Опера у Ослу

С Википедије, слободне енциклопедије
Опера у Ослу
Норвешка национална опера и балет
Let's go to the Opera.jpg
АдресаОсло
 Норвешка
Капацитет1.364
Конструкција
Отворено12. април 2008.
АрхитектаSnøhetta
Закупац
Statsbygg
Веб-сајт
www.operaen.no

Опера у Ослу (норв. Operahuset) је дом Норвешке националне опере и балета и Националног позоришта у Норвешкој. Зграда се налази у четврти Бјервика у централном Ослу, на врху Ослофјорда. Опером управља Statsbygg, владина агенција која управља имовином норвешке владе. Грађевина садржи 1.100 просторија са укупном површином од 49 000 м2.[1] Главно гледалиште може да прими 1.364, а две друге сцене за представе могу да приме 200 односно 400 гледалаца. Главна сцена је широка 16 м и дубока 40 м.[2] Спољне површине зграде обложене су мермером из Караре у Италији и белим гранитом тако да изгледа као да се зграда подиже из воде. То је највећа културна грађевина изграђена у Норвешкој откако је катедрала Нидарос завршена око 1300.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Године 1999, након дуге националне расправе, норвешко законодавно тело одлучило је да изгради нову зграду опере у граду. Одржано је такмичење за пројектно решење и од 350 пристиглих пријава судије су изабрале норвешку архитектонску фирму Snøhetta. Изградња је почела 2003. године, а завршена је 2007. године, пре рока и са 300 милиона НОК (~ 52 милиона УС долара) испод буџета од 4,4 милијарди норвешких круна (~ 760 милиона УС долара). Свечаном отварању 12. априла 2008. године присуствовали су Његово Величанство Краљ Харалд, краљица Маргарета II Данска, председница Финске, Тарја Халонен, и другим лидери. Током прве године рада, 1,3 милиона људи прошло је кроз врата зграде.[2]

Опера је освојила награду за културу на Светском фестивалу архитектуре у Барселони у октобру 2008.[4] и Награду Европске уније за савремену архитектуру 2009. године.

Испред зграде Опере

Зграда[уреди | уреди извор]

Екстеријер Опере у Ослу
Унутрашњост оперске куће у Ослу

Кров зграде пада према нивоу тла, стварајући велику површину која омогућава пешацима да се прошетају и уживају у панорамском погледу на Осло. Иако је већи део зграде прекривен белим гранитом и La Facciata, белим италијанским мермером из Караре, сценска кула је пресвучена белим алуминијумом, према пројекту компаније Løvaas & Wagle, који подсећа на старе узорке ткања.

Предворје је окружено прозорима висине 15 м, са минималним оквиром и посебним стаклом које омогућава максималан поглед на воду. Кров је подупрт танким угаоним стубовима такође дизајнираним да не ометају поглед.

Унутрашње површине су прекривене храстом како би у простор унели топлину за разлику од хладноће беле спољашњости. Главно гледалиште је облика потковице и осветљено је овалним лустером који садржи 5.800 ручно рађених кристала. Седишта укључују мониторе за електронски систем либрета, омогућавајући публици да прате оригинални либрето на норвешком и енглеском језику, поред оригиналног.[5]

Уметност[уреди | уреди извор]

За унутрашњост и спољашњост Опере наручено је неколико уметничких пројеката. Најуочљивија је She Lies, скулптура коју је Моника Бонвићини направила од нерђајућег челика и стаклених плоча. Трајно је постављена на бетонској платформи у фјорду у близини Опере и плута водом, крећући се зависно од плиме и ветра, стално мењајући изглед пред посматрачима. Дело је открило Њено Величанство краљица Сонја 11. маја 2010.

Перфорирани зидни панел који покрива кровне носаче у предворју дизајнирао је Олафур Елиасон. Има шестоугаони отвор и осветљен је одоздо и позади да би створио илузију топљења леда. Међу осталим уметницима који су учествовали у изградњи су Кристијан Блистад, Јорун Санес и Кале Груде, који су дизајнирали облик плочника на предњем делу и крову; Бодил Фуру и Трине Лисе Недреас, који су креирали филмски и видео пројекат; Марте Аас, Талеив Таро Манум, Том Сандберг, Герд Тинглум и Нина Витошек Фицпатрик, који су креирали уметничку књигу Site Seeing; и Линус Елмес и Лудвиг Лофгрен, који су створили камен фундамента.[6]

Главна сценска завеса дело је Пае Вајта који ју је дизајнирао да изгледа попут згужване алуминијумске фолије. Вајт је скенирао згужвани комад фолије у рачунар који је информације превео на разбој који је ткао завесу од вуне, памука и полиестера како би се створио тродимензионални ефекат. Завесу је произвела немачка компанија за позоришну опрему Gerriets GmbH.[7] Готова завеса је широка 23 м, висока 11 м и тешка 500 кг.[8]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Om operahuset”. www.operaen.no (на језику: норвешки букмол). Приступљено 2019-10-25. 
  2. ^ а б „Welcome to the New Oslo Opera House”. Operaen.no. Архивирано из оригинала на датум 2018-03-08. Приступљено 2010-11-16. 
  3. ^ „Norway’s Opera House - Norway official travel guide”. visitnorway.com. 2010-04-21. Приступљено 2010-05-24. 
  4. ^ „Oslo Opera House wins international award”. Vårt Land. The Norway Post. 25. 10. 2008. Приступљено 2008-10-25. 
  5. ^ Jackie Craven (2010). „Oslo Opera House in Oslo, Norway”. About.com. Приступљено 16. 11. 2010. 
  6. ^ „H.M. Queen Sonja Takes Part in the Unveiling of She Lies at The Opera”. koro. 11. 5. 2010. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2011. Приступљено 16. 11. 2010. 
  7. ^ David Peskovitz (7. 4. 2011). „Opera house's fabric curtain looks like crumpled aluminum foil”. BoingBoing.net. Приступљено 2011-04-13. 
  8. ^ „Gerriets Equips New Oslo Opera House”. gerriets.com. 21. 10. 2008. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2011. Приступљено 2011-04-13. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]