Операција Церска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Церска 93
Део Рата у БиХ
Време:13. јануар17. април 1993.
Место:Подриње
Узрок:Заустављање офанзиве АРБиХ
Резултат: Српска победа
Сукобљене стране
Република Српска
Војска Републике Српске
Босна и Херцеговина
Армија Републике Босне и Херцеговине
Команданти и вође
Република Српска Ратко Младић Босна и Херцеговина Насер Орић
Јачина
10.000[1] 4.000 - 6.000[2]

Операција Церска 93 је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у пролеће 1993. године, у Подрињу, чији је циљ био ослобађање територија Републике Српске заузетих од стране АРБиХ.

Увод[уреди]

Почетком 1993. године снаге АРБиХ из Сребренице потискују елементе Бирачке и Братуначке бригаде Војске Републике Српске са циљем да се споје са енклавом у околини места Церска.[2] Средином јануара један мањи део снага АРБиХ упада на територију СР Југославије и напада минобацачком ватром места Љубовију и Бајину Башту.[3] Крајем јануара јединице Специјалног корпуса Војске Југославије, тимови Службе државне безбедности Југославије, два батаљона 6. санске лпбр и Гарде Пантери, нападајући преко места Скелани одбацују снаге АРБиХ један километар у дубину.[3]

Ток операције[уреди]

С обзиром на присуство бројних команди, од бригаде до корпуса, Главни Штаб ВРС преузима командовање операцијом. Јединице одређене за напад су биле: 65. змтп, 1. гмтбр, Гарда Пантери, елементи 63. падобранске и 72. противдиверзантске бригаде ВЈ, Братуначка и Бирчанска бригада, делови Зворничке бригаде, те снаге СДБ.[4]

Прва Фаза: Борба за Церску (10. фебруар — 1. март)[уреди]

Борбе за Церску, фебруар — март 1993.

Делови Зворничке бригаде и 65. змтп, нападајући са севера, потискују АРБиХ из Каменице ка Церској. Пантери, заједно са Братуначком бригадом, одбацују јединице АРБиХ у околини Братунца. Прва гардијска бригада, заједно са Бирачком бригадом, упада у Церску са југозападног правца.

Друга Фаза: Коњевић Поље (13. — 16. март)[уреди]

Циљ овог дела операције је стављање под надзор Коњевић Поља ради отварања комуникације Братунац - Коњевић Поље - Зворник. Као и у првој фази, са северозападног правца пробијају се 65. змтп и 1. гмтбр, док Пантери нападају са југа; ватрену подршку пружа један оклопни батаљон ВЈ.

Трећа Фаза: Напад на Сребреницу (20. март — 17. април)[уреди]

Борбе око Сребренице, март — април 1993.

Путем Скелани - Сребреница напредују 65. змтп и делови 63. падобранске и 72. антидиверзантске бригаде; десно их прати 1. гмтбр. Са братуначког правца нападају Пантери и јединице СДБ. Након пар недеља оштрих борби (нарочито око индустријског предграђа Сребренице „Зелени Јадар“) падају најважније коте око Сребренице, а Насер Орић и Ратко Младић договарају демилитаризацију тог дела Подриња преко снага УНПРОФОР-а.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 387.
  2. 2,0 2,1 Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 385.
  3. 3,0 3,1 Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 386.
  4. ^ Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 386-7.
  5. ^ Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 389.

Литература[уреди]

  • Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995 Volume I and II. Central Intelligence Agency.

Спољашње везе[уреди]