Оптичка кохерентна томографија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Оптичка кохерентна томографија
Nibib 030207 105309 sarcoma.jpg
Оптичка кохерентна томографија (OCT): слика саркома
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Офталмологија
MeSH D041623

Оптичка кохерентна томографија (ОCТ) је савремена безконтактна неинвазивна дијагностичка метода у офталмологији која се заснива на слојевном ласерском снимању мрежњаче и очног живца, што омогућава сагледавање попречних пресека унутрашње структура ока. Због својих перформанси, и неограниченог броја понављања, метода је значајна помоћ не само у дијагностици болести мрежњаче и очног живца, већ и у праћењу патолошких промена макуле (делу очног дна намењеног за централни вид и распознавање боја).[1]

Историја[уреди]

Ова веома конформна дијагностичка метода, датира од 1991. године, а на човековој мрежњачи (ретини) по први пут је промењена 1993. године.[2][3][4]

Значај[уреди]

Значај оптичке кохерентне томографије огледа се у томе што омогућава да се:

  • На топографски начин прикаже дебљине мрежњаче и слоја нервних влакана;
  • Обави директно упоређивање промена са налазом на очном дну;
  • Изврши рана детекција, дијагностика и праћење ефеката конзервативне и хируршке терапије код различитих обољења мрежњаче ока.[5]

Предности[уреди]

ОCТ приказе мрежњаче, применом таласне дужине 800 nm са аксијалним резолуцијом од 3μm.

Главне предности ОCТ су:

  • Не захтева припрему пацијената, изузев примене мидријазе (ширења зеница) која не мора бити комплетна.
  • Снимање је бесконтактно, па самим тим неинвазивно
  • Слике снимљене у близини патолошких промена су микроскопске резолуције
  • Директно снимање морфологије ткива
  • Без претходних припрем за снимање (изузев ширења зеница)
  • Пацијент није изложен јонизујућем зрачењу.

Принцип рада[уреди]

OCT одређена дебљина мрежњаче десног ока

Оптичка кохерентна томографија (ОCТ) је модерна, неинвазивна технологија којом се добија налаз попречног пресека ретине ока. За разлику од других оптичких методе које се користе у офталмологији, ова метода користи инфрацрвено зрачење (~ 1 микрона), које има не само способност да продре значајно дубље (1-3 mm) у слојеве очних ткива, и поседује и већу резолуцију. Уз помоћ рачунара, потом се може извршити реконструкција физичких структура ока у две или три димензије.

Метода функционише по принципу распоређивања ласерског светла ИР (инфрацрвеног) спектра на слојеве испитиваног дела мрежњаче. Након усмеравања снопа светлости уређај региструје разлике у интензитету снопа светлости који се рефлектују од различитих слојева мрежњаче, мери време кашњења еха и на тај начин омогућава јасно диференцирање слојева мрежњаче, мерење њихове дебљине као и уочавање аномалија.

Модели апарата[уреди]

Принцип рада апарата за ОЦТ
Тime domain OCT- TDOCT

Оптичка кохерентна томографија, која се заснива на принципу ниско-кохерентне светлосне интерферометрије,[6] код конвенционалних уређаја time domain OCT- TDOCT, емитује светлосни зрак од стране суперлуминесцентне диоде који се цепа на два дела:

  • Први је инцидентни, улази и пролази кроз оптичке медије а потом се рефлектује од стране слојева ретине,
  • Други је зрак који се одбија од стране референтног огледала.

Промене позиције огледала на путу референтног слетлосног снопа омогућава анализу структура на различитим дубинама у току сваког светлосног ехоа, формирајући А-скен.Време неопходно за скенирање као и за прикупљање скенова је есенцијално и одређује квалитет сигнала, отуда назив time domain - у временском домену.

SD-OCT (spectral-domain OCT)

Савременији time domain OCT- TDOCT,, елиминише потребу за огледалом које се креће на путу референтног снопа светлости, што омогућава много брже добијање скена и високу резолуцију (ࣳ 10μм). Тиме SD-OCT омогућава сабирање великог броја снимака високе резолуције, 50 пута брже од стандардног time domain OCT- TDOCT, а 100 пута брже од првог ultrahigh resolution OCT-a. Слике које се добијају у две или три равни, представљају ин виво визуализацију унутрашње микроструктуре ретине односно макуле, заправо ради се о оптичкој биопсији макуле.

Добијене слике се уз помоћ компјутера могу анализирати до најмањих детаља. Према томе примена оптичке кохерентне томографије у офталмологији омогућава веома брз, једноставан, неинвазиван, поновљив и објективан начин, за сагледавање попречног пресека ретине и/или макуле.

Извори[уреди]

  1. ^ Bezerra, Hiram G.; Costa, Marco A.; Guagliumi, Giulio; Rollins, Andrew M.; Simon, Daniel I. (November 2009). "Intracoronary Optical Coherence Tomography: A Comprehensive Review". JACC: Cardiovascular Interventions. 2 (11): 1035–1046. doi:10.1016/j.jcin.2009.06.019. PMID 19926041.
  2. ^ Huang D, Swanson E, Lin C, Schuman JS, Stinson WG, Scang W, et al. Opticalcoherence tomography. Science 1991;254:1178-81.
  3. ^ Fercher AF, Hitzenberger CK, Drexler W, Kamp G, Sattamann H. In vivo opticalcoherence tomography. Am J Ophthalmol 1993;116(1):113-4.
  4. ^ Swanson EA, Izatt JA, Hee MR, Huang D, Lin CP, Schuman JS, et al. In vivo retinalimaging by optical cohrence tomography. Opt Lett 1993;18(21):1864-6.
  5. ^ Keane, PA; Patel, PJ; Liakopoulos, S; Heussen, FM; Sadda, SR; Tufail, A (September 2012). "Evaluation of age-related macular degeneration with optical coherence tomography". Survey of Ophthalmology. 57 (5): 389–414.
  6. ^ Schuman JS, Puliafito CA, Fujimoto JG. Optical coherence tomography of ocular disease. 2nd ed. Thorofare: Slack Incorporated;2004.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).