Општина Бајина Башта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Бајина Башта
Bajina Bašta 081.jpg
Зграда скупштине општине Бајина Башта
Грб општине Бајина Башта
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Округ Златиборски округ
Седиште Бајина Башта
Становништво
Становништво Пад 26.022
Географске карактеристике
Површина 673 km2

Serbia Bajina Bašta.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт bajinabasta.rs
Положај општине Бајина Башта у Златиборском округу

Општина Бајина Башта је општина у Златиборском округу, у Србији. Простире се на површини од 673 km2. Средиште општине је градић Бајина Башта.

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2011. године општина има 26.022 становника, распоређених у 36 насеља, а сам град Бајина Башта 9.148 становника, што представља скоро 33% становништва општине Бајина Башта. Према истом попису, активно становништво износи 67% од укупног броја становника општине.

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
25.638 98,52 %
остали
  
385 1,47 %
укупно: 26.022

Природни прираштај на 1000 становника је — 3,1. Што се тиче националне структуре, 98,5% чине Срби. Просечна старост становника у општини је 40,7 година и то 36,1 годину у самом граду, док је у сеоским срединама 42,9 годинаПрема последњем попису из 2011 године број становника се смањио на 26.043. Број становника у Бајиној Башти се смањивао од пописа урађеног 1953. године, а нарочито у сеоским насељима, који се за период од 1953 — 2002. смањио за 41,7%. Са друге стране, број становника самог града Бајине Баште повећао се за 6 пута у истом пописном периоду.

Становништво је највећим делом досељено, по ослобођењу ових простора од Турака тридесетих година 19. века и води порекло из Херцеговине, северозападних делова Црне Горе, Осата (Босна и Херцеговина), Далмације (Пепељ) и Кремана.

Географски положај[уреди]

Општина Бајина Башта се протеже уз реку Дрину. Удаљена је од Београда 240 km и налази се уз саму границу са Републиком Српском, од које је одвојена реком Дрином. Ибарска магистрала се налази у близини општине, што је повезује друмским путем са Београдом и Војводином, који су значајна тржишта за пласман производа из овог краја.

Општина и град су повезани асфалтним путевима регионалног значаја, преко превоја Дебело Брдо (1090 м.н.в.), са Ваљевом и даље до Београда, долином Дрине према Љубовији и Шапцу и преко превоја Кадињача (880 м.н.в.) према Ужицу.

Дан општине[уреди]

Општина Бајина Башта данас прославља Дан општине у успомену на 12. јул по старом односно 25. јул по новом календару 1858. године. Тог дана је кнез Србије и син вожда Карађорђа Александар донео указ којим се Бајина Башта проглашава за варошицу. Тиме је Бајина Башта као насеље које је предњачило у друштвеном и економском развоју и формално постала седиште среза Рачанског.

Проглашење за варошицу није дуго трајало и нови кнез Србије Михаило Обреновић је поништио донети указ да би његов наследник на трону кнез Милан Бајиној Башти 1872. коначно доделио звање варошице. Тако Бајина Башта данас прославља први датум проглашења варошице док се на званичном амблему општине и даље налази 1872. као година враћања тог статуса.

Административне одлике општине[уреди]

Насељена места у општини Бајина Башта су:

и сеоска насеља:

Историјат[уреди]

Рана прошлост[уреди]

Налази из времена Римљана

Територија данашње општине Бајина Башта је насељена непрекидно последњих 7000 година. Најстарије досада познато насеље потиче из периода Старчевачке културе раног неолита. Насеље је у науци познато као Кременило и налази се у данашњој Вишесави удаљено 2,5km од самога центра Бајине Баште. Становници су се бавили претежно земљорадњом о чему сведоче орнаменти пронађени на грнчарији али и сточарством. Ископавања током 60-тих година 20. века показала су континуитет насеља кроз читав неoлит све до самог прелаза у метално доба.

Из енеолита, односно прелазног доба од неолита ка металном добу, потиче насеље Јовин брег чија грначарија нам открива комуникацијске везе овог насеља са становницима Паноније. Део археолошких налаза из Кременила и Јовиног брега данас је изложено у ходнику ОШ „Рајак Павићевић” у Бајиној Башти.

Из средњег века постоје остаци утврђења Солотник у атару села Солотуша, подигнут да би се осигуравао пут који је повезивао Ужице (Ужички Град) и Вишеград и у његовој непосредној околини остаци насеља из доба Келта и Римљана, што би могло указивати на континуитет утврђења на овом простору.

