Операција Церска

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Церска 93
Део рата у БиХ
Време:13. јануар17. април 1993.
Место:Подриње
Узрок:Заустављање офанзиве АРБиХ
Исход: Српска победа
Сукобљене стране
Република Српска
Војска Републике Српске
Босна и Херцеговина
Армија Републике Босне и Херцеговине
Команданти и вође
Република Српска Ратко Младић Босна и Херцеговина Насер Орић
Јачина
10.000[1] 4.000 - 6.000[2]
Жртве и губици
април: 43 погинулих и 71 рањених[3] значајни

Операција Церска 93 је кодни назив за операцију Војске Републике Српске током зиме и раног пролећа 1993. године, у Подрињу, чији је циљ био ослобађање територија Републике Српске заузетих од стране АРБиХ.

Увод[уреди | уреди извор]

Почетком 1993. године снаге АРБиХ из Сребренице потискују елементе Бирачке и Братуначке бригаде Војске Републике Српске са циљем да се споје са енклавом у околини места Церска.[2] Средином јануара један мањи део снага АРБиХ упада на територију СР Југославије и напада минобацачком ватром места Љубовију и Бајину Башту.[4] Крајем јануара јединице Специјалног корпуса Војске Југославије, тимови Службе државне безбедности Југославије, два батаљона 6. санске лпбр и Гарде Пантери, нападајући преко места Скелани одбацују снаге АРБиХ један километар у дубину.[4]

Ток операције[уреди | уреди извор]

С обзиром на присуство бројних команди, од бригаде до корпуса, Главни Штаб ВРС преузима командовање операцијом. Јединице одређене за напад су биле: 65. змтп, 1. гмтбр, Гарда Пантери, елементи 63. падобранске и 72. противдиверзантске бригаде ВЈ, Братуначка и Бирчанска бригада, делови Зворничке бригаде и 6. санске бригаде, те снаге СДБ.[5]

Прва Фаза: Борба за Церску (10. фебруар — 1. март)[уреди | уреди извор]

Борбе за Церску, фебруар — март 1993.

Делови Зворничке бригаде и 65. змтп, нападајући са севера, потискују АРБиХ из Каменице ка Церској. Пантери, заједно са Братуначком бригадом, одбацују јединице АРБиХ у околини Братунца. Прва гардијска бригада, заједно са Бирачком бригадом, упада у Церску са југозападног правца.

Друга Фаза: Коњевић Поље (13. март — 16. март)[уреди | уреди извор]

Циљ овог дела операције је стављање под надзор Коњевић Поља ради отварања комуникације Братунац – Коњевић Поље – Зворник. Као и у првој фази, са северозападног правца пробијају се 65. змтп и 1. гмтбр, док Пантери и 6. санска лпбр нападају са југа ватрену подршку пружа један оклопни батаљон ВЈ.

Трећа Фаза: Напад на Сребреницу (20. март — 17. април)[уреди | уреди извор]

Борбе око Сребренице, март — април 1993.

Путем Скелани – Сребреница напредују 65. змтп и делови 63. падобранске и 72. антидиверзантске бригаде; десно их прати 1. гмтбр. Са братуначког правца нападају Пантери, елементи 6. санске бригаде и јединице СДБ. Након пар недеља оштрих борби (нарочито око индустријског предграђа Сребренице „Зелени Јадар“) падају најважније коте око Сребренице, а Насер Орић и Ратко Младић договарају демилитаризацију тог дела Подриња преко снага УНПРОФОР-а.[6]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 387
  2. 2,0 2,1 Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 385
  3. ^ http://odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com/2019/01/93.html
  4. 4,0 4,1 Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 386
  5. ^ Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 386-387
  6. ^ Balkan Battlegrounds Vol.2, стр. 389

Литература[уреди | уреди извор]

  • Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, 1990-1995. Volume I and II. Central Intelligence Agency.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]