Опсада Одесе

С Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Одесе
Део Другог светског рата
Odessa Soviet artilery.JPG
Совјетска артиљеријска посада у борбама око Одесе
Време:8. август 194116. октобар 1941.
Место:Одеса, СССР
Исход: Пирова победа Сила Осовине
Повлачење совјетског гарнизона из града
Сукобљене стране
 СССР  Краљевина Румунија
 Трећи рајх
Команданти и вође
Совјетски Савез Георгиј Софронов Румунија Николае Чиуперка
Румунија Јон Антонеску
Јачина
34 хиљаде војника на почетку операције
86 хиљада војника на крају операције
240 артиљеријских оруђа
160 хиљада војника на почетку операције
340 хиљада војника на крају операције
Жртве и губици
16.578 мртвих и несталих,
24.690 рањених
17.729 мртвих
11.471 несталих
63.345 рањених

Опсада Одесе је била операција на Источном фронту за време Другог светског рата. То је једна од првих акција током рата коју ју је водила румунска војска и Четврта армија под командом генерала Николаеа Чиуперка је била носилац офанзиве. Опсада је трајала више од два месеца, и тек након великих губитака румунске војске, Совјети су се повукли.

Ток опсаде[уреди | уреди извор]

Четврта армија је форсирала реку Дњестар 3. августа, чиме је отпочео напад на Одесу. У напад су се укључили и Пети корпус и Прва оклопна дивизија. Команда је наредила напад преко Дњестра и очекивала да ће се градски гарнизон, који је био бројчано вишеструко надјачан, брзо предати. Али занемарили су чињеницу да је Одеса била тешко утврђен град, који није могао бити окружен због супериорности руске Црноморске флоте.

Совјети су одбрану организовали у три реда ровова и утврђених положаја, где су се налазила укопана митраљеска гнезда, протитенковски топови и разне врсте пешадијских и тенковских препрека. Прва линија је била дугачка око 80, и 25 километара удаљена од града. Друга линија је била дугака око 30 километара, а она је била удаљена од града између 6 и 8 километара, зависно од позиције.[1] Трећа линија се налазила у граду, и састојала се од две пешадијске дивизије, две бригаде морнаричке пешадије, једне коњичке дивизије, више морнарских одељења и шест разарача.

До 12. августа, румунске трупе су успеле да постигну одређене успехе. Генерал Јон Антонеску је сутрадан зауставио офанзиву да би се јединице одмориле и снабделе. Офанзива је убрзо настављена и 15. августа је заузет градић Грегоревка, а два дана касније су зазуети градски резервоари са водом. До 6. септембра румунска офанзива је споро наредовала. Јединице су биле преморене и била им је потребна реорганизација, а Совјети су пружали жесток отпор.

После више од месец дана опсаде, 22. септембра је организован амфибијски и десантни напад на Грегоревку са циљем смањења притиска на Одесу. Тим нападом се обруч померио 5 до 8 километара.

Немачки напад на Крим је почео крајем септембра и Ставка је наредила повлачење одешког гарнизона да би се прикључио одбрани Крима, чиме је Одеса практично напуштена. У периоду између 2. и 16. октобра, Црноморска флота је извршила евакуацију гарнизона, који је пребачен у Севастопољ. Упркос повлачењу, одбрана Одесе је постала инспирација Совјетима, и то у тренуцима када им је била најпотребнија.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]