Оснивање[уреди]

Као градско насеље, Бајина Башта је настала средином 19. века када је кнез Александар Карађорђевић је 12. јула 1858. године издао решење о оснивању варошице Бајина Башта. Тада се дотадашње среско седиште премешта из Рогачице (насеље на око 12 км низводно од Бајине Баште) у Бајину Башту. Од тада па све до данас, на десној обали Дрине, у подножју планине Таре, смештен је центар општине.

Културноисторијске знаменитости[уреди]

Привреда[уреди]

Млекара Спасојевић у Црвици

По статистичким подацима општина Бајина Башта је сврстана у недовољно развијене општине у Србији. Просечна нето зарада по запосленом у општини исплаћена у 2009. години износила је 28.388,00 динара, што је представљало пад у односу на 2008. годину да би 2011.године достигла ниво од 34.014 динара.(подаци Републичког завода за статистику).

Индустрија[уреди]

Окосница привреде Бајине Баште је Хидроелектрана Бајина Башта, снаге око 1000 мегавата, која послује у оквиру Дринско-лимских електрана. Поред ње на територији општине Бајина Башта послују и следећи привредни субјекти: ЈП Национални парк Тара, Војна установа Тара, АД Електроизградња, Роломатил д.о.о., Млекара Спасојевић, ББ клековача д.о.о. и други.

Пољопривреда[уреди]

Пољопривреда је једна од најважнијих и водећих привредних грана у општини Бајина Башта по оствареном друштвеном производу. У овој привредној области, без обзира на утицај климатских услова, остварују се задовољавајући производни резултати посебно у примарној и воћарској производњи.

Пољопривреда као привредна грана заузима посебно место у привредно-економском развоју општине, а који се огледа кроз учешће у друштвеном производу, остварене производне резултате посматране кроз физички обим пољопривредне производње.

Образовање[уреди]

Основно образовање[уреди]

ОШ „Рајак Павићевић”

На територији општине Бајина Башта постоје 4 матичне Основне школe са 16 истурених оделења:[2]

Средње образовање[уреди]

Култура[уреди]

Носилац културних дешавања је Установа „Култура” Бајина Башта, као једина установа културе у општини.

Туризам[уреди]

STC-logo-PNG.png
Крстарење бродом „Grizzly 2” до Вишеграда

Природне вредности као и културно-историјске особености које поседује ужа и шира околина Бајине Баште омогућавају изградњу снажније туристичке дестинације препознатљиве на овом простору Републике Србије. Најизразитије вредности овог краја у туристичком смислу су: планина Тара са националним парком, река Дрина са кањоном према Вишеграду и акумулационим језерима Перућац и Заовине, културно-историјски споменици: Манастир Рача (13. век), црква брвнара у Дубу (18. век), Солотушки Град (средњи век), праисторијски локалитети и савремен спомен обележја с богатом туристичком инфраструктуром — хотелским комплексима у граду и на Тари уз добру саобраћајну повезаност чине комплетну туристичку слику Бајине Баште. У општини Бајина Башта организује се више манифестације који привлаче доста туриста од којих је најпознатија Дринска регата која је једна од највећих манифестација у региону, а у саставу овог догађаја је и велики рок фестивал Мост Фест.

Садашњи развој туризма показује да је инострани туризам мало заступљен на рачун домаћег. Разноврсност понуде којом располаже Бајина Башта пружају могућности да се туристички капацитети користе преко целе године уз комбинацију сезонског, излетничког, пословно-конгресног и спортског туризма.

ТА Таратурс[уреди]

Таратурс је туристичка агенција која организује једнодневне и вишедневне туре на подручју Западне Србије, од обилазака планине Таре и његових видиковаца, крстарење кањоном реке Дрине и посета Вишеграду са мостом Мехмед паше-Соколовића и Андрићграда, Шарганске осмице, Дрвенграда и кањона реке Увац. Крстарење реком Дрином се обавља са два туристичка брода „Grizzly 1” са 60 места и „Grizzly 2” са 140 места.[3]

Спорт[уреди]

Познати Бајинобаштани (по години рођења)[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Етничка структура након пописа 2011.
  2. „Obrazovna struktura stanovništva”. SO Bajina Bašta. Приступљено 6. 10. 2017. 
  3. „Понуда”. ТА Таратурс. Приступљено 20. 6. 2017. 

Спољашње везе[уреди]