Високи општецрквени суд Руске православне цркве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Високи општецрквени суд Руске православне цркве (рус. Высший общецерковный суд Русской Православной Церкви) другостепени је суд за епархијске судове у Руској православној цркви.

Састав[уреди]

Високи општецрквени суд се састоји из предсједника и најмање четири члана са архијерејским достојанством. Бира их Архијерејски сабор за четворогодишњи период.[1] Замјеника предсједника и секретара Високог општецрквеног суда поставља патријарх из реда чланова.

Судске предмете гдје су оптужени архијереји Високи општецрквени суд разматра у пуном саставу. Све друге предмете разматра у саставу од најмање троје судија на челу са предсједником или замјеником предсједника.[2]

Прва сједница Високог општецрквеног суда (тада под називом Општецрквени суд) одржана је 17. маја 2010. у московском Саборном храму Христа Спаситеља под предсједништвом митрополита јекатеринодарског и кубанског Исидора (Кириченка).[3]

Дјелокруг[уреди]

По Уставу Руске православне цркве (рус. Устав Русской Православной Церкви) Високи општецрквени суд разматра у првој инстанци црквене кривице архијереја и руководилаца синодалних установа, а у другој инстанци црквене кривице свештеника, монаха и световњака подложних епархијским судовима.[4] Нема надлежност над Украјинском православном црквом.

Општи црквеноправни акт којим се прописује устројство црквених судова је Уредба о црквеном суду Руске православне цркве (рус. Положение о церковном суде Русской Православной Церкви).[5]

Под дјелокруг Општецрквеног суда спадају црквени преступи против вјере и Цркве, против хришћанског морала, монаха против правила о монаштву, црквено-јерархијског поретка, епископа и свештеника против својих пастирских обавеза, као и прекршаји чије разматрање затражи патријарх или Свети синод.[6]

Одлуке Високог општецрквеног суда се извршавају тек након што их потврди патријарх и Свети синод. У случају њиховог неслагања са одлуком Високог општецрквеног суда, извршава се патријарашка и синодална одлука. У том случају коначну одлуку може донијети и суд Архијерејског сабора.[7]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Глава IX, члан 19. Устава Руске православне цркве
  2. ^ Члан 29. Уредбе о црквеном суду Руске православне цркве
  3. ^ Церковный суд Русской Православной Церкви, Приступљено 6. 9. 2015.
  4. ^ Глава IX, члан 18. Устава Руске православне цркве
  5. ^ Положение о церковном суде Русской Православной Церкви (Московского Патриархата), Приступљено 28. 3. 2018.
  6. ^ Перечень церковных правонарушений, подлежащих рассмотрению церковными судами, Приступљено 6. 9. 2015.
  7. ^ Глава IX, члан 23. Устава Руске православне цркве