Опсада Стразбура
| Опсада Стразбура | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Француско-пруског рата | |||||||||
 Стразбур после опсаде (1870). | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Француска |
 Пруска | ||||||||
| Команданти и вође | |||||||||
Жан-Жак Ириш  |
 Август фон Вердер | ||||||||
| Јачина | |||||||||
| 16.000[1] | 60.000 и 350 топова[1] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| тешки | незнатни | ||||||||
Опсада Стразбура (енгл. Siege of Strasbourg), 13. августа-28. септембра 1870, немачка победа у Француско-пруском рату.
Позадина
[уреди | уреди извор]У другој половини 19. века, Стразбур на левој обали Рајне био је највећи град у Алзасу и источној Француској. Град је штитио појас утврђења и цитадела које је подигао Вобан још 1687. године, која су сматрана тешко освојивим.[1] Француска је објавила рат Севернонемачком савезу на челу са Пруском 17. јула 1870, иако није била спремна за рат. Француска Рајнска армија, јачине око 260.000 људи, била је почетком августа 1870. кордонски развучена дуж границе са Немачком у дужини од 250 км, од Нансија на југу до Меца на северу. У исто време, три немачке армије јачине око 500.000 бораца, концентрисане на двоструко краћем фронту, упале су 4. августа у Алзас и Лорен, одбацујући успут још неприкупљене француске јединице. Након узастопних пораза код Вајсенбурга, Верта и Шпихерена (4-6. августа 1870), потучена француска војска повукла се преко Вогеза. Тиме је Алзас препуштен Немцима, а Стразбур опкољен.[2]
Опсада
[уреди | уреди извор]Опсада Стразбура почела је 13. августа 1870. Француским браниоцима командовао је генерал Жан-Жак Ириш (фр. Jean-Jacques Uhrich): у граду су остала само 3 батаљона редовне војске, али је оружје из војних магацина подељено добровољцима и формирана је Национална гарда. Тако је сакупљено око 16.000 бораца: већина је наоружана за оно време модерним пушкама Шаспо, далеко бољим од немачких иглењача Драјзе, док су осталима подељене далеко лошије пушке табакерског система (преправљене спредњаче).[1][3]
Немачке снаге (око 60.000 људи и 350 топова) под командом генерала Августа фон Вердера састојале су се од редовне војске и ландвера, далеко боље наоружаних и обучених од француске Националне гарде, коју су чинили наоружани грађани без икакве војне обуке. Немци су од 24. до 27. августа бомбардовали Стразбур опсадном артиљеријом, али нису принудили браниоце на капитулацију. У одговор, Немци су 30. августа започели редовну опсаду, копајући ровове (паралеле) и приближнице према бастионима 11. и 12. на северозападној страни тврђаве. Ноћу 14/15. септембра освојена је гласија (прва линија одбране), а 20-22. заузете су две линете. Немачка артиљерија потом је до 27. септембра направила пробоје у бастионима. Иако су француски браниоци дотле све издржали, показујући велико патриотско одушевљење, необучени грађани нису се могли мерити са немачком војском у борби прса у прса: суочени са предстојећим немачким јуришем, браниоци су капитулирали 28. сепрембра 1870.[1]
Последице
[уреди | уреди извор]Уговором о миру из 1871. Стразбур је припао Немачкој. Версајским миром 1919. поново је враћен Француској.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Браћевачки 1975, стр. 209.
- ^ Дамјановић 1973, стр. 50.
- ^ Шан & Делперије 1991, стр. 38.
Литература
[уреди | уреди извор]- Дамјановић, Милорад (1973). „Немачко-француски рат”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 6 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 50—53.
- Браћевачки, Димитрије (1975). „Стразбур”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 9 (2. изд.). Београд: Војноиздавачки завод (објављено 1973). стр. 209.
- Shann, Stephen (1991). French Army 1870-71 Franco-Prussian War (2): Republican Troops [Француска војска 1870-71, Француско-пруски рат (2): Републиканске трупе. Написали Стивен Шан и Луј Делперије]. Men-At-Arms Series. Louis Delperier, Richard Hook (1st ed изд.). London: Bloomsbury Publishing Plc. ISBN 978-1-85532-135-9.