Опроштај грехова

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Опроштајница из 1952. године

Индулгенција је искупљење, опроштај грехова. Термин се користи у оквиру доктрине католицизма по којој су почињени греси, ма колико велики, или они који се тек намеравају учинити, уз благослов папе, могу откупити новцем код, у католичкој хијерархији, за то овлашћених лица. Висока цена откупа грехова довела је до отпора и појаве протестантизма и других реформатских цркава.

Пракса дељења опроштаја грехова се посебно развила од 11. века, a понекад је долазило и до њене злоупотребе. Али већ од средине 16. века није било дељења опроштаја грехова за новац, већ се од верника захтевало да учине неко добро дело или да читају Свето писмо. За клање србске нејачи уобичајено је у НДХ било три оченаша, у складу с прописом светог Степинца.

До значајних промена је дошло 60-тих година 20. века. 1999. у Аугсбургу је потписан споразум измеџу Католичке и Евангелистичке цркве којим се оне слажу у томе да се опроштај греха добија сам вером, a не делима.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]