Опсада Туле (1607)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Опсада Туле(1607)
Део устанка Болотњикова
Bolotnikov.jpg
Устаници у боју.
Време:30. јун-10. октобар 1607
Место:Русија
Резултат: Устанак угушен, вође заробљене
Сукобљене стране
Руско царство Побуњени сељаци и козаци
Команданти и вође
Василиј IV
Михаил Скопин-Шујски
Иван Болотњиков
Илејка Муромец
Јачина
око 100.000[1] око 10.000[2]
Жртве и губици
Тешки Тешки

Опсада Туле (1607) била је последњи чин устанка Болотњикова у Русији.

Увод[уреди]

Везивање сељака за земљу у Русији крајем 16. века, велика глад 1601-1603. као и безвлашће и пољска интервенција после смрти Бориса Годунова 1605. довели су до стихијског устанка сељака на југу Русије 1606.[2]Смрт Лажног Димитрија била окидач, и легални изговор, за масовну побуну свих слојева у Русији: како међу поробљеним и гладним сељацима, тако и међу осиромашеном ситном властелом, незадовољном бољарским царем Василијем.[1] Под вођством Ивана Болотњикова, војска састављена од сељака, козака и ситне властеле уништила је царску војску августа 1606. код Кроме, а затим поново у септембру код Калуге и Коломне и 7. октобра 1606. опсела Москву. Издана од племића, устаничка војска је 2. децембра потучена под Москвом и натерана да се повуче у Калугу, где је издржала тромесечну опсаду уз помоћ повошких козака Илејке Муромеца ("Лажног Петра"), и у пролеће 1607. заузела Тулу. Кренувши поново на Москву, устаничка војска је у лето 1607. потучена од веће војске цара Василија и опседнута у Тули.[2]

Опсада[уреди]

Болотњиков се са око 10.000 устаника повукао у Тулу, коју су 30. јуна 1607. опселе јединице под непосредном царевом командом. Тула је била солидно утврђен град, који су устаници бранили активно-испадима и противнападима. Цар је наредио да се скретањем тока оближње речице град поплави: глад и потапање деморалисали су козачко-сељачку војску, и Болотњиков је принуђен на преговоре. Пошто је молба за помоћ, упућена Лажном Димитрију II остала без одговора,[1]устаници су прихватили обећану амнестију и 10. октобра 1607. предали оружје. Но, цар није одржао реч: "Лажни Петар" обешен је у Москви, а Иван Болотњиков спроведен марта 1608. у Каргопољ где је ослепљен и удављен,[2] како би цар одржао реч да неће пролити крв устаника.[1]

Последице[уреди]

Устаници су потучени, а Иван Болотњиков погубљен, али Време Смутње није било готово: преживели устаници придружили су се војсци Лажног Димитрија II, који је у лето 1607. подигао нову побуну против Василија Шујског.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Fajfrić 2008, стр. 237-238
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гажевић 1974, стр. 505-506

Литература[уреди]