Опсада Смоленска (1609-1611)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Опсада Смоленска (1609—1611)
Део времена Смутње
Chorikov The Siege of Smolensk by the Poles.jpg
Одбрана Смоленска.
Време:септембар 1609-јун 1611.
Место:Русија
Резултат: Пољска победа
Сукобљене стране
Herb Moskovia-1 (Alex K).svg Руско царство Herb Rzeczypospolitej Obojga Narodow.svg Пољско-Литванска унија
Команданти и вође
војвода Михаило Шејин Сигисмунд III Васа
Станислав Жолкевски
Лав Сапјеха
Јачина
око 5.400 ратника око 22.000 (на почетку опсаде)[1]
Жртве и губици
око 5.000 ратника и неколико десетина хиљада грађана око 30.000 (за целу опсаду)

Опсада Смоленска (1609—1611) била је део Времена смутње и Пољско-руског рата (1605—1618).

Увод[уреди]

Током Времена Смутње, Пољско-Литванска унија војно је подржала Лажног Димитрија (1605—1606) и Тушинског Разбојника (1607—1610). Инвазија двојице узурпатора био приватни подухват неколицине пољских и литванских великаша, који су деловали независно (или чак противно) од краља и Сејма: Лажног Димитрија подржао је сандомирски војвода Ђорђе Мнишек, док су Тушинског Разбојника подржале приватне војске кнеза Романа Рожинског и Јана Сапјехе.[2]

Политичка ситуација изменила се у пролеће 1609, када је цар Василије Шујски склопио савез са Карлом IX, личним непријатељем краља Жигмунда, и то у току Пољско-шведског рата (1600—1611). Шведска интервенција у Русији (1609—1610) довела је до отвореног рата са Пољском.[3]

Опсада[уреди]

Крајем септембра 1609. војска краља Жигмунда опсела је Смоленск. Планови краља Жигмунда били су далекосежни: уједињење Пољске и Русије и превођење Руса у католицизам. Међутим, град се упорно бранио, под вођством дотле непознатог војводе Михаила Шејина. Руски ратници, који су у току Времена Смутње претходних година изгубили небројене битке, показали су изненађујућу упорност и неустрашивост у одбрани својих домова, жена и деце.[4]

Пораз Тушинаца[уреди]

Парадоксално, опсада Смоленска олакшала је положај цара Василија, пошто је довела до повлачења већине пољских савезника Тушинског Разбојника под Смоленск. Тако је у пролеће 1610. растурен Тушински логор и прекинута опсада Москве, захваљујући шведским најамницима које је предводио Михаил Скопин-Шујски.[4]

Битка код Клушина[уреди]

Повлачење Тушинаца од Москве ослободило је главнину руске војске да крене у помоћ Смоленску, али је ова помоћна војска јуна 1610. потучена код Клушина, што је довело до збацивања цара Василија (27. јула 1610.) од стране Бољарске думе ( "Седморица бољара") и предаје Москве (21. септембра 1610).[2] У Москви је остао пољски гарнизон од 3.000 људи.[5]

Преговори[уреди]

У јесен 1610. у логору под Смоленском краљ Жигмунд је примио заробљенога цара Василија и делегацију Бољарске думе, предвођену патријархом Филаретом, која је у страху од Лажног Димитрија II понудила царство краљевићу Владиславу. Краљ Жигмунд захтевао је круну за себе, и преговори су пропали због његове познате нетрпељивости према православљу. Руска делегација је затворена и рат је настављен, а Русија је све до 1613. била без владара.[4]

Сам против свих, Смоленск се одржао још годину дана и предао се тек 3. јуна 1611. након 20 месеци опсаде.

Последице[уреди]

Миром у Деулину 1618. Смоленск је остао под влашћу Пољске, све до Пољско-руског рата (1654—1667).

Референце[уреди]

  1. ^ Fajfrić 2008, стр. 238-242.
  2. 2,0 2,1 The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. стр. 423—429. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698. 
  3. ^ Živojinović 2000, стр. 326
  4. 4,0 4,1 4,2 Fajfrić 2008, стр. 242-243
  5. ^ Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 622,том 5. 

Литература[уреди]