Опсада Пшемисла

Из Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Пшемисла
Део Првог светског рата
Twierdza Przemysl.svg
План тврђаве Пшемисл
Време: 17. септембар 1914. – 22. март 1915.
Место: Пшемисл, Пољска
Резултат: Руска победа
Сукобљене стране
Руска Империја
Руска Империја
Аустроугарска
Аустроугарска
Команданти и вође
Руска Империја Радко Дмитриев
Руска Империја Андреј Селиванов
Аустроугарска Херман Кузманек
Јачина
300.000[тражи се извор] 126.000[тражи се извор]
Жртве и губици
40.000 у првих неколико дана опсаде најмање 16.000 мртвих
110.000 заробљених

Опсада Пшемисла је била највећа опсада у Првом светском рату у којој је Аустроугарска доживела тежак пораз. Опсада је започела у септембру 1914., а накратко је обустављена 11. октобра 1914. Опсада је настављена 9. новембра 1914. Гарнизон са 110.000 аустроугарских војника предао се Русима 22. мартa 1915. након опсаде која је трајала 194 дана.

Увод[уреди]

Током руске офанзиве у Галицији Руси су победили у бици код Лавова и потиснули су фронт око 160 километара све до Карпата. Руси су заузели Галицију. Тврђава Пшемисл се једина одржавала и до 28. септембра 1914. била је потпуно иза руских линија. Руси су били у позицији да угрозе Шлеску, немачки индустријски регион, од великога значаја за ратну индустрију. Одбрана Пшемисла је зато постала од велике важности за Немце.

Прва опсада[уреди]

Командант руске 3. армије Радко Дмитриев започео је 24. септембра 1914. опсаду Пшемисла. Дмитриев није имао довољно опсадне артиљерије. Уместо да причека да му руска висока команда пошаље потребну артиљерију, Дмитриев је наредио велики напад на тврђаву пре него што Аустријанци могу послати помоћ Пшемислу. Три дана су Руси нападали и ништа нису успели, него су имали 40.000 жртава. Док је трајала опсада Паул фон Хинденбург је започео офанзиву против Варшаве на северу. У исто време Светозар Боројевић од Бојне је предводио снаге за ослобађање Пшемисла. Дмитриев је 11. октобра дигао опсаду и повукао се преко реке Сан. Конрад фон Хецендорф се надао да ће заједничким нападом Боројевићеве армије и гарнизона из Пшемисла моћи да нанесу Русима тежак ударац

Друга опсада[уреди]

Паул фон Хинденбург је до 31. октобра био поражен у бици на Висли и обуставио је напад према Варшави. Због тога се и Боројевић повукао са реке Сан и одустао од офанзиве, коју је предлагао Конрад фон Хецендорф. Руси су 9. новембра 1914. поново опседали Пшемисл. Руска 11. армија под командом Андреја Николајевича Селиванова је преузела опсаду Пшемисла, уместо армије Радка Дмитриева. Селиванов није наређивао фронталне нападе на Пшемисл, него је уместо тога одлучио да изгладни гарнизон до предаје. У фебруару Боројевић је предводио нови покушај ослобађања Пшемисла од опсаде. До краја фебруара пропали су сви покушаји да се достави помоћ опседнутом Пшемислу. Конрад фон Хецендорф је одлучио и информисао команданта одбране Пшемисла Хермана Кузманека да више неће слати војску у покушај ублажавања опсаде. Руски командант Селиванов је добио довољно тешке артиљерије погодне за освајање утврђених тврђава. Руси су се 13. марта 1915. пробили кроз северну одбрану Пшемисла. Импровизована линија одбране помогла је да се гарнизон одржи довољно дуго, колико је потребно да униште у граду све што би Русима било од користи кад заузму град. Опседнута војска је неуспешно покушала пробој 19. марта 1915. Више им није преостало ништа друго него да се предају. Херман Кузманек је 22. марта 1915. предао гарнизон од 110.000 војника Русима.

Резултат[уреди]

Пад Пшемисла навео је многе да помисле да ће Русија започети офанзиву инвазијом Мађарске. До те офанзиве никад није дошло, али пад Пшемисла је био озбиљан ударац за аустроугарски морал. Иначе гарнизон Пшемисл је требало да има само 50.000 војника, а предало се 110.000 војника, што је био велики ударац. Руси су држали Пшемисл до лета 1915, када је пао у Горлице-Тарнов офанзиви.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]