-1-139-48750-4.
- Nazor, Ante (2007). Počeci suvremene hrvatske države: kronologija procesa osamostaljenja Republike Hrvatske: od Memoranduma SANU 1986. do proglašenja neovisnosti 8. listopada 1991 [Beginnings of the Modern Croatian State: A Chronology of the Independence of the Republic of Croatia: from 1986 SANU Memorandum to the Declaration of Independence on 8 October 1991] (на језику: Croatian). Zagreb, Croatia: Croatian Homeland War Memorial Documentation Centre. ISBN 978-953-7439-01-9.
- Ramcharan, B. G., ур. (1997). The International Conference on the Former Yugoslavia: Official Papers, Volume 1. BRILL. ISBN 978-90-411-0429-8.
- Thomas, Nigel; Mikulan, Krunoslav (2006). TheYugoslav Wars (1): Slovenia & Croatia, 1991–95. Oxford, England: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-963-9. Архивирано из оригинала 18. 12. 2014. г. Приступљено 16. 10. 2016.
- Trbovich, Ana S. (2008). A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration. Oxford, England: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-533343-5.
- Чланци у научним часописима
- Marijan, Davor (мај 2012). „The Sarajevo Ceasefire – Realism or strategic error by the Croatian leadership?”. Review of Croatian History. Croatian Institute of History. 7 (1): 103—123. ISSN 1845-4380.
- Marijan, Davor (новембар 2012). „Zamisao i propast napadne operacije Jugoslavenske narodne armije na Hrvatsku u rujnu 1991. godine” [The Conception and Failure of the Offensive Operation of the Yugoslav National Army in September 1991]. Journal of Contemporary History (на језику: Croatian). Croatian Institute of History. 44 (2): 251—275. ISSN 0590-9597.
- Štefančić, Domagoj (децембар 2011). „Autocesta – okosnica rata u zapadnoj Slavoniji” [Motorway – The Axis of the War in Western Slavonia]. Journal – Institute of Croatian History (на језику: Croatian). Institute of Croatian History, Faculty of Philosophy, Zagreb, FF press. 43 (1): 427—455. ISSN 0353-295X.
- Вести
- „Akcija Širinci '92” [Operation Širinci '92] (на језику: Croatian). Croatian Radiotelevision. 2. 1. 2011. Архивирано из оригинала 12. 3. 2016. г. Приступљено 19. 9. 2013.
- Burns, John F. (10. 5. 1992). „The Demographics of Exile: Victorious Serbs Repopulate Croatian Villages”. The New York Times.
- Gašparović, Željko (29. 10. 2012). „Komemoracija za 314 poginulih branitelja kod Novske” [Commemoration of 314 killed defenders near Novska]. Večernji list (на језику: Croatian).
- Tomić, Ante (1. 6. 2011). „Ante Tomić o Tuđmanu: Kakav nemoralni i bešćutni gad moraš biti da bi sjeo za stol s ubojicom svojih ljudi” [Ante Tomić on Tuđman: What kind of immoral and heartless bastard one has to be to sit down with a murderer of your people]. Jutarnji list (на језику: Croatian).
- Други извори
- „20 Years of the Croatian Armed Forces” (PDF). Министарство одбране Хрватске. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2012. г. Приступљено 19. 7. 2013.
- „Povjesnica” [A History] (на језику: Croatian). Министарство одбране Хрватске. Архивирано из оригинала 2013-07-08. г. Приступљено 19. 7. 2013.
- Doder, Dusko; Branson, Louise (19. 7. 1992). „There Are No Clean Hands as Yugoslavia Falls Apart”. The Baltimore Sun.
- „Appendix D: Helsinki Watch Letter to Slobodan Milošević, President of the Republic of Serbia and Blagoje Adžić, Acting Minister of Defense, January 21, 1992”. War Crimes in Bosnia-Hercegovina (PDF). New York City, New York: Human Rights Watch. 21. 1. 1992. стр. 274—309. ISBN 1-56432-083-9.
- „Appendix E: Helsinki Watch Letter to Franjo Tudjman, President of the Republic of Croatia, February 13, 1992”. War Crimes in Bosnia-Hercegovina (PDF). New York City, New York: Human Rights Watch. 13. 2. 1992. стр. 310—357. ISBN 1-56432-083-9.